[Прослави различитост]
Сваки облик комуникације подразумева одређени степен манипулације. Шта више, што је комуникација боља то је степен манипулације већи.
Док ово читаш, преко система знакова, ја управљам твојим мислима. Палим неуроне у твом мозгу и покрећем низ асоцијација које су у теби направљене искуством. Преласком на директно обраћање теби, боцкам амигдалу која мења твоје емотивно стање и ирационални део тебе треба што пре да закључи да ли сам ја теби претња у животу и, ако јесам, каквим понашањем треба да одговориш на ту претњу?
[Твој став је живот другог]
„Човек је средство којим култура гради саму себе."
Виктор Пељевин, „S.N.U.F.F."
Човек је хемијска машина уроњена у сложене системе знакова. Још у стомаку, човек је изложен интензивним тактилним и аудитивним знаковима, а по рођењу и знаковима укуса, мириса и визуелним знаковима. И сви ти знаци дефинишу један други кроз немерљиво сложену интеракцију. Резултат те интеракције је оно што називамо личношћу.
Обожаватељи теорија завере су у праву: људски мозак се налази под сталном контролом. Ту контролу спроводи култура која организованом стимулацијом повезује неуроне у мозгу, условљавајући тако човекову перцепцију света и правећи тако његове представе о свету. И најважније, контролишући тако његова емотивна стања.
Култура је Матрикс. Нуди и пружа низ задовољстава у замену за учешће у њој. Сопствена неспособност да се уклопи у неку културу, у човеку ствара осећај нелагоде - страх од одбацивања - који је изазван ускраћеним задовољствима доступним другима, и све што човеку остаје јесте или да покуша да се самопринуди на укључивање у ту културу, и полако утренира на тако нешто, или да негира задовољства која она носи са собом.
Настојања укључивања у одређену културу су обично праћена почетничком агресијом (када се човек понаша као жестоки заступник те културе, обично је схватајући дословније него они који су ту културу усвојили на високом ступњу; понаша се као агент Матрикса). Негирања одређене културе су праћена читавим дијапазоном агресија, од вербално-психичке до ратне.
[Искажи своју муку]
„Ти чак и удишеш и издишеш само зато
што те на то тера надолазећа патња. (...)
Покушај да задржиш дах ако не верујеш."
Виктор Пељевин, „S.N.U.F.F."
Светом влада бол. Све што човек ради, ради или да би бол избегао или да би на њега заборавио. Заборав бола зовемо задовољством.Овај протокол, који звучи као наивна обзервација, јесте основни протокол којим људи приступају свету и, последично, једни другима. То је основни протокол којим функционише култура.
„Када водиш љубав са истински великом женом,
оном која заслужује највише поштовање овог света
и оном која те чини да се осећаш истински моћним,
страх од смрти потпуно нестаје."
Вуди Ален, „Поноћ у Паризу"
Колико пријатељстава, романтичних веза и породичних односа је изграђено на међусобним задовољствима које људи могу свакодневно да пруже једни другима? Колико пријатељстава, романтичних и породичних односа је пропало зато што људи нису успевали да пружају задовољства једни другима? Колико непријатељстава се формира да би се избегао бол?
Однос бола и ускраћених задовољстава са једне стране и изазваних задовољстава са друге стране, дефинише да ли ће однос два човека уопште постојати и каква ће бити његова природа.
[Волети ближњег свог]
У свему, у чему неко већ ужива,
може се осетити оно што је лепо.
Култура је скуп софтвера које треба инсталирати у хемијски хардвер појединца, тј. низ инструкција како треба да изгледа структура синапси у мозгу. Инсталирање се врши преко чула, провоцирањем урођених хемијских реакција.
Култура ради кроз манипулацију. Последица страха од непознатог је тежња човека да пренесе информацију и да се она отисне у другом човеку на исти начин како је отиснута у њему самом. Пошто је за то потребан емотивни одговор, информација се варира (улепшава, преувеличава, украшава, изврће...) како би мозак другог реаговао са „Ово је важно!" Управо се тим варирањима култура мења.
Љубав према другоме и љубав према окружењу се и огледа у томе у ком смеру се информације варирају и који афективни садржај се њима додаје.
[Твој мали чин много значи друштву]
„Будите у свету, али не од света."
Хришћанска пословица
У познатој историји човечанства, повремено су се појављивала учења која су покушавала да понуде технике како би се системима знакова, тј. културом, овладало. Историја је показала да су временом нека од тих учења, савремене религије, толико развили системе знакова унутар себе да су и сама постале културом. Тиме се надвладавање културе суспендовало.
У 20. веку, у психологији и психоанализи је коришћење културом наместо робовања њој постао циљ развоја људске јединке. Том процесу узрастања изнад културе дата су различита имена: само-актуелизација, позитивна дезинтеграција, дезинтеграција са реинтеграцијом и т.сл.... Људе, који достигну тај ступањ развоја, психолози описију као високо моралне особе, посвећене човечанству.
[Помисли нешто потпуно другачије]
Век 21. је на свом почетку донео распрострањеност овог софтвера: свест о томе да је наш мозак укључен у мрежу система знакова. Система који нам пружају многа задовољства, али исто тако условљавају доступност тих задовољстава неким својим правилима. При томе, мозак, у потери за сопственим задовољствима, а ослоњен на културу као њихов извор, има тенденцију, зарад извлачења максимума задовољства из те културе, да се потпуно потчињава одређеној култури и да ту културу гура даље у смеру задовољстава. Тако човек постаје средство којим култура гради себе.
Овај софтер покушава да преокрене значење свих претходних софтвера, односно да културу као место у које је мозак уроњен претвори у технологију, алат за живот. Софтвер се још увек интензивно развија и у његовом развоју предњаче психолози чији је тренутни циљ да развију свест да је „Ја" само један програм инсталиран културом и да се том свешћу, тим софтвером „Ја" може навелико мењати уколико се мозак структурира другачијим софтверима од ранијих.
„Ко је достојан да отвори књигу
и да разломи печате њезине?"
Свети Јован Богослов „Откровење"
Шта је нужно како би се човек оспособио за могућност надвладавања сопствене културе?
[Прослави различитост]
Савремена превара над културом се огледа у томе што је софтвер надвладавања сопствене културе такође продукт културе. Постмодернистичке културе. Појачан проток информација и мобилност људи, довели су до појачане изложености човека различитим културама. Када се мозак изложи различитим функционисањима различитих култура, врло брзо престаје да даје тоталитарну моћ у постизању задовољстава било којој и у тој пукотини почиње оно што већ миленијумима стоји као циљ човечанства: користити се културом уместо јој робовати. Протокол којим се отвара пут за инсталирање овладавања културом се зове:
СЛАВЉЕЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ.
Слављење различитости је савремена превара над робовласничким тенденцијама културе.