Obrazovanje

Znate onaj vic: BIO JEDNOM JEDAN S EPILEPSIJOM...

/ 29.04.2014. u 07:22

Komentari: 34
Čitanost: 13747
/
Preporuke: 4352
/

Juče sam saznala kako neka nastavnica u pokušaju da prekori đake koji se ’puno’ javljaju i drmusaju rukom, kaže:

„Ti, ko da imaš epilepsiju.“

To kaže i devojčici, za koju deca nisu znala da objasne kakav problem ima, ali im je on evidentan, koliko i činjenica da je ona jedna od prevremeno rođenih beba.

Moj sin ima epilepsiju.

O toj bolesti sam znala onoliko, koliko i neko ko nije u direktnom kontaktu sa istom. Sada znam mnogo više, a prvo što saznaju roditelji deteta koje je imalo epileptični napad je da ona može biti simptomatska i idiopatska. Zbog ove prve odete kući i malo ne spavate u razmišljanju šta bi sve to mogli da nađu u glavi vašeg deteta. Onda malo čitate, pa još manje spavate. Zbog ove druge uzimaju vašu porodičnu anamnezu, u kojoj ne moraju da nađu ništa.

Ne, ovo nije tekst o vrstama epilepsije.

Ovo nije ni tekst o nastavnici.

Ovo je tekst za nastavnicu koja ne zna da nije lepo rugati se nekom sa fizičkim nedostatkom. Ovo je tekst o tome da kada se začudite šta to sve rade ta naša užasna deca, dobro promislite kakvi smo mi sami i šta im nudimo na poklon.

U slučaju gore pomenute nastavnice, deca su naučila da je OK rugati se i da je OK u tom ruganju koristiti stanje zbog kog neka druga deca, uprkos silnim lekovima koje svakodnevno uzimaju, i dalje imaju napade (negde sam pročitala da je to jedna trećina). Nastavnica bi mogla da razmisli kako žive ta deca i kakve se vratolomije izvode njihove porodice, u pokušaju da im obezbede koliko toliko normalan život.

Ovo je tekst za nastavnicu, koja ne zna da epileptični napad može biti neprimetan. Treptaj oka ili dete koje izgleda odsutno i da će petoro od nas sto imati makar jedan u toku života.

Sledeći put, kada nastavnica poželi da bude zabavna, možda bi mogla da, čisto informativno, uz kaficu, proglugla i pročita šta je to Vestov ili Dravetov sindrom, a šta infantilni spazmi. Može i na youtub-u da vidi koliko volje za životom ima devojčica kojoj su upravo odstranili polovinu mozga. Ko zna, možda i sazna da, suprotno narodnom verovanju, ljudima koji imaju napad ne treba ništa trpati u usta, jer ste tako na najboljem putu da, umesto da ukažete pomoć, nekom polomite zube ili vilicu.

Na kraju, a nema veze sa epilepsijom, već s dizanjem ruku – neka nastavnica malo porazmisli i o sistemu koji brusi tu decu, pa dođemo do toga da neko besomučno drmusa ruku, ne bi li privukao njenu pažnju. Ko zna, možda u iščekivanju stida, nauči nešto novo o metodici rada.

ps.
ja u istoj situaciji kažem:
"Spuuuuštaaaj moooost!"

photo Martin Fisch

postavite na |

Komentari (34)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader 07:54 29.04.2014

"Loši izuzeci" kao ... neslane poštapalice

Ovo o postupku nastavnice skoro da i nije za komentar. Ali se mora iskomentarisati, makar u par reči, jer to je samo jedan u mnoštvu loših primera, gde se svesno ili nesvesno ljudi sa nekom bolešću ili anomalijom stavljaju u poziciju "loših izuzetaka - sa kojima se , eto, mogu zbijati neslana poređenja.

Već je odavno ustaljeno: "Hej, vidi onog padavičara"! - pri čemu se podrazumeva nešto negativno, a obično dolazi stoga što je taj, na primer, drugačije odeven, čudno ošišan, ili jednostavno drugačijeg držanja... Taj manir je odavno prisutan. Verovatno da većina onih koji ga "primenjuju" ne misle ništa loše o samoj bolesti (epilepsiji), ali tim postupkom svejedno čine loše, pre svega osobama sa epilepsijom, jer ih naprosto guraju u poziciju "upadljivih većini", "nedoraslih za ravnopravan suživot"... - stvarajući kod njih osećaj nesigurnosti, odbačenosti, manjeg vrednovanja... Ili da to naprosto nazovemo diskriminacijom.

