Intervju - Stephin Merritt (The Magnetic Fields)

Stiven Merit (Stephin Merritt) je rođeni Njujorčanin, ima 42 godine i muzičku karijeru koja traje skoro 20 godina. Najpoznatiji je kao autor gotovo svih pesama grupe The Magnetic Fields , a pored njih aktivni je član bendova The 6th, Gotchic Archies i Future Bible Heroes, a takođe izdaje albume pod svojim imenom. Prvi put sam čuo za The Magnetic Fields sredinom devedesetih, kada sam se zaljubio u stihove pesme All the Umbrellas in London istog momenta kada sam ih čuo: ‘All the umbrellas in London couldn’t stop that rain/ And all the dope in New York couldn’t kill this pain/ And all the money in Tokyo wouldn’t make you stay’. Pored šarmantnog baritona, upravo su stihovi najjače Stivenovo oružje – gotovo uvek duhoviti, sarkastični i inteligentni uz suptilnu dozu sete, totalno lišeni svake patetike.

Sećam se da sam kraj bombardovanja 1999. proslavljao uz verovatno najlepši The Magnetic Fields album – 69 Love Songs. Tri diska, skoro tri sata muzike, i mešavine svih mogućih žanrova. Morate imate kameno srce a da vam se usne ne razvuku u širok kez kada čujete stihove koji otvaraju ovaj album: ‘Don’t fall in love with me yet/ We only recently met/ True I’m in love with you but/ You might decide I’m a nut/ Give me a week or two/ To go absolutely cuckoo/ Then when you see your error/ Then you can flee in terror/ Like everybody else does/ I only tell you this cause/ I’m easy to get rid of/ But not if you fall in love’. Album je prodat u skoro 200.000 primeraka i doneo mu je ugovor sa Vornerovim (Warner Bros) čedom, kućom Nonesuch. Relativno potcenjeni album I je izašao pre 4 godine, dok se aktuelni Distortion pojavio u prodavnicama sredinom januara ove godine.

I pored stomačnog gripa i problema sa sluhom, Stiven je bio lepo raspoložen dok smo vodili telefonski razgovor koji pred vama – mrtav ozbiljan kada koristi ironiju, prilično informisan o događajima u Srbiji i njenom geografskom položaju, vrlo pričljiv za nekog ko ima temperaturu i leži ceo dan u krevetu... Istina, nisam ozbiljno shvatio upozorenje sa Vikipedije da se Stiven umesto standardnih poštapalica ‘hmmm’ koristi tišinom, tako da mi je upadao u reč više nego bilo koji drugi sagovornik, te zato verujem da ćete više uživati u ovoj pisanoj verziji intervjua, nego što su uživali slušaoci Gistro FM-a 27. januara, kada je intervju premijerno emitovan.

Gistro FM: Da li si mogao da zamisliš u vreme kada si snimao prvi The Magnetic Fields album Distant Plastic Trees da ćeš 18 godina kasnije davati telefonske intervjue ljudima sa Folklandskih ostrva i Srbije?

Stiven Merit: Kako znaš za Folklandska ostrva?

Sticajem okolnosti – devojka iz Nonesuch (diskografska kuća za koju izdaju The Magnetic Fields prim.aut ) je poslala isti mejl meni i novinaru sa Folklandskih ostrva, kome takođe daješ intervju

Aha, ok. U vreme kada sam snimao Distant Plastic Trees, ono što se dešavalo na Folklandskim ostrvima je bila prva vest, i to je bilo pre nego što je Srbija postala prva vest. Nemam pojma šta sam tad zamišljao...Činjenica je da nikada nisam imao problem da se čujem sa bilo kim, ma iz koje god države bio. Međutim, 1990. niko nije hteo da se čuje sa mnom, jer jednostavno niko nije znao za mene. Ali eto, i to se promenilo.

Novi The Magnetic Fields album Distortion je konačno u prodavnicama, i zanima me koliko si zadovoljan njime?

Kada sam počeo da snimam Distortion, izabrao sam prilično lak zadatak, a to je da snimim ploču koja liči na rane radove Jesus and Mary Chain. S obzirom da mi je to bio cilj, uradio sam ga perfektno – album zaista liči na Jesus and Mary Chain, i album je zaista objavljen.

Znajući da si dugogodišnji fan Jesus and Mary Chain, zašto si baš sada rešio da izdaš album koji je inspirisan njihovom muzikom?

Zato što su ljudi iz Nonesuch tražli da snimim album što je moguće pre. Tada sam rešio da snimim album koji je inspirisan nekom drugom pločom, a teško je naći išta jednostavnije od Psychocandy. Na kraju, ispostavilo se da to i nije bilo tako lako kao što sam mislio, jer mi je trebalo godinu i po dana da napišem i snimim Distortion. Duplo manje nego za 69 Love Songs npr.

