GDE "PRIČA STAJE"?

Piše: Rodoljub Šabić

"Kaznio me je više puta, kaznio me je za nesto što je trebalo da kazni valjda ovog koji je 2008. godine bio ministar... Mi smo dali novinaru koji je tražio informacije onaj deo koji ne zadire u državnu i vojnu tajnu… Moja poruka Šabiću je da može da me kažnjava koliko god hoće, ali onaj deo koji ne može da se da (javnosti) prosto ne može i tu priča staje".

Ovako je ministar odbrane g.Gašić nedavno novinarima "objasnio" svoj odnos prema nalogu iz jednog rešenja Poverenika za informacije.  

Ministrovo "objašnjenje" zbog, za samo par rečenica, zaista "zavidne" koncentracije dezinformacija samo po sebi je "zanimljiva" priča.

Jer, ne samo da Poverenik za informacije nije ministra kaznio "više puta" nego ga nije kaznio nijednom. I da je hteo nije mogao, budući da "neobično" (često kritikovano) zakonsko rešenje isključuje mogućnost da Poverenik kazni bilo kog odgovornog funkcionera lično, čak ni da pokrene prekršajni postupak protiv njih. Kazne koje je Poverenik izrekao odnose se na ministarstvo, ne na ministra. Reč je zapravo o "penalima" koje je Poverenik obavezan da izrekne onda kad tražilac informacije u čiju korist je doneo rešenje, ako rešenje ne bude izvršeno, to zatraži. A i njih nije bilo "više", već samo dve.    

Kako Poverenik ne može niti je mogao da kazni bilo kog funkcionera pa ni ministra (a i pomenute "penale" ne izriče po slobodnoj volji već ih izriče odnosno mora izreći na zahtev "poverioca") to je ministrova reminiscencija na temu da je poverenik "valjda trebalo da kazni onog ko je 2008. bio ministar" očigledno bespredmetna, i asocira na politikantsku insinuaciju.

Nije od odlučujućeg značaja, ali je "zanimljivo" da ministar koristi termine koji ne postoje u našem važećem pravnom poretku. "Vojna tajna", kao pojam je eliminisana iz našeg pravnog poretka usvajanjem Zakona o tajnosti podataka, pre pet godina.

Nije od odlučujućeg značaja ni to što se "vojna tajna" odnosi na informacije (cena remonta MIG-ova od pre sedam godina, broj sati naleta nakon toga i sl.)  koje su odavno dostupne javnosti i koje su bile objavljivane u medijima, pa ni to što je odmah nakon "objašnjenja" ministar lično novinarima saopštio neke mnogo aktuelnije informacije o broju časova naleta aviona.

Od značaja je sledeće. U članu 28 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja piše da su rešenja Poverenika obavezujuća, konačna i izvršna. A član 25 Zakona o tajnosti podataka utvrđuje obavezu da se na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili na osnovu odluke nadležnog suda opozove tajnost podatka. Po oba zakona nepoštovanje ovih odredbi je kažnjiv prekršaj za koji bi trebalo da snosi konsekvence odgovorno lice.

Ministar ipak "rezerviše" za sebe pravo da on odlučuje šta "prosto ne može" i "gde priča staje". To je ozbiljan problem. A oni koji su dužni da ga u vezi s održivošću "rezervacije" razuvere, to ne čine. A to je definitivno još ozbiljniji problem.

U jednom od svojih prvih ovogodišnjih tvitova napisao sam: "Događa se i u drugim zemljama da ministri ne postupe po odluci nezavisnog kontrolnog organa ili suda. Ali, nigde da se tim hvale."

Neko je s pravom dodao: "Bar ne bez konsekvenci."