Društvo| Istorija| Kultura| Nauka| Umetnost

Neutralnosti ne može biti!

Filip Mladenović RSS / 09.12.2014. u 03:15

Uoči II svetskog rata
Uoči II svetskog rata
Partizan i narodni heroj
Partizan i narodni heroj
Početak hladnog i tmurnog decembra 2014. ogrejala su i prosvetlela dva dogadjaja: jedna dugo čekana izložba i naravno - Festival nauke.

U galeriji novobeogradskog Doma kulture "Studentski grad", od 14. novembra do 3. decembra, bila je postavljena izložba o antifašisti, partizanu i narodnom heroju Ivi Loli Ribaru. Autorke izložbe, istoričarke umetnosti Jasmina Novaković, Marija Vasiljević i Mina Lukić, sa većim brojem saradnica i saradnika, podsetili su nas na vreme i na istorijske ličnosti, koje danas, u ovo splavaroško i glupirity show doba, deluju nadrealno. Gledajući fotografije, istorijske dokumente i prašnjave biste, u vreme tzv. tranzicije bačene u podrume ili na tavane, normalan čovek ne može, a da se ne zapita: šta je sve te mlade i sredovečne ljude, iz dobrostojećih porodica, iz njihovih vila i salonskih stanova, motivisalo da odu u šume i da se kao partizani bore protiv fašizma tokom II svetskog rata? I da najveći broj njih, poput Ive Lole Ribara i njegovog brata Jurice, izgube živote u borbi protiv nacista, ustaša i četnika?

Ivo Lola Ribar je, uz Koču Popovića, svakako najistaknutiji predstavnik umerene frakcije KPJ, bliske socijaldemokratskim načelima. Školovani u Parizu i u Ženevi, sa dobrim poznavanjem dva ili tri jezika, mnogi antifašisti tog vremena zastupali su stav Ive Lole Ribara, primenjen za naslov izložbe u DK "Studentski grad": Neutralnosti ne može biti!

Autorke izložbe nastoje da problematizuju zapravo tri smrti Ive Lole Ribara: „Prva je ona samog pojedinca (interpretirana u periodu socijalizma kao smrt neumrlog), druga je „smrt" narodnog heroja, odnosno njegova društvena i politička nepotrebnost i zaborav (kontekst post-socijalizma i diskursa tranzicije) i treća predstavlja kraj heroja Velikih ideja (kontekst kraja utopije)."

Jasmina, Marija i Mina izloženim eksponatima se pitaju da li heroj može preživeti te tri smrti, ko (p)ostaje posle, koji je njegov značenjski potencijal u našoj savremenosti. A izmedju redova izbijaju provokativna pitanja: Zašto danas i ovde neutralnosti NE MOŽE BITI? Kako je antifašistička tradicija gurnuta u zapećak? Zbog čega smo se sa komunističkim nasleđem obračunali tipično komunistički? 

Iz pisama Ive Lole Ribara može se saznati mnoštvo detalja o jednom razbarušenom, angažovanom i hrabrom intelektualcu. Za ovu priliku izdvajam njegovo razmišljanje o demagogiji: "Pravi razum nije nikad vodio politiku, ono što se podrazumijeva pod razumom onih koji vladaju, to je zbrka neaktivnih instikata koje je samo društvo proizvelo i koji se obično uzimaju kao razum. Jedan dokaz za to je što u politici ispovijedanje mržnje najviše zagrijeva mase... Uvjerio sam se u to na zboru u Parizu: najviše se pljeskalo kad se grdilo protivnike i zahtijevalo njihovu smrt. To je fakat. On nas dovodi i do pitanja demagogije. Ja priznajem da je demagogija - i baš zbog razloga navedenih gore, moćan faktor političke borbe, i ostat će dokle god opća inteligencija bude na tako bijednom stupnju kao danas."

P.S. U subotu, 6. XII 2014. gošće emisije "Mućni glavom" bile su Marija Vasiljević i Jasmina Novaković, istoričarke umetnosti i saradnice Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

LINK:

http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=3256&Itemid=182


https://www.youtube.com/watch?v=A7WuDE8QJZM&feature=youtu.be

Atačmenti

Tagovi

  • postavite na |


Komentari (334)
Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Filip Mladenović Filip Mladenović 15:00 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

vlad_aleksh
Filip Mladenović
Nema spora da je period vladanja KPJ od 1945. do 1953. najmračniji i najzločinačkiji, sa velikom brojem nevinih žrtava, medju kojima je i advokat Dragić Joksimović.

