да ли зарад окружења ми, или пак пар чаша жестине сркнуте у пријатном друштву, често у кошмару снова који потом уследе наслутим нешто као тихи јецај који ми с’воде Дунава ту ома под прозором смештаја уху све глувљим допре и онда ми осетљивом севну мозгом лажљиве причице овдашњих које указују
како је, има томе, диздар града Голупца, Керим, отео лепотицу Данку већ испрошену од другог, те је превео у ислам .непомирен, тај други, преоте покрштену Данку (Зејну) и чамцем преко Дунава кренуше али их с’тврђаве засуше паљбом, други оде поqrcu а Зејну осветољубиви Керим разапе на стену насред Дунава небилијој гавран очи повадио. оста предање, кукала она на сав глас, а посматрачи са обале, вазда је било доконих, говораху (ено) . . . Баба* се каје . (*баба = жена ,тур.) и отад дунавска стена . . . име Бабакај доби.
а и утврда Голубац, слично, ту над Бабакај стеном, име дугује лепојки по имену Голубана којој турски Паша понуди брак даровавши је богато притом.одјеба она њега ладно,овај се увреди и њу по сличном поступку окачи о литице ђааве те је птичурине искљуцаше намртво на чега се народ сажали и подари утврди име Голубац. незнасе када се то исподешавало, но угарски извори помињу годину 1335 па што уто сумњати, мис’им. кое пак тврђаву истински саградио, се не зна, јер и Срби и Угари а и Турци у градњу прсте умешаше,а на стратегијски мудро одабраном месту које омогућава регулисање и опорезивање промета преко и дуж реке. Град је тешким ланцем био повезан са стеном Бабакај (која, еноје ко зуб и данас, извируе изводе),тако да је у потпуности контролисао како друмски, тако и речни саобраћај кроз Ђердапску сутјеску.
овакве и сличне приче свакодневно слушам од како се радно одскора скрасих у Голупцу где се под финансијским покровитељством IPA фондова Еuropske unije, а у оквиру међународног пројекта Пут културе - тврђаве на Дунаву тренутно одрађују инфраструктурни радови ( обилазница саобраћајног коридора кроз тврђаву)
на падинама изданака хомољских планина, а на самом уласку у ђердапску сутјеску (клисуру) јер ме наше фирме Газдарица, са угодног, но краткотрајног посла надзора на реконструкцији београдске улице Војводе Степе, усмери Извођачу овдашњих радова да му се малко нађем на сметњи ако покуша да техничка решења пројектом посве прецизирана смува.
- умећеш ти то, несумњам, у пар речи ме убеди, радно поводљивог
Иначе, Дунав је на овом делу пред Клисуру моору сличан, 6 км широк, док из гротла Клисуре ветар кошава откида, сам’ тако да јаја баш звецкају. у тврђави пак коју докон свакодневно обилазим небили на траг гроба пољског витеза Завише Црног случајем баш ја набасао обзиром да је у борби са турцима (уз још 600 пољака ) ту погинуо храбро. присутна екипа археолога сваки стенски процеп унутар зидина пемзлицом откопава јер ту је (негде) Завиша сахрањен, одране коже са тела и главе оцечене, која је сламом напуњена послата Султану .стога, ако се нађе безглави костур . . . сумње бити неће, указује ми Зденка археолог - волонтер.наоколо, голубова милијон па се из обиласка ђааве сав усран по заштитном шлему (и раменима јакне) враћам у канцеларију.мени некако прикладније да је зарад тих поменутих тица и сама Утврда име добила.но да не чачкам историју ја археолошки неук.