APP

Autor: Rodoljub Šabić

Famozno APP - "ako prođe, prođe", bar za mene je vrlo iritantna "umotvorina".  Zapravo ne ona sama, već "fenomen" koji oslikava, karakterističan za mentalitet naše birokratije. I normalno, nimalo mi ne prijaju učestale potvrde o snažnoj ukorenjenosti tog fenomena. Pa tako ni poslednja s kraja ovog meseca, vrlo ilustrativna.      

Jul je inače, kad su u pitanju žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja (i zaštitu podataka o ličnosti), tradicionalno nekako "najmirniji" mesec. Žalbi naravno ima i u julu. Ali, ipak uvek nekako evidentno manje. Ili je bar bilo tako.

Ovaj put "julski izveštaj" izgledao je, s tim u vezi, bitno drugačije. U ovom julu, samo u oblasti slobode pristupa informacijama registrovano je skoro 600 novih predmeta.

Nisu svi novi predemti žalbe (ima tu raznih stvari od zahteva za pristup informacijama nastalih  u radu samog Poverenika, preko odgovora na tužbe podnete protiv Poverenika, ili odgovora na zahteve za mišljenje podnetih od strane drugih organa vlasti, pa do predmeta povodom prinudnog izvršenja rešenja Poverenika, da ne nabrajam dalje) ali najvećim delom, bar 2/3 jesu.  

I u ovom julu Poverenik je rešavao 393 žalbe. Rešio ih je tako što je 46 njih odbijeno kao neosnovano ili odbačeno zbog formalnih nedostataka, preostalih 347 bile su osnovane.

U 82 slučaja Poverenik je doneo rešenje kojim je organu vlasti naložio da postupi po zahtevu i omogući pristup traženim informacijama a u još 7 slučajeva je predmet vratio na ponovni postupak.

Ono što je zaista "zanimljivo" je - šta se dešavalo sa preostalih 258 žalbi?

U svim tim slučajevima postupak je obustavaljen jer je organ vlasti u međuvremenu, nakon prve intervencije Poverenika odnosno povodom njegovog zahteva da se izjasni o razlozima žalbe i da obrazloži nepostupanje po zahtevu žalioca, dao tražiocima informacije koje je prethodno uskratio.

Mogao je dakle, da informacije da i bez maltretiranja tražioca, bez žalbe, bez prepiske sa Poverenikom. Mogao je, ali nije. Tipična potvrda APP - ko se žali ostvariće pravo, ko se ne žali neće. I to u skoro 75 % slučajeva osnovanih žalbi! Ovom i inače antipatičnom i iritantnom "impulsu" treba dodati i to da je najčešći razlog za žalbu nedopustivo "ćutanje", po zakonu kažnjivo ignorisanje zahteva, kao i da je broj ljudi koji se žale izvesno znatno manji od onih koji se ne žale.

Što je prilika da se još jednom podsetimo da u prethodne 3 godine nadležno Ministarstvo pravde nije pokrenulo ni jedan jedini prekršajni postupak protiv odgovornih lica - prekršioca zakona, a da od skoro nadležno Ministarstvo za državnu upravu u tekućoj godini za sada izgleda nastavlja s takvom "praksom". I da zaključimo da je krajnje vreme da nadležni "shvate" da je cela "priča", sa stanovišta minimalnih kriterijuma o normalnom odnosu "servisa građana" prema građanima - neprihvatljiva.