malost

 : onokad imaš više haljina nego ofingera. I cipele su utesnile za trećinu broja, ali ih voliš, i malost ti dođe kao vaša tajna...

Kada si prepušten na milost i nemilost velikom broju nepotrebnih rečenica, izgovorenih od strane nepoznatih ljudi čije društvo nisi želeo, na malom prostoru.

Ili te danima opseda želja da vidiš nekoga koga ne možeš videti.

Odbrojavanje ostatka i prebrojavanje viška.

Ili: kada ustanem na pravu nogu, i ništa korisno od toga ne napravim. A vremena i nema. I ima.
Ili, onokad:
- se okreneš, a oko vas više fotografija nego pokretnih slika… 
- se pitaš, a nisi precizan od koga očekuješ odgovor.
I boriš se da ostaneš, a svi koji su ti tvoji - odlaze.

Sećate li se dana kada veče nije bilo tako blizu, pa je vredelo počinjati. Možda je i ova malost od vremena. A možda od nas. Sigurno je samo da je sve veća...

A primećujete i da:
- se niste trudili da objasnite sebe, a svi oko vas odlično vas poznaju. I daju savete. Malost do malosti. 
Velika je samo želja: da se ne vidi.
I da se bude veći od drugog. Od drugih. Najveći.
U svetu malosti taj je prestolonasledni. U svetu pravosti: najmanji. 

Sećate li se dana kada smo se radovali bez prebrojavanja. Ne sećate se? 
Ja sam tužna. I mala sam. Ali taman toliko koliko stvarno jesam.

naspram malosti ne stoji velikost, nego finost: mere

a iznad margine, kao koraci koji su napravljeni i ne možemo se praviti da nisu, stoji jedan PISAC. pisac koji sastavlja reči kao da je mera sasvim obična, svima dostupna datost. kao da malost nije ono što treba da nas plaši. kao da ima nade da se uvek možemo vratiti na početak.