Šteta je tako načinjena i kod onih koji se dodatno podstiču na ovakvo, diskriminatorno ponašanje, jer onaj koji ne spoznaje principe humanosti, prema drugima, ne može da postavi ni sebe samog kao vrednost - veća je šansa da ostane cinik bez empatije i ograničenjak, kome kao takvom mnogo šta od nijansi života neće ni biti vidljivo.

Iz tih razloga moraju se za ove koji nisu (i za one koji jesu) svesni posledica svojih reči, tj. pomenutih, ružnih fraza - pisati ovakvi postovi. Preporuka

snezana mihajlovic 09:08 29.04.2014

Re: "Loši izuzeci" kao ... neslane poštapalice

pomenutih, ružnih fraza

za mene ne postoje ružne reči - ružni su mi postupci. (ništa ne korigujem napisano, samo dodajem)
žalosno je da neko ko radi sa decom nema upravo ono što bi ga za taj rad kvalifikovalo...

hajkula1 08:10 29.04.2014

Hm

Ovo je tekst za nastavnicu, koja ne zna da epileptični napad može biti neprimetan. Treptaj oka ili dete koje izgleda odsutno i da će petoro od nas sto imati makar jedan u toku života.

Ovaj oblik epi napada, najpre prepoznaju učiteljice i nastavnice u školi, pa diskretno kažu roditelju da odvede dete kod lekata.

Informacija od dečijih neurologa. Nastavnici više znaju o tome i mnogo pre roditelja su u stanju da prepoznaju.

Tako da me postupak opisane nastavnice, najblaže rečeno - čudi.

snezana mihajlovic 09:01 29.04.2014

Re: Hm

apsansi su napadi koji veoma dugo mogu da prođu neopaženo ili da se protumače kao nedostatak pažnje.
u našem slučaju, lekari su se čudili kako klinac sedi najnormalnije dok istovremeno na eeg-u iščitavaju čudo. daklem, dete može da bude i bez kliničkog korelata.

mene postupak nastavnice ne čudi iz perspektive da su oni koji prvi reaguju i upozoravaju roditelje - čudi me iz one ljudske perspektive, gde se ti detetu koje ima problem sa koordinacijom i kretanjem podsmevaš.

najtužnije je što je dečak njenu sintagmu primenio u konkretnom primeru, sa osmehom - jer to je tako normalno...

arianna 14:50 29.04.2014

Re: Hm

Nastavnici više znaju o tome i mnogo pre roditelja su u stanju da prepoznaju.

Nastavnici uglavnom nemaju blage veze sa prepoznavanjem simptoma, o vrstama, stepenu neke bolesti, a prvu pomoć, bolje da i ne pominjem.

Imala sam prilike da razgovaram sa učiteljicom, koja je pokušala da pomogne detetu u epi napadu, tako što je terala drugu decu, da dete koje je palo na pod, čvsto stegnu i drže!?!("da se ne trese", i sve njih zajedno polila vodom. A kada su se skupila i druga deca i kad je napravljena čitava pometnja, vikala je (iz samo njoj znanih razloga, verovatno se i sama uplašila) na bolesno dete, koje se nakon pada - nevoljno umokrilo (upiškilo).

Brižne "kolege" su umesto da se pobrinu o detetu, donosile šećer i vodu izbezumnjenoj učiteljici, zvali hitnu i roditelje bolesnog deteta bukvalno na prekor, jer je eto, nastavni dan poprimio dramatičan i neočekivan tok.

O epilepsiji, kod nas učitelji i nastavnici uče na jednodnevnom seminarima, koji nisu obavezni tj. stvar je kolektiva i nastavnog osoblja, da li će da se odluče za takvu vrstu edukacije, imaju li para za stručno usavršavanje itd, itd.

ulicno_pojacanje 08:18 29.04.2014

Crtani film

Olovni vojnik govori kako je lepo zezati one bez noge. Ako se to prosiri na sve koji su razliciti a siri se sto je normalno u procesu ucenja eto fine prakse.

