par reči o par gluposti, bez suštine, naravno

nsarski

He describes the light bulb as a medium without any content.

antioksidant

oskar-z-wild

zemljom, društvom, politikom...

ко је фрустриран?

Заборавио сам и који наставак и које речи, али ми је тада било забавно како су српски и енглески језик две радикално различите когнитивне инфраструктуре.

Заборавио сам и који наставак и које речи, али ми је тада било забавно како су српски и енглески језик две радикално различите когнитивне инфраструктуре.

Istraživači sa Sveučilišta Aalto u Finskoj razvili su prvi uređaj na svijetu namijenjen za mapiranje ljudskog mozga koji kombinira magnetoencefalografiju (MEG) cijele glave i tehnologiju magnetske rezonancije (MRI). MEG mjeri električnu funkciju, a MRI vizualizira strukture mozga. Spajanjem ove dvije tehnologije dobiva se točnost bez presedana u neinvazivnom lociranju električne aktivnosti mozga.

„Očekujemo da će nova tehnologija povećati točnost mapiranja mozga kod bolesnika s epilepsijom. Mogla bi unaorijediti i dijagnosticiranje pacijenata oboljelih od raka jer poboljšani kontrast slike može olakšati karakterizaciju tkiva raka“, kaže profesor Risto Ilmoniemi.

Inovativni MEG-MRI uređaj omogućit će snimanje mozga i za nove pacijente, poput onih s metalnim implantatima...

Također, tih i otvoren uređaj neće plašiti djecu ili činiti da se ljudi osjećaju klaustrofobično. U budućnosti, uređaj može i smanjiti troškove snimanja, budući da se snimke mogu dobiti u jednom snimanju, a ne u dva“, navodi Ilmoniemi.

Problem s MEG-om jest taj što, kada se ta metoda koristi zasebno, točnost snimke može biti ugrožena zbog kretanja mozga. Također, slika koju ona pruža ne može biti dovoljno točna za precizne operacije mozga. U prošlosti nije bilo moguće kombinirati MRI i MEG jer njihova magnetska polja ometaju jedno drugo. Sada su razvijeni izuzetno osjetljivi senzori magnetskog polja pa znanstvenici mogu koristiti novi niskopojasni MRI s magnetskim poljem jakim samo nekoliko stotina tisućinki od visokopojasnog MRI uređaja. Spajanjem te dvije tehnologije dobiva se točnost lokalizacije aktivnosti u mozgu kakva nije bila moguća sa samim uređajima za MRI ili MEG.

Stimuliranje mozga električnom strujom poboljšava brzinu učenja - eksperiment

Stimuliranje mozga električnom strujom može pomoći da se ubrza proces učenja, tvrde naučnici. Apliciranje slabe struje na određene dijelove mozga može povećati njihovu aktivnost, olakšavajući tako učenje.

Naučnici sa univerziteta University of Oxford provodili su istraživanje o tome kako se struktura mozga mijenja u odrasloj dobi, a posebice, do kakvih promjena dolazi nakon moždanog udara.

Profesorica Heidi Johansen-Berg predstavila je rezultate eksperimenta na Britanskom naučnom festivalu u Bradfordu.

Tim naučnika koristio je pristup poznat kao funkcionalna MRI (magnetna rezonanca) u cilju nadziranja moždane aktivnosti tokom perioda u kojem su pacijenti koji su pretrpili moždani udar nanovo učili motoričke vještine koje su izgubili zbog bolesti.

Jedan od glavnih rezultata eksperimenta bio je taj da je mozak veoma fleksibilan i da se može restruktuirati, izgrađivati nove veze i prebacivati zadatke s jednog područja na drugo, nakon što dođe do povrede ili kada se vježba neki specifični zadatak.

Kao dio istraživanja, naučnici su analizirali mogućnost korištenja neinvazivne električne moždane stimulacije u cilju poboljšanja vraćanja ovih motoričkih vještina; kratkoročno poboljšanje kod pacijenata nakon moždanog udara je već ranije zabilježeno.

Međutim, neočekivan rezultat dobiven je kada je ista stimulacija mozga primijenjena na zdrave odrasle osobe: njihova brzina učenja se također značajno povećala.