Čitao sam da imaš probleme sa sluhom – ’Kada slušam npr. Carpenters zvuk koji čujem je vrlo sličan Jesus and Mary Chain’ rekao si u jednom intervjuu. Možda je to još jedan od razloga zašto si izabrao Psychocandy kao inspiraciju?

Da, i sa tim ima veze. To je prilično bolno iskustvo. Generalno, kada slušam glasno neku finu pop muziku, čujem distorzirani zvuk, koji sam pokušao da dočaram albumom Distortion.

O čemu je konkretno reč kada je u pitanju taj problem sa sluhom i ima li šanse da se izlečiš od toga?

Ni doktori ne znaju, osim da je u pitanju prilično retka vrsta oštećenja slušnih kanala. Toliko je retko da nisam siguran da iko ispituje ovu bolest. Male su šanse da se potpuno izlečim, ali je definitivno moguće ublažavanje bolova.

Kada bi te neko, ko nikada nije čuo za The Magnetic Fields pitao da mu preporučiš album sa kojim je najbolje početi preslušavanje tvoje diskografije, koji bi to bio - 69 Love Songs ili Distortion?

Za početak, mislim da je najbolje početi sa 69 Love Songs, jer u ta tri sata su sažeti svi stilovi i faze kojima sam se bavio u prošlosti. Ako neko želi čuti sasvim različite strane moje ličnosti, onda preporučujem u paketu moj orkestrirani solo album Showtunes iz prošle godine, koji koketira sa klasikom i ovaj novi Distortion, koji je pravi rok album. Ja nisam baš poznat po rok albumima i u tom smislu je Distortion nešto novo za mene.

Pored The Magnetic Fields radiš sa grupama The 6th, Future Bible Heroes, Gothic Archies, takođe obavljuješ albume pod svojim imenom i verujem da si prilično zauuet. Karakterišeš li sebe kao tipa koji je uvek zauzet ili je to samo sticaj okolnosti?

Da li sam oduvek bio zauzet snimanjem ploča? Da, jesam. Nikada nisam imao ’pravi’ posao, i muzika mi je jedini izvor prihoda. S obzirom na probleme sa sluhom, ne idem često na turneje, tako da imam mnogo više vremena od drugih muzičara da pišem i snimam muziku. Dakle, muzika mi je u isto vreme i hobi i profesija, i srećan sam kada mnogo radim.

Da li pesme pišeš namenski za neku od svojih grupa, ili tek kada ih završiš doneseš odluku da li će se određena pesma naći na albumu The Magnetic Fields, tvom solo ili npr The 6th?

Uvek ih pišem namenski, odnosno uvek znam unapred gde će koja pesma završiti. Sada npr pišem muziku za jedan mjuzikl, a u isto vreme pravim pesme za novi The Magnetic Fields album, pa kada mi dosadi jedno, samo se prešaltujem na drugo.

Znam da si svojevremeno radio u časopisima Spin i New York Time Out. Zanima me šta si tačno radio u Spin-u?

U Spin-u sam radio honorarno kao korektor. Ne mogu reći da sam baš bio zaposlen u Spin-u, jer to nije bio pravi posao a i provodio sam u njihovoj redakciji tek par sati nedeljno. U New York Time Out časopisu sam radio svašta – između ostalog, pisao sam vodič kroz vegetarijanske restorane, preporučivao sam najbolje terene za mini golf u užem centru Njujorka i slične gluposti. Takođe, pisao sam recenzije Božićnih albuma, i od tada ne mogu da podnesem Božićnu muziku. Počelo je tako što sam zamrzeo Božićne albume, a završilo se totalnom fobijom od istih.

U jednom intervjuu si rekao da si za svoje 23 godine promenio 33 kuće u kojima se živeo. Jel to istina ili si se samo zezao?

Da, kada sam imao 23 godine, moja majka i ja smo prebrojali sva mesta na kojima sam živeo, i bilo ih je 33. Od tada sam promenio samo 6-7 kuća, tako da sam se malo smirio. Moja majka je bila hipik, i to je glavni razlog što smo se tako često selili u mojoj mladosti.

Pošto si rođen u Njojorku, i tu si proveo najveći deo svog života, zanima me kako su uticali događaji od 11. septembra na tebe i tvoje bliske prijatelje?

