Kлауд

jasnaz

- Znate šta? Zakleo bih se da je admiralima mesto na moru…
- I ja bih se zakleo da je sveštenicima mesto u crkvi…
- Oh, pa dobro, znate, Bog je svuda…
- I more, oče. I more.

i boje, sestro, i boje



boje ne stoje!

i zvuk!

Makso vrati se sve ti je oprošteno.

gdje su i šta rade?

jasnaz, hvala za ovaj intervju.

Ključna reč – vaša reč – za ovaj napitak.

Jedina gorčina, koju volim.

PS
Potrefilo se, samo da crop picture...

Dan kad se držiš samo za...
crveni lak na noktima, u japankama od srebrnih traka

Ima takvih dana.

Makso vrati se

A gdi ga je Maksa?

Dan kad se držiš samo za...
crveni lak na noktima, u japankama od srebrnih traka

Ima takvih dana.

daa, to su dani kad muškarci padaju ko kruške, pošto se nemaju za šta ufatit

jasnaz

gordanac

jasnaz:
Ako volite pivo, pronađite reč koja spaja mirise hmelja sa svih polja na kojima ga gaje, a da ne poremetite bezbrojnost ukusa.
Postoji. Sigurna sam.

Ih, to je lako :)
I - naravno da postoji:

Od tebe sam očekivala da smisliš novu reč, al' znajući da je ljubav u pitanju - G se prihvata! A pomalo i pridružuje :)

:))))
evo jedne, nije nova, ali više nema ljudi koji su je izmislili i govorili:

MAMIHLAPINATAPAI

Reč kojom je naslovljena ova priča važi za „najteže prevodivu“ od svih reči, nemoguće ju je prevesti jednom rečju na bilo koji drugi jezik osim ovog na kom je smišljena, a to je „ Yaghan language of Tierra del Fuego, listed in The Guinness Book of World Records as the "most succinct word", and is considered one of the hardest words to translate“ . Reč ima samo „opisne prevode“ i manje-više svi ti opisni prevodi su slični među sobom, objašnjavaju jedan doživljaj, situaciju, događaj koji se svima dešava, ali eto – samo jedan jezik ima jednu reč za to. Mora da tome ima kakvih razloga.
Mamihlapinatapai je za razne jezike veliki problem i za izgovoriti je, ne samo za prevesti, za naš jezik (ili meni bar) – nije, a značenje reči je:
- "a look shared by two people, each wishing that the other will offer something that they both desire but are unwilling to suggest or offer themselves." A slightly different interpretation of the meaning also exists: "It is that look across the table when two people are sharing an unspoken but private moment. When each knows the other understands and is in agreement with what is being expressed. An expressive and meaningful silence“
- pogled potpunog razumevanja razmenjen između dvoje ljudi, u tišini, s nadom da će onaj drugi početi proces ostvarivanja zajedničke, a neizgovorene želje, privatnost dvoje ljudi među strancima kojom bez ikakve sumnje znaju da dele iste želje, ćuteći
I većina nas tačno zna kako izgleda taj moment, kad se reč opisno prevede, samo što pretpostavljam da isto tako većina nas ne zna da on ima ime na jednom jeziku koji ljudi govore, a ja mislim da verovatno u kulturi ljudi koji taj jezik govore postoje jaki i dobri razlozi kojima su uspeli da smisle takvu reč – mamihlapinatapai.
Možda kada bi dovoljno nas nekako naučilo da prevede taj moment jednom rečju na svoj jezik, možda bi se neka dobra mogla desiti.
Jezik Yaghan govore ljudi na Terra del Fuego, arhipelag na najjužnijem delu Južne Amerike, u blizini Magelanovog tesnaca, interesantno, oduvek naseljeno područje naše planete, i to civilizacijom čiji je sponatni razvoj prekinut kolonizacijama i osvajanjima Evropljana posle XV veka. Evropljanima koji su smatrali da su superiorna civlizacija koja drugima treba da donese znanja, razvoj, veru i kulturu, a doneli su im u stvari svega drugog strašnog i tragičnog mnogo više nego onog što su govorili da sobom nose i sada se vidi da nemaju (nemamo) ni jezik kojim bi uspeli da misao, doživljaj i događaj koji svi poznajemo obuhvatimo jednom rečju, kao što to umeju Yaghan zajednice.
Yaghan zajednica ljudi sebe zove i „yamana“ što znači „osoba“, a reč „yaghan“ izvedena je, kao „skraćenica“ iz reči Yahgashagalumoala (meaning people from mountain valley channel), još jedne „duge“ reči koja pokazuje prirodu njihovog jezika, umeće da se jednom rečju opiše mnogo toga.
Cristina Calderon je poslednja živa osoba, pripadnica Yaghan zajednice koja govori Yaghan jezik. Objavila je 2005 knjigu Hai Kur Mamashu Shis (I Want to Tell You a Story) o svom narodu i jeziku i to je poslednji zapis o njima.
S njom nestaje jedna zajednica, jedan jezik, kultura, kolektivno pamćenje hiljadugodišnjeg života na „vatrenoj zemlji“, nestaje sve što su stvarali jer nema više kome da se pričom prenese njihova istorija, sve to nestaje, ali ostaje ipak ta jedna njihova reč, mamihlapinatapai kojom su opisali, sasvim tačno i verno ono što se događa između dvoje ljudi bilo gde na svetu, u bilo kojoj kulturi ili civlizaciji, u bilo kojoj epohi. Tišina potpunog razumevanja, saopštavanje čežnje i potrebe bez ijedne reči, razmenjen pogled kojim se priča, a sve to u jednoj jedinoj reči zaboravljenog naroda i izgubljenog jezika.
Mamihlapinatapai.
Ja ću je izgovarati.

... i hekleraj:

AlexDunja

moja prva asocijacija je

И моја исто, али сасвим, сасвим другачије:

i liza