U MEKANI PAPIR UPAKOVANA KUĆICA ZA PTICE GOSPOĐE TIBETS

       Gost autor: horhe akimov

Mali dečak Tanaka je krenuo u kratku šetnju. Bio je na putu ka parku Shukkei-en u kom postoji Most Duge. Letnji raspust je u mnogome koristio za izučavanje ptica. Za sada je naučio da se za klasu ptica kaže Aves, čudna reč koju je osmislio čovek još čudnijeg prezimena, Line (Carolus Linnaeus - カール·リンネ, izgovor - Kāru· rin'ne, Rin'ne - neprekidni ciklus ponovnog rođenja).   No iako bi se svaki put nasmejao Lineovom prezimenu, jer većinu klasifikovanih ptica je on odredio, mali dečak Tanaka nije tom zabavnom detalju pridavao mnogo značaja. Mnogo više od neprekidnog ciklusa rađanje ga je zanimalo kako se na primer ptice rađaju.

Kako nastaje jaje?

Niko nije znao da mu objasni da je jaje ptica oplođena jajna ćelija, zigot, koji se u većini slučajeva razvija izvan tela majke, dok se ne razvije dovoljno da može sam da preživi. Niko u kući nije to znao da mu objasni pa je kako je završio školu počeo da odlazi u biblioteku nedaleko od parka. Nisu znali ni da mu predoče da su ptice selice, da često prevaljuju velike daljine do cilja. Mali dečak Tanaka nikada nije napustio gradsku opštinu Naka-ku.

Gospođa Tibets je završila pakovanje u mekani papir poklona koji je planirala poneti unuku svoje prijateljice iz mladosti, gospođe Nejsmit. Prvo mirno letnje predvečerje u Altonu, Ilinois, od kako su se Pol i ona preselili nazad sa Floride. Niska bela kapija dvorišta Nejsmitovih škripala je dok se sama zatvarala za gospođom Tibets. Zvuk je oparao tišinu, zatim njeni koraci po daskama trema i kucanje niklovanog zvekira na vratima stare prijateljice. Kućica za ptice, jedna sa metalnom hranilicom, za unuka, zamalo joj nije ispala iz ruke dok je čekala odgovor.

Mali dečak Tanaka stigao je u park i baš se bio popeo na Most Duge, taj čarobni luk na brani preko ribnjaka, kada se nešto neviđeno desilo iznad njegove glave. Na nebu su se pojavila velika jata ptica koja kao da su se borila za kiseonik. Haotično su letela levo i desno, ma u svim pravcima, obrušavala se pa se upinjala nasuprot vazdušnoj struji. Nebo je bilo naelektrisano a mali dečak Tanaka je mogao da vidi svaku pticu ponaosob i svako ponaosob pero koje se bilo nakostrešilo.

Jedna velika ptica selica metalnih krila, bez pera, koja je cele noći letela rubom okeana, daleko iznad oblaka, mira i tišine snela je samo jedno jaje. Gnezdo mu je bilo ni na nebu ni na zemlji. Dečakove ruke preko očiju kada je video užas dezorjentisanih jata, klizile su niz uplakane obraze. Bojažljivo je podigao pogled. Ptice su nestale. Nebo je bilo prazno, još koji sekund.

Vrata su se otvorila. Gospođa Nejsmit se pojavila nasmejana.

Zdravo Enola, Čarls mi je rekao da ste se vratili. Tako mi je drago da te vidim opet. Uđi molim te, draga.