Ali, kako su neki blogeri već napomenuli, ne treba i ne valja brkati antifašizam NOB-a od 1941. do 1945. sa komunističkim, totalitarnim poretkom posle 1945.


Da li zaista mislite da onaj koji je bio takav i toliki zločinac u miru, nije bio isti takav zločinac i u ratu? Ili se možda slažete sa naslovom Buletove knjige "Rat je bio bolji"?


Najbolji su poginuli! To je zakon istorije!

Preporuka: 116 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 15:43 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

Najbolji su poginuli! To je zakon istorije!


da li istorijske procese, zakone, možemo (trebamo) uvrstiti u mehanizme evolucije? u širem smislu mislim da da. u širem smislu sve je evolucija.

tako ispada da biti najbolji s aspekta održanja i razvoja ljudske vrste nije dobro.

no možda će istorija uskoro prestati da se manifestuje u obliku u kojem smo naučili a je repoznajeo kao takvu, što npr. najavljuju predviđanja vezana za hipoteze o uskoronastupajućem tehnološko-klulturnom singularitetu.

misim, ovaj kometar je na fonu zauzimanja što šireg pogleda

Preporuka: 116 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 16:23 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

misim, ovaj kometar je na fonu zauzimanja što šireg pogleda

Širi pogled može biti i razrokost koja daje pogrešnu sliku stvarnosti.
Šira slika je nešto sasvim drugo.

Preporuka: 116 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

svarog svarog 16:26 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

tako ispada da biti najbolji s aspekta održanja i razvoja ljudske vrste nije dobro.


Mislim da najbolji u ovom kontekstu nije i najbolji po kriterijumima evolucije

Preporuka: 116 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

vlad_aleksh vlad_aleksh 16:36 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

freehand

Nijedna, kao ni slike onoga što se dešavalo sa ranjenicima, invalidima i veteranima svih ratova u Srbiji u devetnaestom i dvadesetom veku i besomučnoj pljački vojnih liferanata i nekih od najveće gospode kraljevine Srbije i Jugoslavije. uključujući, na primer, decu predsednika Vlada, a fantastičan je primer Milana Stojadinovića, epske barabe protiv koga je samog valjalo dizati revoluciju.


Nije bilo potrebe dizati revoluciju protiv Stojadinovića. Englezi su odradili posao preko kneza Pavla.
Inače, da bi se stekla predstava o tako kompleksnoj pojavi kao što je Milan Stojadinović treba iščitati tone literature. Jeste li čitali "Ni rat ni pakt"? Njegove memoare sa Mauricijusa, zaboravih kako se zovu? Embahade Crnjanskog? Neke emigrantske novine, "Srpsku zastavu", na primer? Ili "Glas kanadskih Srba"? Dosije UDB-e u vezi sa njim i bratom mu Dragim? Zbornik o njemu "Milan Stojadinović: politika u vreme globalnih lomova"?
Ja nemam konačan sud o njemu, osim jednog malog naslućaja. Da je on ostao premijer, Jugoslavija bi prošla kroz II svetski rat kao neutralna. Poput Španije, Švedske, Turske...

Preporuka: 116 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 16:50 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

Nije bilo potrebe dizati revoluciju protiv Stojadinovića. Englezi su odradili posao preko kneza Pavla.
Inače, da bi se stekla predstava o tako kompleksnoj pojavi kao što je Milan Stojadinović treba iščitati tone literature. Jeste li čitali "Ni rat ni pakt"? Njegove memoare sa Mauricijusa, zaboravih kako se zovu? Embahade Crnjanskog? Neke emigrantske novine, "Srpsku zastavu", na primer? Ili "Glas kanadskih Srba"? Dosije UDB-e u vezi sa njim i bratom mu Dragim? Zbornik o njemu "Milan Stojadinović: politika u vreme globalnih lomova"?
Ja nemam konačan sud o njemu, osim jednog malog naslućaja. Da je on ostao premijer, Jugoslavija bi prošla kroz II svetski rat kao neutralna. Poput Španije, Švedske, Turske...