Mada to je stari crtac.

Noviji su verovatno nezniji i bezopasniji

snezana mihajlovic 08:55 29.04.2014

Re: Crtani film

Mada to je stari crtac.

štajaznam, podsmevanje nekom ko ima problem nikada nisu bili my cup of tea. to što se svašta tura u bezazlene crtaće ne menja stvari.

mlekac 08:43 29.04.2014

Ovaj...

Zar nije kod jakog napada preporuka da se osoba stavi u "recovery position" a po potrebi, kašikom ili varjačom pritisne jezik, da ne bi došlo do gušenja?

Pitam zato što u prvoj pomoći u srednjoj to još uvek tako uče.

A tako su i mene učili.

snezana mihajlovic 08:54 29.04.2014

Re: Ovaj...

pa učili(uče) su pogrešno.
nema sputavanja, nešto mekano ispod glave, okrenuti na bok, skloniti gužvu i to je to.
mom komšiji su pre neki dan izbili zube.

mlekac 16:49 29.04.2014

Re: Ovaj...

snezana mihajlovic
pa učili(uče) su pogrešno.
nema sputavanja, nešto mekano ispod glave, okrenuti na bok, skloniti gužvu i to je to.
mom komšiji su pre neki dan izbili zube.

Pa to okretanje na bok jeste rescue position. Ali stvarno ne znam zašto još uvek uče decu da treba gurati varjaču... :(

anonimni_autor 09:00 29.04.2014

Dečija surovost

Zaporavo u ovom tekstu je najgori postupak nastavnice. Ona je valjda obučena kako da se nosi sa takvim slučajevima, a postupila je savim suprotno svakoj etici. Što se dece tiče ona su po prirodi veoma surova kada su u pitanju bilo kaakv i fizički nedostatci. Zato su tu nastavnici. Ja lično sam imai veoma dobrog druga(na žalost danas pokojnog) koji je posle nesreće na alpinistčkoj ekspediciji dobio veoma gadnu epilepsiju. Kada bi dobio napad , prsti bi mu recimo prolazili kroz karte koje smo igrali i obavezno je posle toga ostajao u nsvesti.Čudno je to da je on odrastao i kretao se među tadašnjom zemunskom sitnom manguparijom i da ga niko od njih nikada nije zezao zbog njegovog fizičkog nedostatka. Ali današnja školska deca su sasvim nešto drugo. Neuporedivo neuviđajnija i grublja od "mangupa" iz našeg doba. Ni nastavnici sada ne uspevajuda ih smire i kanališu u neke prihvatljive okvire. Interesantno je to da nevina dečica mogu da budu surovija od polukriminalnog sveta.

snezana mihajlovic 05:07 30.04.2014

Re: Dečija surovost

Interesantno je to da nevina dečica mogu da budu surovija od polukriminalnog sveta.

juče mi kaže neko drugo dete kako se u razredu njene sestre (IV) guraju ko će da bude drug dečaku sa posebnim potrebama, jer je učiteljica kreirala takvu atmosferu.

surovost se uči, kao i mnoge druge stvari, uostalom.

verauskokovic 09:05 29.04.2014

Jezička bahatost

Pogrdne reči koje se koriste u žargonu u svakodnevnom govoru su ,na žalost, u svetu oko nas postale "normalne". Često zaboravljamo da reči imaju značenju, i neke fraze se koriste po navici i inerciji bez razmišljanja. Dešava se da novinari i nastavnici koriste neadekvatne izraze što doprinosi daljem širenju tih neodgovarajućih reči.

