Društvo| Zdravlje| Život 
/
17.06.2014. u 18:51
O medEcini, empatiji i sličnim tricama i kučinama...
bocvena
/
17.06.2014. u 18:51
Deseti dan kasnije, četiri kutije antibiotika i 5 longacefa u venu, dolazim kod nje sa izveštajem pulmologa da na plućima nemam ništa i vidim da je blago razočarana. Sad smo opet na početku jer analize krvi i dalje pokazuju bakterijsku infekciju, a bolovi me i dalje bude noću na svaka četiri sata. Lepo mi se i ne leže. Danju me boli samo kad dišem...malo jače:)
Uredno ispisuje upute za novo vađenje krvi (5. po redu u poslednjih 7 dana), za mamograf (očekujte za 6 meseci da stignete na red), za UZ štitne žlezde (tu možda stignete za mesec dana), za UZ abdomena (to vam je u podrumu, a možda bolje privatno), uput za fizijatra (sad je na godišnjem, počinje u četvrtak, a vi kukajte da vas prime) i idite kod svog ginekologa pa nek vam on da uput za UZ dojki, pa kad stignete na red. Na kraju me ozbiljno pogleda kroz naočare i kaže:
,,Vidim da imate puno obaveza u životu, možda vam je sve to na nervnoj bazi. Napadi panike. To se lako rešava, ali prvo da isključimo ostalo. Ne verujem da je neki tumor, samo infekcija"...i onda ohrabrujući osmeh.
Ja gledam sve one upute, u glavi sabiram koliko sam novca potrošila za privatne analize i kardiologa, ne bi li stvari bar malo ubrzala, za participacije za svaku kutiju antibiotika, za svaki dolazak kod nje, za svaku analizu, za longacef, za ženu da mi sredi kuću i opegla jer me ruke i dalje bole (jer sam sa braunilom vozila malu koja je proletela rukom kroz balkonska vrata, pa se malo posekla i uporno pokušavala nešto da skuvam, pa mi se jedna vena upalila), za privatni boravak za sina jer me od raspusta deli još mesec dana, a ćerka polaže prijemni, pa da je ne ometamo. O vremenu koje sam provela po čekaonicama, umesto da sam ležala, da ne pričam...i nešto mi došlo smešno.
Pazi, majku mu, napadi panike. Nije nego. Došlo mi da tražim marihuanu na recept, pa ako ne prođe, da nastavim sa potragom za svetim gralom dijagnoze. Za sve te sistemske igrarije mi treba bar još dve nedelje bolovanja, daj bože da dobijem pola plate, bar da pokrijem minus. Zato i nisam dolazila kod vas doktorka mesecima, mislim se, jer mi je bolovanje trebalo za sina, Internest je bio u punom jeku, a humanitarni rad ispao mnogo teži nego što sam se nadala. Samo nedelju dana pred eksploziju empatije u Srba u poplavama, ja u školi od 40 odeljenja i 130 zaposlenih jedva skupih tridesetak hiljada da vodimo decu sa Cerebrale na jednodnevni izlet u Sremske Karlovce. Komentari su išli od ja da platim, a oni da idu do nisam video, nisam znao, a i baš me briga. Da nisam našla sponzora, ne bismo imali ni piće da im platimo. No, to je bilo neverovatno iskustvo za sve učesnike (hvala im do neba!) i prosto se nadam da bi svake godine bivalo sve više ljudi koji ne bi okrenuli glavu na drugu stranu. Jer empatija nije konstatovanje da su dečica jadna (jer nisu već su primer lepog vaspitanja i ljubavi prema životu i ljudima) nego akcija u njihovu korist. I na njoj mora da se radi.
No, mene Internest više neće videti. Ne zato što su opet izignorisali radove stručnih škola i nagrade podelili istim gimnazijama kao tri godine unazad nego zato što je posle dve godine besplatnog krvničkog višemesečnog rada vreme da palicu predam nekom mlađem. I/ili zdravijem:)
Takođe, želim javno da pohvalim svoga muža koji na leđima vuklja jedva pokretnog ćaleta (koji se baš sad opekao kafom, pa mora da se previja), sestru invalida i pradedu i prababu od 90 godina, po ceo dan je na putu i kad dođe kući - divan je otac. Prošli put kad sam pala u krevet sam htela da se razvedem, sada je savladao empatiju u sitna crevca:)
Naravoučenije za one kojima je beskrajno dosadno da slušaju tuđe probleme (jer u Srbiji nema čoveka bez problema i sto puta gorih od mojih, a i blago onima kojima su politički problemi najveći na svetu), pa priču o njima proglase kuknjavom i neukusom i na vašu jednu dodaju svoje tri dijagnoze (svi preko 60-e) ili kažu - ma sve će biti u redu (svi mlađi od 40-e:) - Ja nisam jadna dečica i nemam napade panike, samo sam bolesna i nemam nikog da mi pomogne (osim dr M-a, on je car!) Ne očekujem sažaljenje, očekujem zdravstveni sistem koji me neće ubiti i osiromašiti u procesu lečenja, jer već dovoljno plaćam RFZO-u. I državu koja neće na meni da štedi i smanjuje mi platu nego će da se isprsi da me nagradi za svetosavsko nadahnuće.