Uopšte nema potrebe da gledam tako široko. Čoveka tolike beskrupuloznosti koji je bio u stanju da kao političar i ministar pravi marifetluke sa obveznicama bogateći se na način na koji se on bogatio stavim u kutiju na kojoj piše "đubre" i ne osvrćem se.
Uostalom, bio je čitav blog o njemu, mislim da je dovoljno rečeno.

Preporuka: 116 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tani tani 16:52 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

docsumann
no možda će istorija uskoro prestati da se manifestuje u obliku u kojem smo naučili a je repoznajeo kao takvu, što npr. najavljuju predviđanja vezana za hipoteze o uskoronastupajućem tehnološko-klulturnom singularitetu



Preporuka: 116 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hoochie coochie man hoochie coochie man 17:18 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

sa majčine strane najmlađi deda-stric (rođeni dedin brat) bio je kurir Dragutina Keserovića, posle rata mučen od OZN-e i od posledica mučenja umro dve godine kasnije.
Njegov najstariji rođeni brat bio sa Titovim Vrhovnim štabom. Šta sad, draga Srpska reči?

Pa ništa, onaj ko istoriju tumači po tako širokom uzorku kao što je jedna porodica, onda on zaista ima problem, teško mu je da odluči.

Preporuka: 348 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hajkula1 hajkula1 22:18 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

hoochie coochie man
sa majčine strane najmlađi deda-stric (rođeni dedin brat) bio je kurir Dragutina Keserovića, posle rata mučen od OZN-e i od posledica mučenja umro dve godine kasnije.
Njegov najstariji rođeni brat bio sa Titovim Vrhovnim štabom. Šta sad, draga Srpska reči?

Pa ništa, onaj ko istoriju tumači po tako širokom uzorku kao što je jedna porodica, onda on zaista ima problem, teško mu je da odluči.


Stvar je u tome, da nije samo jedna porodica bila tako podeljena.

Hipotetički, da se nešto slično desi ovih dana, (vojsku nemamo pa nema šta da vodi aprilski rat :) ) i onda da se partije organizuju u jedinice, ne bih prišla ni jednoj. Potrebno je da saborci imaju poverenja jedni u druge. U koga bih mogla da imam poverenja??


Kad razmislim, čekala bih da dođu Rusi.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 22:58 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

svarog
tako ispada da biti najbolji s aspekta održanja i razvoja ljudske vrste nije dobro.


Mislim da najbolji u ovom kontekstu nije i najbolji po kriterijumima evolucije


ma, premisa "najbolji su poginuli" je krajnje proizvoljna, ofrljena konstatacija, koja poetičnošću pokušava da kompezuje manjkavu činjeničnu validnost.
svo dalje, iz nje proisteklo, zaključivanje je "sprovedeno" samo da podcrta navede falinke olako potegnutih velikih riječi.


a odnos najboljosti s aspekta humanizma i s aspekta biološke evolucije stvarno jest zanimljiv problem za filozofkisanje.

Preporuka: 232 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 23:14 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

a odnos najboljosti s aspekta humanizma i s aspekta biološke evolucije jest zanimljiv problem za filozofkisanje.

Sa aspekta evolucije dominiraju uporni.

Preporuka: 116 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 23:19 12.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

freehand
a odnos najboljosti s aspekta humanizma i s aspekta biološke evolucije jest zanimljiv problem za filozofkisanje.

Sa aspekta evolucije dominiraju uporni.


hehe (citat by V.Petrović) rekao bih i s blogoaspekta

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Filip Mladenović Filip Mladenović 01:15 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

docsumann
svarog
tako ispada da biti najbolji s aspekta održanja i razvoja ljudske vrste nije dobro.


Mislim da najbolji u ovom kontekstu nije i najbolji po kriterijumima evolucije


ma, premisa "najbolji su poginuli" je krajnje proizvoljna, ofrljena konstatacija, koja poetičnošću pokušava da kompezuje manjkavu činjeničnu validnost.
svo dalje, iz nje proisteklo, zaključivanje je "sprovedeno" samo da podcrta navede falinke olako potegnutih velikih riječi.


a odnos najboljosti s aspekta humanizma i s aspekta biološke evolucije stvarno jest zanimljiv problem za filozofkisanje.


