Mirno Spavaj, Kralju!

 UNCHAIN MY HEART

Massey Hall pre nekog vremena, prelepa u visinu podignuta sala, sa spratovima balkona, odlichne akustike, dupke puna skockanog sveta koji u lakom zamoru cheka. I konachno, odlichan okestar pochinje da przi, tri pantere za pratecim mikrofonima da se mumlajuci ljuljaju u ritmu i pracen reflektorskim svetlom na kraju, na scenu stupa malo povijeni, procelavi chichica u savrshenom odelu, koga niko u prvom momentu ne prepoznaje. A onda se prolomio taj glas zbog koga su svi i doshli i rasparao ceo prostor, koji je nastavio tako otvoren da odzvanja do kraja koncerta.

Redjali su se hitovi, bronzirane machke su svaka u nekoj deonici pokazale koliko su mocne, kao i muzichari,koji su u svojim solo partijama lezerno darivali svoju virtuoznost, a on, svojim karakteristichnim hrapavim glasom, predvodio je tu energiju zvuka i shirio je dalje prostorom istim elanom, kao nekada davno na Vudstoku.

Joe Cocker, rodjen je 20. maja 1944 u Engleskom gradu Sheffield u juznom Jorkshiru. Napustivshi shkolu kada je stasao, ovja crvenokosi pegavko je zapocheo svoju karijeru pevajucu u pabovima rodnog grada, pod umetnichkim imenom Vance Arnold, kao frontmen sastava Vance Arnold and the Avengers, koji dobijaju shansu 1963 svirajuci sa Rolling Stonsima u Gradskoj Kuci.

Joe 1964. sa novim bendom Joe Cocker  Big Blues izdaje svoj prvi singl sa obradama Bitlsa i njegova izvedba With a Little Help From My Friends 1966. mu donosi afirmaciju u Engleskoj.

Svetsku slavu dozivljava 1969. na chuvenom Vudstok festivalu, posle koga njegova neobichna pojava, glas i pokreti odlaze pravo u legendu.

Sledi njegov drugi hit u Engleskoj-Delta Lady, te josh jedna obrada Bitlsa, She Come in through the Bathroom Window sa albuma Abbey Road.

Visoka mesta na Americhkim listama postize sa, Feelin Alright, Cry Me a River, da bi 1970. stigao u top 10 sa numerom The Letter sa albuma Mad Dogs & Englishman.

Sa te uzlazne putanje, krajem sedamdesetih, skrece ga chuveni koktel droga i alkohol i prekidaju mu karijeru.

Na scenu se ponovo vraca osamdesetih, tokom kojih, kao i kroz devedesete redja hitove-Up Where We Belong, You Are So Beautiful, You Can leave Your Hat On, Unchain My Heart, When The Night Comes, Feels Like Forever.

Duet sa Jennifer Warnes sa pesmom Up Where We belong iz filma Oficir i dzentlmen mu 1982. donosi nagradu Gremi, Oskara i nagradu BAFTA, za najbolju originalnu muziku iz filma.

Ove godine je u chast kraljichinog rodjendana dobio nagradu OBE za doprinos u muzici.

Zivi sa zenom Pam, na The Mad Dog Runchu u Krafordu u Koloradu.

Diskografija:

• With a Little Help from My Friends (1969)
• Joe Cocker! (1969)
• Mad Dogs & Englishmen (1970)
• Cocker Happy (1971) (Australian compilation release, 1971)
• Double Cocker Power (Australian release, 1972)
• Joe Cocker: Something to Say (also known as just Joe Cocker) (1972)
• I Can Stand a Little Rain (1974)
• Jamaica Say You Will (1975)
• Stingray (1976)
• Greatest Hits (1977)
• Luxury You Can Afford (1979)
• Sheffield Steel (1982)
• The Best of Joe Cocker (1983 - Australia / NZ only)
• Civilized Man (1984)
• Cocker (1986)
• Unchain My Heart (1987)
• One Night of Sin (1989)
• Joe Cocker Live (1991)
• Night Calls (1992)
• The Best of Joe Cocker (1993)
• Have a Little Faith (1994)
• The Long Voyage Home (1995)
• Organic (1996)
• Across from Midnight (1997)
• Greatest Hits (1998)
• The Anthology (1999)
• No Ordinary World (2000)
• Respect Yourself (2002)
• Ultimate Collection (2004)
• Heart & Soul (2004)
• Hymn for My Soul (2007)

I ono shto je najvaznije, 9. novembra pevace u Beogradu, a niko nema takvu publiku kao Beograd, koja zna da vrati energiju odaslatu sa bine i napravi taj uzajamni elktricitet sa izvodjachima, koji su svakako tu zbog tog odgovora, barem je Dzo jedan od njih, tako da nemojte propustisti priliku da uzivate u nechem tako izuzetnom.

( ponavljam tekst sa jednog od ranijih blogova)