Postoji izreka, koja se i danas često koristi "Nije važno kako me zoveš samo me nemoj razbiti" koju ne volim jer mislim da opravdava bahato korišćenje pogrdnih i neadekvatnih izraza.

snezana mihajlovic 05:08 30.04.2014

Re: Jezička bahatost

da, svakodnevni govor otkriva ko smo i kako živimo.
pre neki dan, klinac i ja idemo do prodavnice i on trči (trotoarom), kao i obično - jer se trkamo.
prolazimo pored naizgled normalnog čoveka koji kaže:
e, sad će da te uhvate i odnesu cigani! šta trčiš!?

snezana mihajlovic 09:14 29.04.2014

edit

inicijalno sam napisala:

Juče sam saznala kako neka nastavnica u pokušaju da prekori đake koji se ’puno’ javljaju i mrdaju rukom, kaže:

:)
heh, ublažena reč, zamenjena onom koja mi se sakrila negde u lapsusu.
može slidž:

kleinemutter 09:21 29.04.2014

pravo na rad

Kod moje drugarice u firmi je koleginica pala u nesvest. Gurali su joj u usta , štatijaznam i brinuli za nju. Neki od njih su brže bolje otišli kod direktora firme i savetovali ga da joj da otkaz, jer to je takav i takav posao i ona ne sme da ga radi , ako ima epilepsiju.

Onda se uključio i pravnik firme i dao direktoru isti savet.

Nesrećna žena kad je došla sebi bila je u strahu za posao, čudila se što je mokra , što ima rane u ustima itd.Svima je objasnila da nema epilepsiju, da je to već proverila.

Dr iz hitne je konstatovao da joj je pao šećer i da nije imala EPILEPTIČNI NAPAD.

Direktor ju je poslao na bolovanje. Šta je posle bilo , pojma nemam.

napomena: osobe bolesne od epilepsije imaju pravo na rad kao i sve druge zdrave osobe.

krkar 11:27 29.04.2014

Ček, ček

Žena zaposlena u mojoj firmi imala epi napad. Posle napada rekla kako joj je to prvi (ne u smislu da je neko ispituje nego kao da ni sama nije znala. A i to se pokazalo neistinitim jer je u kasnijem razgovoru, onom kad se vratila na posao, izjavila da njoj epilepsija ne smeta u vožnji, da 10 godina vozi iako povremeno ima epi-napade). Došao lekar i dalje je stvar medicinska dakle i poverljiva i nije za mene.

Konsultovao sam se sa pravnikom. Ta osoba radila je na mestu za koje se traži vozačka dozvola i korišćenje automobila i u kojem se redovno vozi više zaposlenih. Pravniku sam naložio da proveri sa lekarima postoji li opasnost da joj se napad ponovi dok vozi. Bilo tu nekih komplikacija, niko neće da se izjasni, pa smo tražili pismeno tumačenje (sve bez pominjanja imena, naravno).

Pravnik je u međuvremenu proverio zakon i našao da u njemu stoji stoji da se vozačka dozvola ne može izdati odnosno ako je ima mora se oduzeti licu koje je imalo epi napad. Po zakonu za to je odgovoran lekar, tj. ako zna ili veruje da neko kome je utvrđen napad ima dozvolu, mora da obavesti MUP koji je mora oduzeti. Pošto nismo znali ko je njen izabrani lekar (ne postoji nikakva obaveza da firma zna ko je nečiji lekar), pitali smo lekara hitne pomoći je li obavestio MUP, rekao je da nije niti ima nameru "niti je to njegov posao" (po zakonu jasno jeste). (Da ne dužim i šef toga lekara je isto izjavio da neće time da se bavi).

A kad se vratila na posao pozvao sam je na razgovor u prisustvu pravnika i sve joj to rekao i predložio da bude premeštena na drugo radno mesto (odgovarajuće kvalifikacije i ista plata) na kojem neće morati da vozi. Odbila je i posle vrlo kratkog vremena otišla iz firme.

Čisto da ne bude da je sve vrlo jednostavno.

Jer da nije sama otišla, ja bih bio u situaciji da moram ili da ugrožavam živote zaposlenih ili da kršim nečija prava ili zakon.

Ovako je otišla i sad verovatno negde drugo vozi. Ovim gradom kojim se i mi vozimo, šetamo...

snezana mihajlovic 13:10 29.04.2014

Re: Ček, ček

ranije sam negde pročitala da je moguće dobiti dozvolu ukoliko neko nema napad tri godine. sad vidim da su u pitanju dve.
nego, krkar, ja nisam htela da kažem da su ljudi koji boluju od bilo čega bolji od ovih nebolujućih, čisto da ne bude da mislim da je sve jednostavno. ili si se ti samo nadovezao na komentar kleinemutter?

krkar 13:52 29.04.2014

Re: Ček, ček

ili si se ti samo nadovezao na komentar kleinemutter?