Grešite! Tu rečenicu ćete naći u memoarskim zapisima i ličnim zapisima mnogih poznatih i anonimnih učesnika I i II svetskog rata. Za ovaj blog izdvajam austrijskog psihijatra Viktora Frankla i njegovu knjigu "Zašto se niste ubili?". Viktor Frankl je preživeo nekoliko nacističkih logora. Poslednji je bio Aušvic, gde su svi logoraši imali brojeve, obično na desnoj nadlaktici. Neki od njih su imali priliku da vide spiskove, koje su nacisti pravili za gasnu komoru narednog dana. Postojali su spiskovi brojeva, a ne imena. Kada bi neko od logoraša video svoj broj ili broj nekog najbližeg i najdražeg, ponekad bi bio u prilici da učini ono što su činili sami nacisti. Ako neko od tih ljudi sa spiska umre prethodnog dana, zbog bolesti, gladi, batina, nacisti bi samo precrtali taj broj i pored njega stavili drugi broj nekog živog logoraša, koga će sutra ubiti. I sami logoraši su bili u prilici da to vide i ako nema nikog blizu njih, da precrtaju svoj broj ili broj svog najbližeg. Ali, onda su morali upisati broj nekoga koga su poznavali, nekog čoveka čiji su broj znali da bi zamenili sebe ili svog najdražeg s tim nekim.

To se lako moglo učiniti, jer je nacistima bilo svejedno. Bilo im je važno samo da bude potreban broj logoraša na spisku, niko nije proveravao da li je taj precrtani živ ili nije živ. Mogao se čovek na trenutak, na duži rok ili potpuno spasiti, ali to je značilo žrtvovati nekog drugog. Viktor Frankl bez zazora zaključuje: “Mi koji smo preživeli zahvaljujuci sreći, čudu ili nečem trećem, znamo da najbolji medju nama nisu preživeli.”

Zar Vam primer Ive Lole Ribara i njegovog rodjenog brata Jurice nije činjenično validan? Mogli su da se "sklone" u Ženevu, ili u SAD, da bez velikih rizika žive izvan ratom zahvaćenih teritorija. Ili da kao većina dobrostojećih ostanu u okupiranom Beogradu i čekaju oslobodioce. Umesto toga, otišli su u šumu kao antifašisti-partizani i u borbi protiv nacista i četnika poginuli.

Ili još jedan činjenično validan primer:

Okupatorski list “Novo vreme”, 13. avgust 1941. Prošlo je četiri meseca od invazije nacista na Srbiju. U glavnom glasilu porobljene Srbije publikovan je “APEL SRPSKOM NARODU”. Dodvoravajući se nemačkom okupatoru “APEL SRPSKOM NARODU” potpisalo je preko 400 (četiri stotine) intelektualaca: sveštenici Srpske pravoslavne crkve, akademici, univerzitetski profesori, književnici, umetnici, bivši ministri, diplomate, visoki oficiri, senatori, narodni poslanici, sudije, visoki državni činovnici, predsednici raznih komora, direktori velikih preduzeća, privrednici, industrijalci, trgovci, bankari, advokati, lekari, inženjeri, učitelji…

Uprkos atmosferi straha za goli život i te ratne 1941. godine bilo je moralnih osoba. One su odbile da potpišu “APEL SRPSKOM NARODU”. Čuveni profesor Beogradskog univerziteta Miloš Ðurić već je bio ušao u dvoranu Kolarčevog univerziteta, gde se apel potpisivao. Shvativši o čemu se radi, počeo da se povlači prema izlazu. Jedan kompozitor i dirigent je to primetio i javno ga je prozvao: »Ne beži, Miloše!«

Profesor Ðurić je odgovorio: “Lako je tebi, ti u diple sviraš, a ja svojim studentima etiku predajem.”

