Ипак, почнимо од оних који воде напред. Један такав корак свакако је актуелни Месец српске културе, који је свим поклоницима уметности у Мађарској, посебно оне која је изражена кроз матерњу реч, донела много пријатних тренутака, оличених у сусретима са даровитим уметницима, њиховим делима, али и са љубитељима уметничког стваралаштва. На страну то што нас на књижевним и сличним вечерима нема много; што многима и даље напор представља праћење свега што није везано за музику и фолклор; што се писана и изговорена реч на матерњем језику у нашим срединама у Мађарској далеко слабије "котирају" него одиграно коло или отпевана народна песма... Али, управо због таквих сазнања, увек ме пријатно изненаде нека малобројна нова лица, која се појаве на промоцији и дискренто упитају како могу да дођу до новог пишчевог романа или збирке песама. "Један је довољан, он оправдава моје пребивање овде...", рече један класични песник, и би у праву.
Месец српске културе у Мађарској јесте празник, али само за оне који у таквим приликама дозволе себи да се осећају празнично. Истински љубитељи уметности дали су себи прилику да уживају и славе, а остали који то нису... ко зна, можда неки други пут.
Сећам се једне радио емисије класичне музике чији је назив био: "Слушајте, заволећете". Са мог становишта, име јој је било потпуно оправдано, јер има уметничких сфера којима, чини ми се, не допуштамо да већ при првом сусрету пробију љуштуру којом смо заробили своје емоције. Та дела заволимо тек касније, дубоко уроњени у њихове светове.
Било је ове недеље у Мађарској и оштрих тонова, фабриковања афера, испразних обећања, пресвлачења вукова у јагњећа крзна и свега већ виђеног у ранијим предизборним кампањама. За који дан бирачи ће рећи своје на локалним и мањинским изборима, па се треба надати да ћемо барем остатак михољског лета, ако га буде, провести лишени овакве галаме.
Али, како то рече Чехов, "не само за две, три стотине година, него и за милион година, живот ће остати какав је и био; он се не мења, остаје сталан, држећи се својих властитих закона, до којих вама није стало, или бар, које никада нећете спознати. Птице селице, ждралови на пример, лете и лете, и ма какве мисли лутале по њиховим главама, високе или ситне, они ће увек летети, а неће знати зашто и како. Они лете и летеће, ма какви се филозофи појавили међу нама; и нека филозофирају како им је воља, само нека лете".