Da, na to 'pravo na rad' sam se nadovezao. i jadno stanje svega ovde.

Niam stručan da procenjujem koliko treba da prođe... ima zakon. Ali isto tako niko ne može da me natera da ljude dam da ih vozi neko čijem sam nedavnom epi napadu prisustvovao.

I muka mi je kad znam da oni svaki dan negde i nekoga voze

snezana mihajlovic 05:14 30.04.2014

Re: Ček, ček

Niam stručan da procenjujem koliko treba da prođe... ima zakon

sad ću da trolujem sopstveni post (di ćeš lepše):
juče razmišljam o ovom tvom slučaju žene koja neće da kaže da ima problem, bez obzira što isti može ugroziti živote nekih ljudi. i nikad bre nisam čula/pročitala da je neko sa epi izazvao tešku saobraćanu nesreću, ali znam za ljude koji su (pod dejstvom sedativa) zaspali za volanom i setim se podataka o korišćenju istih kod nas srba i malo se stresem.
(ps - opaska o nepoznavanju ljudi koji su se slupali zbog epi napada, ne znači da do istih nije dolazilo i samo je opaska (koja nema za cilj da kaže da je oket lagati ljude i skrivati zdravstveni problem - koji god), kao i saznanje da je čovek izazvao udes jer je za volanom preživeo srčani udar).
htela sam, doduše da kažem i to da je većina s. nesreća izazvana bahatim kretenima koji su, ili pijani, ili samo bahati ili oba.
e meni je muka što oni svaki dan mogu da voze, jer im zakon to omogućava.

krkar 08:19 30.04.2014

Re: Ček, ček

jer im zakon to omogućava.

Ne, nego jer im to omogućava neko ko samovoljno ne sporovodi zakon koji je inače napravljen baš da takvi ne bi vozili.

snezana mihajlovic 13:59 30.04.2014

Re: Ček, ček

Ne, nego jer im to omogućava neko ko samovoljno ne sporovodi zakon koji je inače napravljen baš da takvi ne bi vozili.

tačno.

espale 11:49 29.04.2014

...

Da, zaista je tuzno sto sto je jedan pedagog, kakav bi uciteljica trebalo da bude, u stanju da izgovori tako nesto nerazmisljajuci kako bi se, recimo, osetilo neko dete koje tu sedi, a stvarno pati od epilepsije. Slazem se sa svim prethodno recenim i pada mi na pamet situacija u kojoj takvo dete predoseca napad na casu...sa koliko bi se stida i straha moralo da poveri takvoj uciteljici? Sramota. Verujem da doticna nema nista ni protiv epilepsije ni protiv ljudi koji pate od nje, ali njoj na tom mestu nije dopusteno da ne razmislja o posledicama svojih reci.

Postoji u nasem narodu jos jedna vrlo ruzna navika, a to je da bolesne ljude nazivamo 'dijabeticarem`, epilepticerm`, `sizofrenicarem´. Svaka osoba je prvo osoba, bice sa imenom i prezimenom, neciji sin,cerka, brat, sestra,....I posto sam iz struke i imam priliku da nesto kazem-volela bih da prvo kolege lekari nauce da se prema pacijentima ophode sa postovanjem, cast izuzecima. Eto, rekla sam

predatortz 11:56 29.04.2014

Re: ...

I posto sam iz struke i imam priliku da nesto kazem-volela bih da prvo kolege lekari nauce da se prema pacijentima ophode sa postovanjem, cast izuzecima. Eto, rekla sam

Pa, ne prolaze ni oni uvek baš najbolje... Nedavno sam vodio starijeg sina ortopedu, povreda skočnog zgloba na treningu. Gužva, krkljanac, čovek ne zna gde udara. Elem, brzinski pregleda klinca, reče tehničaru da stavi longetu i da dođemo za osam dana. Ranjenik umesto da kaže hvala, reče tako da su svi mogli da čuju:

Super! Osam dana neću gledati ovog debelog grubijana.

espale 12:05 29.04.2014

Re: ...