Priča se, takodje, da je donosilac Apela pokucao na vrata stana Ive Andrića i saopštio mu razloge posete, pitajući ga istovremeno: »Gospodine, jeste li Vi Ivo Andrić?«, na što mu je pisac i diplomata odgovorio: »Gospodine, prenesite onima koji su Vas poslali da gospodin Ivo Andrić nije kod kuće.« Apel takodje nisu potpisali ni Isidora Sekulić, Milutin Milanković, vajar Sreten Stojanović i još desetak srpskih intelektualaca.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 02:04 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

Zar Vam primer Ive Lole Ribara i njegovog rodjenog brata Jurice nije činjenično validan?


kao dokaz principijelnog stava da su najbolji poginuli? ne, naravno. to je tragični slučaj koji ništa u pomenutom smislu ne dokazuje.

najbanalniji kontradokaz - za hardcore komuniste lojalne KPJ, najbolji je pretpostavljam bio Tito. da li je on poginuo?

ili ... Andrić, Milanković. Isidora ... da li su oni poginuli?

Preporuka: 348 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Filip Mladenović Filip Mladenović 02:27 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

Pogledajte pažljivo fotografiju javnog vešanja Stjepana (Stipana) Filipovića, antifašiste i partizana, inače Hrvata iz Opuzena, u Valjevu, 22. maja 1942. godine.

Ili fotografiju Ljube Čupića, antifašiste i partizana, koji se smeje svojim dželatima, nacistima i četnicima, nekoliko trenutaka pred streljanje u Nikšiću takodje u maju 1942. godine.

Te dve slike su metafora stava da su najbolji poginuli!

P.S. Rodjeni brat Ljube Čupića je dr Vukan Čupić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, dugogodišnji direktor novobeogradskog Instituta za majku i dete, koji danas sa ponosom nosi njegovo ime.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 05:50 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

Te dve slike su metafora stava da su najbolji poginuli!


stav da su najbolji poginuli je metafora, Filipe. nikako činjenica. činjenica je da su neki od najboljih poginuli, a neki od tih poginulih najboljih su poginuli upravo zato što su bili najbolji.
neki, a ne svi.
inače, šta ćemo sa onim najboljim koji su preživjeli? da im osporavamo njihovu izvarednost?

Preporuka: 232 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tyson tyson 07:27 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

Tako ti je to i sa komunistima. Bili pro-fašisti kad je Staljin napadao Poljsku sa Hitlerom, pa antifašisti kad je to Moskva tražila od njih. Pobili silan narod po dolasku na vlast. Ukinuli slobodu mišljenja, organizovanja, ukinuli privatni biznis... A ti od svega vidiš samo njihov antifašizam.

A šta su i kakvi su bili četnici?

A šta i kakvi su bili japanski samuraji? Meksički zapatisti? Sandinisti u Nikaragvi?


Preporuka: 347 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tyson tyson 07:32 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

Nema spora da je period vladanja KPJ od 1945. do 1953. najmračniji i najzločinačkiji, sa velikom brojem nevinih žrtava, medju kojima je i advokat Dragić Joksimović.

Ali, kako su neki blogeri već napomenuli, ne treba i ne valja brkati antifašizam NOB-a od 1941. do 1945. sa komunističkim, totalitarnim poretkom posle 1945.

Kojom logikom je u pitanju "brkanje"?

"Komunistički, totalitarni poredak posle 1945." direktna je posledica "antifašizma NOB-a od 1941. do 1945.", sproveden je u delo od strane istih ljudi koji su 1945. godine došli na vlast. Sve negativno što je činjeno "posle 1945." (a zapravo i mnogo pre) omogućeno je borbom za vlast 1945-1945. tih istih ljudi koji su zlo činili "posle 1945."

Moje 5-godišnje kumče sposobnije je od tebe da koristi prostu logiku i dovodi događaje u uzročno-posledičnu vezu.


Preporuka: 347 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tyson tyson 07:42 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

koji se smeje svojim dželatima, nacistima

Otkud znaš da su bili nacisti?


Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tyson tyson 07:44 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

Umesto toga, otišli su u šumu kao antifašisti-partizani i u borbi protiv nacista i četnika poginuli.

Ajde! Baš tako, protiv nacista i četnika?

Ili još jedan činjenično validan primer:

Okupatorski list “Novo vreme”, 13. avgust 1941. Prošlo je četiri meseca od invazije nacista na Srbiju.

Koliko barataš validnim činjenicama govori i to što namerno izvrćeš činjenicu ko je izvršio invaziju na "Srbiju".