Da bi provjerili ovaj efekat, tim je osmislio eksperiment u kojem su volonteri memorisati niz dugmadi koje su trebali pritisnuti po određenom redoslijedu “kao da sviraju melodiju na klaviru”.

Dok su to radili, priključen im je uređaj za “transkranijalnu strujnu stimulaciju”, te su dvije elektrode postavljene na specifična mjesta na glavi.

Veoma slaba struja puštena je između elektroda u vidu luka kroz mozak, i zavisno do pravca te struje, ona je povećavala ili smanjivala aktivnost tog dijela mozga.

Profesor Johansen-Berg objasnio je da “povećanje aktivnosti moždanih ćelija čini ih podložnijim vrstama promjena koje se dešavaju tokom procesa učenja.”

Rezultati ovog eksperimenta pokazali su pozitivne efekte na proces učenja već nakon 10 minuta moždane stimulacije, u poređenju na “placebo” grupu u kojoj nije korištena električna stimulacija.

“Iako stimulacija nije povećala najbolje performanse učesnika, brzina kojom su dostigli svoj maksimalan potencijal bila je značajno veća,” rekla je profesorica Johansen-Berg.

Ciljanje područja mozga koje kontrolira motoriku omogućava da se zadaci pokreta savladaju brže, i naučnici smatraju da bi se ova tehnika mogla koristiti prilikom treniranja sportista.

Osim toga, naučnici se nadaju da bi se ista metoda mogla primijeniti na druge dijelove mozga u cilju poboljšavanja učenja tokom obrazovanja, jednostavno pozicioniranjem elektroda na različite lokacije tako da je struja upućena ka odgovarajućem području u mozgu.

Relativna jednostavnost, niska cijena (oko 2.000£ po jedinici) i prenosivost tehnologije znače da bi se, nakon sprovođenja dodatnih istraživanja, uređaj jednog dana mogao dizajnirati za automatizovano korištenje kod kuće.

Za liječenje pacijenata koji su pretrpili moždani udar, ova tehnika bi se mogla koristiti paralelno sa aktuelnom psihoterapijom u cilju postizanja boljih rezultata, koji, inače, veoma variraju.
IZVOR: BBC NEWS, septembar 2011

Biološke osnove agresivnosti

Autor: psiholog dr Joviša Obrenović


Kad govorimo o agresiji nalazimo se pred problemom da odredimo ovaj pojam. Radna definicija agresivnosti za ovaj rad mogla bi da bude da svaki napad, fizički ili verbalni jedne osobe na drugu osobu ili na neki objekat predstavlja agresivno ponašanje. Naravno, u osnovi agresivnog ponašanja mogu se nalaziti različiti uzroci, pa samim tim i različite emocionalne komponente.

Biološka osnova agresivnog po­našanja je u svakom slučaju značajna. Biološki faktori utiču na agresivno po­našanje ljudi sa različitih nivoa. To su genetski program, funkcije neuroendokrinog sistema, zatim učenje koje obezbeđuje biološka opremljenost organizma i zahtevi sredine, varijacije unutar vrste itd. Najčešće ovi faktori ne deluju izolovano već u interakciji jedan s drugim.

CNS i agresivnost
Postoji više dokaza da u mozgu postoje centri za agresivno ponašanje. To su:

- stimulacija različitih regija mozga,
- razaranje određenih regija (centra) mozga,
- psihohirurgija,
-bolesti mozga kao što su: moždani tumori, temporalna epilep­sija, virusna infekcija kao što je encefaiitis mogu biti povezani sa nasilnim ponašanjem
- neuobičajeni EEG zapisi često mogu da budu indikatori da je u pitanju psihopatska ličnost sa visokom tendencijom agresivnog ponašanja.

...

да би се обезбедила матрица тумачења/читања

antioksidant

jinks

да би се обезбедила матрица тумачења/читања

Što bi možda rekla jedna blog autorka - da obezbedi kontekst tumačenja/čitanja :)

:)
па не баш. контекст је везан за суштину. читање без контекста је пука форма, тј "лажно" тумачење.
овде се слажем са (не)поменутом блог ауторком с тим што вероватно имао другачије мерењепримене истог (тј свако себе другачије мери).