Haha...tezak je doktorski lebac, u to nema sumnje.

sneza.lazarevic 12:07 29.04.2014

Re: ...

espale
Da, zaista je tuzno sto sto je jedan pedagog, kakav bi uciteljica trebalo da bude, u stanju da izgovori tako nesto nerazmisljajuci kako bi se, recimo, osetilo neko dete koje tu sedi, a stvarno pati od epilepsije.

verauskokovic
Pogrdne reči koje se koriste u žargonu u svakodnevnom govoru su ,na žalost, u svetu oko nas postale "normalne". Često zaboravljamo da reči imaju značenju, i neke fraze se koriste po navici i inerciji bez razmišljanja.

O epilepsiji ne znam mnogo, ali od dece stalno čujem primere etiketiranja i izrugivanja upakovanog u šaljiv ton.
Najnoviji hit je da se učeniku koji ne uči dovoljno kažu - "ti ko da si inkluzivac", ili ga pitaju "hoćeš da ti napišem IOP?".
Nisam mogla da verujem kad mi je ćerka prepričala događaj sa ekskurzije. Dečak iz njenog razreda ima veoma blage teškoće iz spektra autizma, fantastičan je đak, skoro pa genijalan, ali se ne snalazi najbolje u kontaktima sa drugom decom, naročito sa devojčicama.
Poverio se razrednoj da mu se dopada devojčica iz drugog odeljenja.
Ova ga je odmah odvela da ga upozna sa njom, a prethodno ga "naložila" kako se i on njoj dopada.
I onda sedela sa strane i držala se za stomak od smeha gledajući kako se on muči. I još pozivala druge da pažljivo prate šta će on da uradi. Ludo se zabavila.
Ista ta osoba onoga ko dobije jedinicu na pismenom pita šta on traži u gimnaziji, a kad neko kaže kako mu nešto nije jasno odgovori kako ona ne može lekciju da predaje po dva puta, pa ko to ne može da je prati nek izvoli u "lakšu" školu.

espale 12:27 29.04.2014

Re: ...

Zvuci stvarno jezivo, za mene je to nedostatak kucnog vaspitanja i osnovnog znanja. Kriterijumi za odabir vaspitaca nase dece su, na zalost, srozani kao i svi ostali kriterijumi kvaliteta u nasem drustvu.

snezana mihajlovic 13:38 29.04.2014

Re: ...

I onda sedela sa strane i držala se za stomak od smeha

otprilike je to sentiment koji mi je fascinantan.

sneza.lazarevic 13:52 29.04.2014

Re: ...

snezana mihajlovic
I onda sedela sa strane i držala se za stomak od smeha

otprilike je to sentiment koji mi je fascinantan.

Tvoj blog a i komentari podsetili na izreku koju je stalno ponavljala moja majka - Tvoja šala moje srce para

iqiqiq 18:52 29.04.2014

Obrazovanje odraslih

U slučaju gore pomenute nastavnice, deca su naučila da je OK rugati se

Izgleda da je preče obrazovanje odraslih nego dece

Svašta se dešava u glavama odraslih, ali svakako takvim ponašanjem pokazuju nesreću koju nose sa sobom, neizlečive komplekse, osećanje manje vrednosti koje pokušavaju nadomestiti ruganjem prema drugim osobama...jadno ali već viđeno i nažalost, sve učestalije

Jukie 20:14 29.04.2014

Re: Obrazovanje odraslih

Čini mi se da je ovo ponašanje nastavnika u gorenavedenim postovima u neku ruku i adaptacija na okruženje... Manja je šansa da se deca ili odrasli ustreme na nastavnika koji je "potpuno lud" nego na onoga ko je mek i pitom... Naravno moraju da postoje predispozicije, ne može svako to da glumi

Mislim da postoje dve grupe nastavnika koje izazivaju najmanje antagonističkog ponašanja: "potpuno lud" (pusti ga, ko zna na šta je sve spreman) i "tip mame" (deca instinktivno slušaju mamu). Što više neko odstupa od neke od ove dve grupe, to više situacija gde ga deca ne konstatuju i rade šta hoće.