Preporuka: 115 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tyson tyson 07:45 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

Pogledajte pažljivo fotografiju javnog vešanja Stjepana (Stipana) Filipovića, antifašiste i partizana, inače Hrvata iz Opuzena, u Valjevu, 22. maja 1942. godine.

Te dve slike su metafora stava da su najbolji poginuli!

Nemaš ti pojma o delovanju tog Filipovića i njegove jedinice po Srbiji 1941. godine.


Rodjeni brat Ljube Čupića je dr Vukan Čupić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, dugogodišnji direktor novobeogradskog Instituta za majku i dete, koji danas sa ponosom nosi njegovo ime.

Dakle dr Vukan Čupić je, po tvom mišljenju, u najboljem slučaju po svemu prosečan a u gorem jedna ništarija jer on eto nije poginuo kao njegov brat koji je zbog toga "najbolji"?


Preporuka: 231 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 08:12 13.12.2014

Re: Slučaj Dragić Joksimović ili slučaj Harms

tyson
Tako ti je to i sa komunistima. Bili pro-fašisti kad je Staljin napadao Poljsku sa Hitlerom, pa antifašisti kad je to Moskva tražila od njih. Pobili silan narod po dolasku na vlast. Ukinuli slobodu mišljenja, organizovanja, ukinuli privatni biznis... A ti od svega vidiš samo njihov antifašizam.

A šta su i kakvi su bili četnici?

A šta i kakvi su bili japanski samuraji? Meksički zapatisti? Sandinisti u Nikaragvi?



Igzekli. Upravo to je poenta.

Preporuka: 231 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

stefan.hauzer stefan.hauzer 16:57 12.12.2014

.

i posle kažu da anarhija nije rešenje.
evo,mi smo se na ovoj osetljivoj temi i to kod filipa nagurali u skoro trista komentara,bez zezanja samog autora; tj.bilo je,ali sve u granicama kontrole. moderatorka 05 će biti ponosna na nas:)

Preporuka: 116 / Link / Replika: 2 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

milisav68 milisav68 17:24 12.12.2014

Re: .

stefan.hauzer
i posle kažu da anarhija nije rešenje.
evo,mi smo se na ovoj osetljivoj temi i to kod filipa nagurali u skoro trista komentara,bez zezanja samog autora; tj.bilo je,ali sve u granicama kontrole. moderatorka 05 će biti ponosna na nas:)

Meni više deluje na ono kada umirući pred smrt naglo "ozdravi" (izgleda bolje) - pa umre.

Preporuka: 116 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

hajkula1 hajkula1 22:26 12.12.2014

Re: .

milisav68
stefan.hauzer
i posle kažu da anarhija nije rešenje.
evo,mi smo se na ovoj osetljivoj temi i to kod filipa nagurali u skoro trista komentara,bez zezanja samog autora; tj.bilo je,ali sve u granicama kontrole. moderatorka 05 će biti ponosna na nas:)

Meni više deluje na ono kada umirući pred smrt naglo "ozdravi" (izgleda bolje) - pa umre.



To se kaže,


Vidi ko te gleeedaaa


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=12&dd=11&nav_category=16&nav_id=935384

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tyson tyson 07:36 13.12.2014

Gde je ovde uopšte misterija?

šta je sve te mlade i sredovečne ljude, iz dobrostojećih porodica, iz njihovih vila i salonskih stanova, motivisalo da odu u šume i da se kao partizani bore protiv fašizma tokom II svetskog rata?

Idealizam.
Direktiva.
Borba za vlast.

Uzgred, "mladi i sredovečni ljudi, iz dobrostojećih porodica, iz vila i salonskih stanova" bili su zanemarljiva manjina u tadašnjem komunističkom pokretu. Zajebi mitove i romansiranje stvarnosti.


Preporuka: 347 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tyson tyson 07:36 13.12.2014

Društvena korisnost

Uzgred, hvala ti Filipe što pišeš ovakve blogove kao tipičnu provokaciju koja po pravilu izmami sledbenike i zagovornike komunizma.

Nadam se da ih kao takve nadležne službe popisuju i prate njihovo delovanje.





