у Лајковцу . . . ево ме где плутам
тераса ми стана к'о прамац од брода
Колубара реч'ца на море сад сличи
сунце исчекујем да отпаривода
беше доскора,а сад се ево уходала мокра свакодневница па на нормално живот почиње да сличи, овде гдесам.на моменте ми мисао скрене па изприсета се гласне идеја ту скоро од стране политичара пумпана да се дунав са егејским морем споји каналом,што из ове влажне перспективе Србије посматрано логичније звучи него градња коридора 11 а по склизавом терену шумадије.мис’им,воде већ има на претек . . . само је каналисати треба.
Неки дан анализирамо на јутарњем радном састанку критику коју нам упутила ономад актуелна Министарка саобраћаја приликом посете градилишта коридора 11 надомак села Непричава кад кроз отворен прозор офиса чујемо . . акни ми га што дубље и невади што дуже . . . који на (мени) незнану народну мелодију громогласно певуши куварица нам у кампу фирме Планум, Радојка,средовечна,прсата а гузова ко две вангле огрнуте белим мантилом
- живот опет тече даље ,правда се на моју примедбу каснију,за време ручка,како овакви мамљиви стихови песме и нас већ кљокнуте у машту бацају
- па нисте Ви баш неупотребљиви , одговара насмешена
- оно јесте,присетих се окуражен . . . и лабави уме да забави . . .
а још ваљда под импресијом књижевне вечери дан раније којој гост у сали општине Лајковац би г Горан Гоцић награђени писац за своју књигу Таи када нам је надахнуто приповедао о мамљивостима оног Тајланда зарад којег бројни туристи хрле ка тамо да би са тамошњим наизглед крхким женама које својим пасивним постојањем те будистичким одбијањем у прихватању допринели самоурушивању морала , посебно мушке туристичке популације. Е сад поменути Тајланд је тамо где је а Радојка је овде . . на дохват.
Колубара до јуче речица за прескочит данас овде крај Лајковца на море сличи и то на 110 м надморске висине к'о да смо у некој депресији.потрајаће богме да се та поплава
оцеди ка ниже, јер натопљена земља је више попити неможе.алал облацима и оном ко их водом нали .радови на градилишту одмарају а мени ето (ретке) прилике да се радно опустим те смишљам кратицу која би ме усмерила будућности, скице прошлости не превиђајући притом.јер живот је уистину кратак и кад ћу ако не у тренутном, ка ничем, срљајућем ми трајању . . .