iqiqiq 21:58 29.04.2014

Re: Obrazovanje odraslih

jasno mi je da je takav koncept odbrane svakodnevnica, ali sve se nadam da će posttraume polako prelaziti u postavljanje normalnog sistema, pa ćemo svi mi koji smo se iskrivili da bi se adaptirali na neke nove okolnosti, moći da ponovo funkcionišemo onako kako to priliči civilizovanoj zajednici

snezana mihajlovic 05:22 30.04.2014

Re: Obrazovanje odraslih

jadno ali već viđeno i nažalost, sve učestalije

ne znam koliko je učestalije, ali jadno jeste.
u jednoj školi je tip zezanja sledeći:
oćeš da ti napravim jedan iop?

a, ukoliko je sve učestalije, to onda jedino znači da smo mi kao društvo postali takvi - nesrećni, kompleksaši i rugamo se, rugamo...

mene su, na primer, (neki tamo ljudi) pitali da li sam radila amniocentezu, dodavši da je njihova snaja sve to završila i da je sve u redu. pitano i raportirano u prisustvu osobe sa daunovim sindromom. (čovek je imao nadražaj)
i negde, kapiram ja tu potrebu da se ogradimo od bolesti, jer se bojimo. ali, da to prelazi u svakodnevni diskurs-poštapalicu-zezanje: e, to baš i ne kapiram. al to sam samo ja.

bocvena 09:43 30.04.2014

nekad i sad...

nikada u našoj sredini ljudi sa bilo kojim zdravstvenim problemom nisu bili istinski prihvaćeni i ravnopravni. ranije su ih getoizirali po bolnicama, kućama, specijalnim školama...da budu sa svojima.

ali je bilo zabranjeno javno ih ismevati. mislim, svašta je bilo zabranjeno. onako u kućnoj varijanti je čovek mogao da se opusti.

danas je situacija na papiru mnogo bolja. postoje divni i progresivni zakoni i divni ljudi koji pokušavaju da ih uključe u vrtiće, škole i svakodnevni život.

i postoji jedna opšta javna nekultura u izražavanju podsmeha i mržnje prema bilo kojoj manjini. briga za tuđa osećanja je proglašena za slabost i lažnu političku korektnost, a bahatost i cinizam su izrasli u snalažljivost i imanje mišljenja.

dakle, em što je javna klima netolerantna nego ne postoji nikakva kontrola i kazna za javno izgovorenu reč. postoji na papiru, u praksi je sve ostavljeno ličnoj savesti, obrazovanju i moralnim načelima.

profanka građanskog u oš moje dece misli da su nam svi albanci i hrvati zauvek neprijatelji i da bi mogla da pije kafu sa crncima, ali kad bi joj se ćerka udala za jednog, bila bi na bensedinima. nemam ništa protiv da ona bude šovinista i rasista, ali u školi ima da se drži programa i plana - cvetići, ljubav među ljudima i razumevanje različitosti.

u jednom si potpuno u pravu - naša deca su naša ogledala. sad je samo pitanje konsenzusa čemu ih učimo.

ako se dogovorimo da smo empatično društvo koje forsira ravnopravnost, onda ovaj tvoj blog ima smisla. ako je to passe i društvo smo samo 100 posto zdravih srba pravoslavaca, onda ova učiteljica ništa nije pogrešila.

namerno karikiram stvari jer ljudi stalno lažu, a onda tuku svoju decu kad to prepoznaju kod njih:)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

snezana mihajlovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Znate onaj vic: BIO JEDNOM JEDAN S EPILEPSIJOM...

"Loši izuzeci" kao ... neslane poštapalice

Re: "Loši izuzeci" kao ... neslane poštapalice

Hm

Re: Hm

Re: Hm

Crtani film

Re: Crtani film

Ovaj...

Re: Ovaj...

Re: Ovaj...

Dečija surovost

Re: Dečija surovost

Jezička bahatost

Re: Jezička bahatost

edit

pravo na rad

Ček, ček

Re: Ček, ček

Re: Ček, ček

Re: Ček, ček

Re: Ček, ček

Re: Ček, ček

...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Obrazovanje odraslih

Re: Obrazovanje odraslih

Re: Obrazovanje odraslih

Re: Obrazovanje odraslih

nekad i sad...

snezana mihajlovic

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana