(9)
Оно што Вучића мени чини неприхватљивим иако се теоретски залаже за друштво способних и слободних јесте тај круг неспособних око њега (о којима данас пише Блиц). Јер он је све те неспособне бирао а чини ми се да их је бирао само по једном критеријуму - по послушности.
(10)
Вучић изгледа није у стању да нормално провери било који свој став јер он свако опонирање доживљава као напад на своју личност. Демократију као систем у коме се идеје, идеологије, проверавају најбоље тиме што се излажу другима који покушавају да их оспоре он изгледа суштински не разуме и не прихвата. Он живи у свету коначних истина, бинарних подела на добро и зло. "Ко не мисли као ја он не жели добро Србији јер да жели морао би се у свему слагати са мном јер ја сам у праву". Оно што је најтужније је да Вучић у томе није ни мало екслузиван. Већина личности у јавном животу има пуно уверење у исправност сопствених ставова, пуна нам Србија свезнајућих месија а свако евентуално размимоилажење с неким сматра се почетком интелектуалне борбе до истребљења. Срећом је интелект прилично слаб па нема превише истребљења тј исте ликове гледамо пар деценија. Такав опште усвојени став нас је довео до великог броја затворених кругова који не комуницирају превише међусобно. У ситуацији кад себи обезбеде финансирање од неког са стране онда постоји и извесна доза моралне чврстине али тих финансијера и нема превише па се онда рад о проналазе разлози да се помогне ономе код кога је каса. А зашто нас више нико не финансира да будемо независни? Разлога има неколико али своде се на два: као простор нисмо више толико интересантни а на власти се налази неко ко већ испуњава жеље - зашто плаћати стварање алтернативе тој, у суштини пожељној ситуацији?
(11)
На шта покушавам указати је да остављени смо сами. И као деца у "Господару мува" можемо све поразбијати а можемо и пронаћи пут у коме ће се друштво суштински разликовати од оног са коначним истинама. Само за почетак мора се прихватити да неко други може мислити другачије а бити у праву.