Александар Вучић је синоћ у веома смиреном интервјуу (уме он бити смирен кад га не провоцирају питањима) на РТС у причао о разним стварима, ја сам забележио, као можда мање важне али интересантне - две.
Прво, изненадио ме је премијер прилично економски коректним коментаром на ситуацију око смањењa цене нафте на светском тржишту (јако близу 50$ по барелу, најнижа у последњих 5 година). Добро је што постоји шанса раста БДПа (због повећане привредне активности узроковане мањим трошковима) али није добро због пада прихода од ПДВа (основица на коју се наплаћује на гориво пада), треба имати у виду да је један од наших најважнијих спољно трговинских партнера Русија а која је веома погођена таквим кретањем цена нафте... Показао је да уме бити концизан и логичан, без непотребне представе (изгледа да је пресудно то што му до теме није дневно политички превише стало).
Друга цртица коју сам забележио везана је за коментарисање изјава председника Фискалног савета, Павла Петровића. Наиме, професор Петровић је истакао да Влада још увек нема јасни план везан за број запослених у јавним службама а премијер је то и потврдио а уједно оценио и да је то "једина слаба тачка њеног програма док су све друго демагошке, празне приче".
Као прилог тој демагогији био бих слободан да истакнем и следеће: усвојени буџет РС за 2015. годину који представља основу "плана Владе" директно зависи од тога што у њему нема нових додатних гаранција за јавна предузећа. Другим речима - буџет је директно везан за то да јавна предузећа не начине губитке. У 2013. години укупан губитак јавог сектора био је 51 милијарду динара (укупан губитак целе привреде је био 23 милијарде) (Извор 1). И да мало разјаснимо - у Јавном сектору су неке фирме начиниле добитак (то је око 20 милијарди) а неке губитак (67 милијарди). Најчешће због отписа потраживања.
Дакле ми сад постављамо следећу сцену: смањујемо плате и пензије - дакле смањујемо куповну моћ, а очекујемо да оно што је имало 50 или 60 милијарди губитка у условима смањене тражње престане да генерише губитке? И од тога нам зависи остваривост буџета?
Лепо је имати жеље, лепо је и записати те жеље на папир али није лепо те жеље назвати планом.
И друга ствар - постоји опасност да јавна предузећа која остваре добитак буду приморана да тај добитак уплате у буџет у што већем износу без остављања довољно средстава за улагање у развој и инвестиције... Тиме се и оно што је тренутно здраво и конкурентно полако умрвљује и спушта на просек а на крају и убија. Подсећам да се по том основу "очекује" преко 7,7 милијарди у односу на ребаланс (овај ребаланс пре ребаланса) или 12,3 милијарди више него у буџету 2014 (пре ребаланса ребаланса и пре ребаланса).
Моја демагошка изјава за крај је да "план Владе" не тражи подршку већ једну лепу песму успаванку јер је обичан сан, без утемељења.
Извор 1 - http://javnapreduzeca.rs/12_gubitak_javnih_preduzeca_dva_puta_veci_od_gubitka_cele_privrede.php