45. rođendan Beograda 202

Ništa toliko verno i tako upečatljivo ne dočarava duh i duševnost jedne radio stanice kao poruke njenog auditorijuma. Proslava 45. rođendana Radio Beograda 202 („Dvestadvojka" je rođena 27. juna 1969.) pravi je povod za jedan skroman, ali ilustrativan izbor poruka slušateljki i slušalaca.

Kada bi se nekim čudom publikovala knjiga najboljih poruka, bila bi to svojevrsna enciklopedija bolje, kulturnije i optimističkije Srbije. Nekada su poruke slušateljstva stizale običnom poštom i preko tzv. fiksnog telefona. Tokom poslednjih 15 godina poruke stižu i elektronskom poštom, kao i u formi tzv. SMS poruka. Među njima, naravno, ima i onih bezvrednih, uvredljivih, mrziteljskih, psihopatoloških, ali, u velikom procentu preovlađuju one druge, vredne poruke. Za ovu, prigodnu priliku, izdvajam nekoliko:

 

Nevena:

Pozdrav svima, uživam u Vašem programu! Evo moj prilog na temu postizanja duhovnog mira.

Ja ga lično nalazim u igri sa svojom decom bez kojih ne mogu da zamislim svoj zivot, u svom poslu koji volim, dobroj knjizi i muzici. Sve ostalo - prastari, besmisleni rituali, običaji koji se održavaju samo iz razloga 'što se tako valja' i što i drugi to tako rade i navike koje se upražnjavaju samo iz straha da se nešto promeni - sve to su samo slamke za koje se hvataju oni, večito nezadovoljni, kojima ne pada ništa bolje napamet.

Dušan:

Polazeći u rat, svaki Kelt je po jedan veliki kamen ostavljao na gomilu; na povratku, po jedan kamen je, sa iste gromadne hrpe, skidao i uklanjao. Broj preostalih, neuklonjenih stena, bio je jednak broju onih koji se iz rata nisu vratili! Tako je ta gomila neprestano rasla i polako postajala mogila.
U svakom od nas, dani što se ne vraćaju, ljudi koji su nas zauvek napustili, cvetovi koje više nećemo ubrati ni pomirisati.... sve što je otišlo va vjek i vjekova, sve je ostavilo u nama kamen, kamenčić, zrno šljunka ili pregršt peska, koje više ne možemo ukloniti - jer, šta god neko negde spusti pa ostavi, niko drugi više nikad neće moći skloniti. Reči, pesme, knjige... nisu ništa drugo nego kamenje pretočeno u glas ili znak, što su ih po nama rasejali oni sa kojima se nikada nećemo sresti. Tako nam sve ostaje zauvek i ništa se ne može izgubiti. Kada odlaze, cvetovi, ptice, ljudi, šta god i kada god to bilo, svi prelaze u predmete, u zvuke, u kamen. A predmeti, zvuci, kamen, postepeno pretaču svoje postojanje u sjaj i lepotu. Ovi se utkaju u kamen što ćemo ga mi nekome, nekada, negde ostaviti, kada se iz svoga rata ne uzmognemo vratiti....

Ana:

Kako izabrati od svojih hiljadu strahova onaj PRAVI? Rat, bolest, zmije, siromaštvo, zemljotres, visina, zatvoren prostor ... ma, samo biraj. A onda čujem 'svako jutro reci hvala' i ukapiram: moj najveći strah je strah od života bez ljubavi.

Zoran:

U našim životima se sačuva samo ono što se utroši, jednom, zauvek i bez ostatka. Tako se očuva, prenese ono najbolje u nama: dobrota, strast, poljupci. Um i znanje. Nadarenost. Onaj koji je na dobroti, snazi, na darovitosti i ljubavi štedeo, ko ih je sačuvao tako što ih nije trošio, samo je gomilao svoj gubitak. Sve, čega se lišio svesno, doprinosi veličini tog gubitka... Ko neće kad može, kad htedne - neće moći....

Na kraju ovog slavljeničkog bloga da istaknem rođendansku čestitku Mileta Antića iz Vladičinog Hana, koji je pre nekoliko dana običnom poštom poslao dve fotografije redakciji "Dvestadvojke". Na jednoj je njegova kućna ljubimica - mačka, a na drugoj prekrasna slika duge.

Radio 202, rođen samo godinu dana posle čuvene i buntovne 1968. slavi 45. rođendan ovenčan lovorovim listovima svojih slušateljki i slušalaca širom ne samo Srbije, nego čitave planete, zahvaljujući njegovom veličanstvu - internetu!

 P.S. U današnjem, postrođendanskom izdanju emisije "Mućni glavom", pozvao sam slušateljke i slušaoce da pošalju svoje komentare o 45 godina rada "Dvestadvojke". Evo pet najboljih poruka:

- Baš je krasan, baš je lep, dvesta dvojkin svet! Svaki čovek jedan cvet, a cvet livada! Svi smo lepi i nasmejani, daleko briga i dosada! Na našoj livadi raste cveće svih veličina, oblika i boja! Oj dvesta dvojko, oj livado cvetna moja! Dragan

- Mi slušamo VAS, VI slušate NAS! Zato , MUĆNIMO GLAVAMA da zatalasamo našu 202! Neka traje i posle nas! Srećan rodjendan! Vera

- Ne čekajmo savršen momenat. Uhvatimo momenat i učinimo ga savršenim. Slađa

- 104 megaherca volim više i od nerca! :-) Donatela

- Rodjendan je bio i prošao; emisija je po volji; a Vidovdan je - i 'ajde da ne pričamo, ako nećemo pričati o slobodi.  Poz. Dada