Uredno ispisuje upute za novo vađenje krvi (5. po redu u poslednjih 7 dana), za mamograf (očekujte za 6 meseci da stignete na red), za UZ štitne žlezde (tu možda stignete za mesec dana), za UZ abdomena (to vam je u podrumu, a možda bolje privatno), uput za fizijatra (sad je na godišnjem, počinje u četvrtak, a vi kukajte da vas prime) i idite kod svog ginekologa pa nek vam on da uput za UZ dojki, pa kad stignete na red. Na kraju me ozbiljno pogleda kroz naočare i kaže:
,,Vidim da imate puno obaveza u životu, možda vam je sve to na nervnoj bazi. Napadi panike. To se lako rešava, ali prvo da isključimo ostalo. Ne verujem da je neki tumor, samo infekcija"...i onda ohrabrujući osmeh.
Ja gledam sve one upute, u glavi sabiram koliko sam novca potrošila za privatne analize i kardiologa, ne bi li stvari bar malo ubrzala, za participacije za svaku kutiju antibiotika, za svaki dolazak kod nje, za svaku analizu, za longacef, za ženu da mi sredi kuću i opegla jer me ruke i dalje bole (jer sam sa braunilom vozila malu koja je proletela rukom kroz balkonska vrata, pa se malo posekla i uporno pokušavala nešto da skuvam, pa mi se jedna vena upalila), za privatni boravak za sina jer me od raspusta deli još mesec dana, a ćerka polaže prijemni, pa da je ne ometamo. O vremenu koje sam provela po čekaonicama, umesto da sam ležala, da ne pričam...i nešto mi došlo smešno.
Pazi, majku mu, napadi panike. Nije nego. Došlo mi da tražim marihuanu na recept, pa ako ne prođe, da nastavim sa potragom za svetim gralom dijagnoze. Za sve te sistemske igrarije mi treba bar još dve nedelje bolovanja, daj bože da dobijem pola plate, bar da pokrijem minus. Zato i nisam dolazila kod vas doktorka mesecima, mislim se, jer mi je bolovanje trebalo za sina, Internest je bio u punom jeku, a humanitarni rad ispao mnogo teži nego što sam se nadala. Samo nedelju dana pred eksploziju empatije u Srba u poplavama, ja u školi od 40 odeljenja i 130 zaposlenih jedva skupih tridesetak hiljada da vodimo decu sa Cerebrale na jednodnevni izlet u Sremske Karlovce. Komentari su išli od ja da platim, a oni da idu do nisam video, nisam znao, a i baš me briga. Da nisam našla sponzora, ne bismo imali ni piće da im platimo. No, to je bilo neverovatno iskustvo za sve učesnike (hvala im do neba!) i prosto se nadam da bi svake godine bivalo sve više ljudi koji ne bi okrenuli glavu na drugu stranu. Jer empatija nije konstatovanje da su dečica jadna (jer nisu već su primer lepog vaspitanja i ljubavi prema životu i ljudima) nego akcija u njihovu korist. I na njoj mora da se radi.
No, mene Internest više neće videti. Ne zato što su opet izignorisali radove stručnih škola i nagrade podelili istim gimnazijama kao tri godine unazad nego zato što je posle dve godine besplatnog krvničkog višemesečnog rada vreme da palicu predam nekom mlađem. I/ili zdravijem:)
Takođe, želim javno da pohvalim svoga muža koji na leđima vuklja jedva pokretnog ćaleta (koji se baš sad opekao kafom, pa mora da se previja), sestru invalida i pradedu i prababu od 90 godina, po ceo dan je na putu i kad dođe kući - divan je otac. Prošli put kad sam pala u krevet sam htela da se razvedem, sada je savladao empatiju u sitna crevca:)
Naravoučenije za one kojima je beskrajno dosadno da slušaju tuđe probleme (jer u Srbiji nema čoveka bez problema i sto puta gorih od mojih, a i blago onima kojima su politički problemi najveći na svetu), pa priču o njima proglase kuknjavom i neukusom i na vašu jednu dodaju svoje tri dijagnoze (svi preko 60-e) ili kažu - ma sve će biti u redu (svi mlađi od 40-e:) - Ja nisam jadna dečica i nemam napade panike, samo sam bolesna i nemam nikog da mi pomogne (osim dr M-a, on je car!) Ne očekujem sažaljenje, očekujem zdravstveni sistem koji me neće ubiti i osiromašiti u procesu lečenja, jer već dovoljno plaćam RFZO-u. I državu koja neće na meni da štedi i smanjuje mi platu nego će da se isprsi da me nagradi za svetosavsko nadahnuće.
Treba mi za lekove:)
Blogovi autora
- Brkaloza (243)
- Fusnota (463)
- Bombardovanje (511)
- Priča (148)
- Selidba (244)
- ŠtO hoće više ta Bocvena? (360)
- Neljubavni slučaj državne službenice (23)
- Metakritika* (178)
- Zadnjonepac (185)
- Ruminacije o predstojećoj katastrofi* (40)
- Život i smrt (82)
- Bračni sebičluk (134)
- Saveti za preživljavanje (110)
- Fanfiction (144)
- Školska 2015/2016. godina (182)
- Medijska pismenost na primeru Muamera Zukorlića (106)
- Nad knjigom* (69)
- Umeće raskida (331)
- Pisma iz Norveške (224)
- Peticija za očuvanje školskih biblioteka! (96)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Gradjanske inicijative (1)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
- Život (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org