Preporuka: 116 / Link / Replika: 7 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Filip Mladenović Filip Mladenović 12:59 13.12.2014

Re: Društvena korisnost

tyson
Uzgred, hvala ti Filipe što pišeš ovakve blogove kao tipičnu provokaciju koja po pravilu izmami sledbenike i zagovornike komunizma.

Nadam se da ih kao takve nadležne službe popisuju i prate njihovo delovanje.







Da ste posetili izložbu o Ivi Loli Ribaru, koju su priredile tri mlade, obrazovane i anagažovane doktorantkinje, Jasmina Novaković, Marija Vasiljević i Mina Lukić, sigurno ne biste pisali ovakve nebuloze. Preslušajte emisiju, mućnite glavom!

I za Vas pitanje šta biste uradili kada bi vojnici tzv. islamske države okupirali Srbiju i ubili naše sugradjane na Terazijama javnim odsecanjem glava, kao što su nacisti 1941. isto uradili javnim vešanjem.
Imate 5 mogućnosti, koje sam naveo u jednom od prethodnih komentara. Molim, konkretno!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 13:16 13.12.2014

Re: Društvena korisnost

I za Vas pitanje šta biste uradili kada bi vojnici tzv. islamske države okupirali Srbiju i ubili naše sugradjane na Terazijama javnim odsecanjem glava, kao što su nacisti 1941. isto uradili javnim vešanjem.
Imate 5 mogućnosti, koje sam naveo u jednom od prethodnih komentara. Molim, konkretno!

Ne odgovori ti meni za NATO i '99, kvislinge i kolaboraciju?

Preporuka: 231 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Filip Mladenović Filip Mladenović 13:44 13.12.2014

Re: Društvena korisnost

Odgovorio sam: kvislinzi i izazivači NATO bombardovanja su zločinački, nacional-socijalistički režim Slobodana Miloševića i sva ona bulumenta akademika, književnika, naučnika, novinara, urednika, vojnih i policijskih generala... koji su ga podržali i aktivno pomagali u etničkim čišćenjima, ubijanjima beba, dece, žena, staraca, civila u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, pljački društvene imovine i državne svojine, ratnom profiterstvu, ratno-huškačkoj propagandi...

NUNS je Tužilaštvu za ratne zločine predočio dovoljno dokaza za urednike i novinare, koji pred sudom moraju odgovarati za širenje mržnje i ratnu propagandu. Kada bi i ostala cehovska udruženja to isto uradila, kada bi se primenio Zakon o lustraciji, dobila bi se kompletna lista kvislinga i odgovornih za počinjene ratne zločine i ogromnu ratnu štetu!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 13:52 13.12.2014

Re: Društvena korisnost

Odgovorio sam: kvislinzi i izazivači NATO bombardovanja su zločinački, nacional-socijalistički režim Slobodana Miloševića i sva ona bulumenta akademika, književnika, naučnika, novinara, urednika, vojnih i policijskih generala... koji su ga podržali i aktivno pomagali u etničkim čišćenjima, ubijanjima beba, dece, žena, staraca, civila u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, pljački društvene imovine i državne svojine, ratnom profiterstvu, ratno-huškačkoj propagandi...

Odogovrio si mi na isti gebelsovski način na koje je Hitler pravdao svaki od svojih pohoda. Delom u svojim a delom u kvislinškim novinama i preko pete kolone pripremajući teren. Krivi su Hindenburg, Čemberlen, Daladje, poljska Vlada, češka Vlada i sve ostale vlade i narodi koji su mučili nesrećni i ugnjeteni nemački narod.
Sram te bilo, Filipe Mladenoviću. Folkišer Beobahter, to je novina za tebe.

Preporuka: 347 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Filip Mladenović Filip Mladenović 14:03 13.12.2014

Re: Društvena korisnost

Hvala na komplimentu!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

stefan.hauzer stefan.hauzer 14:45 13.12.2014

Re: Društvena korisnost

Nadam se da ih kao takve nadležne službe popisuju i prate njihovo delovanje.



Preporuka: 115 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

freehand freehand 09:31 14.12.2014

Re: Društvena korisnost

Filip Mladenović
Hvala na komplimentu!

Nema na čemu. Vidiš kako lepo umeš da opravdaš zločin i spinuješ istinu?

Preporuka: 115 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Filip Mladenović

Filip Mladenović
RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana