Psihijatrijski slučaj u Skupštini

Sklon sam, priznajem, da verujem ljudima. Kad čovek nešto tvrdi, ako to radi sa ubeđenjem i strašću, poverujem, šta ću. Nisam od one vrste koja sve prima sa zadrškom i grimasom na licu. U tom smislu verujem Vučiću kad kaže da želi da Srbija bude normalna i pristojna zemlja. Neko će me, možda, podsetiti na potrebu političara da govore ono što lepo zvuči i ono što narod voli da čuje, ali ja verujem, možda zato što sam naivan, a možda zato što mi organizam zahteva da u ovoj političkoj kakofoniji i paroksizmu pronađem bar i najmanje svetlašce koje ukazuje na mogući izlaz.

Pošto je tako, blago ću se osvrnuti na par pojava koje me, takvog kakav sam, dodatno zbunjuju i unose mi nespokoj.

Pre par dana, u Skupštini, poslanici debatuju...Ne slušam pažljivo jer sam sasvim smoren od arogancije poslanika vladajuće stranke koji skaču kao opareni na svaku stvar koja im se ne dopadne a dolazi sa opozicione strane. I ne samo da sam smoren, već mi prenemaganje i samohvalisavost određenih ličnosti izaziva užasan zamor mentalnog materijala... A onda, iznebuha, uvaženi narodni poslanik Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS, krenu da poslanika Borislava Stefanovića (DS) vređa na pasja kola. Babić je, inače, poznat po tome što je udvorištvo i poltronsko ponašanje, koje je u Skupštini vrlo rasprostranjena pojava, uspeo da digne na kub. Poznat je i po patetičnim izlivima praznoslovlja koje neumereno ukrašava promenama glagola trebati kakve srpski jezik poznaje, ali ne prihvata. No, čak i taj i takav, uspeo je da me neprijatno iznenadi. U svom obraćanju, «Dr» Babić je kod poslanika Stefanovića «otkrio» zdravstveni poremečaj, dijagnostifikovao ga i ponudio mu besplatnu psihijatrijsku pomoć. Na ovaj način, predsednik poslaničke grupe vladajuće stranke, osim što je na skandalozan način zagazio u nadrilekarstvo (koje je, koliko znam, kažnjivo po krivičnom zakonu), i pored toga što je uvredio poslanika Stefanovića, uvredio je sve građane Srbije, specijalno one koji boluju od neuropsihijatrijskih oboljenja. Naši sugrađani, koji imaju psihijatrijsku dijagnozu, punopravni su članovi zajednice i imaju svako pravo ovog sveta na anonimnost i na mir. Nijedan političar, naročito ne onaj koji sedi u najvišoj zakonodavnoj instituciji, nema pravo da se kliberi i sprda sa njihovom bolešću, niti da ih izvrgava podsmehu i ruglu.

E, pošto je to tako, pošto je g. Babić svojim gestom uvredio građane, a Narodnoj Skupštini urušio ugled i dostojanstvo, sklon sam da ocenim da on nije pravi reprezent politike koja Srbiju prevodi u stanje «normalnosti i pristojnosti», pa bih pitao premijera:

«Kada ćete smeniti poslanika Babića i izbaciti ga iz Skupštine Srbije kako ne bi više brukao i Skupštinu i vas? Time ćete, g. predsedniče Vlade, zaštiti svoje političke protivnike od verbalnog (i svakog drugog) nasilja, što je vaša dužnost, i, ono što je još važnije - potvrdićete da ozbiljno mislite kada govorite o pristojnoj i normalnoj zemlji koju želite da izgradite.»

Pošto sam već u mogućnosti da se, ovako preko novina, obratim prvom čoveku srpske vlade, skrenuo bih mu pažnju na još jednu pojavu koja, bojim se, remeti koncept za koji se opredelio.

Radi se, naime, o nekim izborima u dalekoj budućnosti, kada neki drugi ljudi budu formirali neku novu vladu za koju će tvrditi da je najbolja u istoriji svih srpskih vlada. Ti, dakle, budući ljudi, premijer i ministri, ako se budu držali principa koji već dve godine i sto dana ustanovljava SNS, tvrdiće da je prethodna (tj. ova aktuelna) vlada lopovska i zločinačka. Govoriće da je prethodna vlada (tj. ova sadašnja) uništila i razorila Srbiju, da je prodala Kosovo, da je unesrećila zemlju, da je odgovorna za stotine hiljada nezaposlenih, da je kolektivno kriva za lopovske privatizacije i da se nedomaćinski i rasipnički ponašala, te da je mrzela i svoju zemlju i svoj narod (čim je radila sve te nedolične stvari).

 Nemoj da neko i na trenutak pomisliti da neće!

Ako se predstavnici te buduće vlade budu ponašali po modelu preuzetom od sadašnje, izjavljivaće, garantujem, o sadašnjoj sve najgore, označavaće ih kolektivnim krivcima, blatiće ih u novinama, nadevaće im ružne epitete, a njihov će mandat takođe prolaziti uludo, u trošenju ogromne količine energije na stvaranje novog sloja «neprijatelja» (danas «žutih», a u budućnosti «naprednjačkih» kriminalaca i zlikovaca); dakle, energija će se gubiti na stvaranje novih omraza i podela, umesto da se koristi za reformisanje društva koje je potpuno nemoguće bez zajedničkog napora svih građana naše zemlje.

Srbija će, ako se nešto hitno ne promeni, i dalje živeti u nepristonom i nenormalnom začaranom krugu mržnje, revanšizma i međusobnih optužbi koje koče svaki razvoj i napredak. Ako premijer Vučić ozbiljno misli kada kaže da želi normalnu i pristojnu Srbiju, morao bi nekoliko trenutaka svog dragocenog vremena da posveti i razmišljanju o ovom problemu.

Objavljeno u Našim Novinama 9.8.2014.