Slobodno mogu reći da je ceo grad bio u depresiji bar godinu dana nakon 11. septembra. Svi smo se osećali povezani na neki čudan način, kao da svi delimo iste muke. Postojao je jak osećaj patriotizma, ali ne prema Americi, već prema našem gradu, Njujorku. U normalnim situacijama, bilo kakav oblik patriotizma među meni bliskom ljudima je uvek bio stran, ali ta situacija je bila sve samo ne normalna. Takođe, plašili smo se zvuka aviona prilično dugo

Pretpostavljam da Njujork voliš mnogo više od bilo kog drugog grada. Misliš li da postoje šanse da se nekada u budućnosti preseliš negde drugde?

Ja već sad živim na relaciji Njujork – Lond...pardon, kamo sreće da je London – Elej je u pitanju, već neko vreme živim u Njojorku i Eleju, odnosno stalno prelećem Ameriku.

Reci mi kakve filmove voliš, i da li si skorije gledao neki film koji je ostavio utisak na tebe?

Baš sam sinoć gledao Fasbinderov (Rainer Werner Fassbinder) film The Merchant of Four Season, i to dva puta – jednom sa prijateljima i posle sam. Film govori o gubitniku koje se alkoholiše bukvalno do smrti, i ostavio je snažan utisak na mene. Sjajan film, za svaku preporuku.

Znajući da ti je ABBA omiljena grupa zanima me da li čuo za, navodno zvanični, ABBA kaver bend koji se zove ABBA Revival, i šta generalno misliš o ABBA kaver grupama kojih je sve više?

Nisam slušao mnogo ABBA kaver bendova, osim možda Björn Again, koji su naravno bili duhoviti, ali prilično dobri. ABBA-u nikada nisam gledao uživo, a sudeći po njihovim ’živim’ albumima koji zvuče gotovo isto kao studijski, nisam mnogo propustio (mada, mrzim ’žive’ albume u globalu). Iskreno, ne zanimaju me preterano kaver grupe, jer su njihove obrade gotovo uvek lošije od originala.

Delim tvoje mišljenje. Palo mi je na pamet da te pitam to, jer su u Srbiji nedavno gostovali pomenuti ABBA Revival, koji su u neku ruku ’zvanični’ABBA kaver bend, sa sve blagoslovom originalnih ABBA članova..mislim da čak izvode jednu originalnu ABBA pesmu koja nikada nije bila snimljena.

Mmmmm – originalna ABBA pesma koja nikada nije snimljena?

Da

Da li planiraju da snime tu stvar ili je samo izvode uživo?

Mislim da je samo sviraju uživo, ali nemoj me držati za reč, nisam skroz siguran.

Zbog mog problema sa sluhom prilično retko idem na koncerte, ali kada bi baš hteo da me isteraš iz stana da pogledam neku grupu uživo, nema boljeg načina nego da mi kažeš da će izvoditi ABBA pesmu koja nikad nije snimljena. Nikad nisam bio u Srbiji, i ako ABBA Revival ponovo dođu kod vas, možda bi to bio lep povod da odem na odmor prvi put nakon mnogo godina.

A s obzirom da ovde imaš mnogo fanova, i s obzirom da su kod nas prilično popularni koncerti na akustičnoj gitari, taman bi mogao da odsviraš par svojih pesama na akustari.

Već dugo ne sviram akustičnu gitaru na koncertima. Nekada sam svirao ukulele, a sada buzuki.

OK, onda buzuki.

Mada, kad bolje razmislim, možda su ipak bolje ukulele, jer su manje i lakše ih je nositi kada putuješ avionom.

OK, reci mi šta još voliš da slušaš sem ABBA-e?

U poslednje vreme radim kao DJ i uglavnom puštam psihodelični nuggets rok iz druge polovine šezdesetih i prve polovine sedamdesetih. Imam na hiljade ploča iz tog perioda i takva muzika mi baš prija ovih dana. Takođe, posebno mi se dopadaju grupe iz tog perioda koje umesto bubnjeva imaju tablu, grupe kao npr Oriental Sunshine ili Magic Carpet. Čak mi je padalo na pamet da i u The Magnetic Fields koristimo tablu umesto bubnjeva, ali imamo problem jer ne poznajemo nikog ko svira tablu, a kada bi neko od nas brljao, to bi ipak bila prevara.

I za sam kraj, da li planiraš evropsku turneju u neko skorije vreme, i koje su šanse da gledamo The Magnetic Fields negde blizu Srbije?

Za početak, sviraćemo par gradova u Americi, i onda ću videti kako moje uši podnose koncerte, od čega će i zavisiti tok cele turneje. U Evropi ćemo sigurno svirati u Engleskoj, Nemačkoj, Španiji...Tako da verujem da je od svih zemalja u Evropi u kojima ćemo svirati, Srbiji najbliža Nemačka

 

-Intervju je originalno objavljen na b92.net/kultura