Društvo| Gost autor| Gradjanske inicijative

Putovanje kroz različitosti

/ 03.04.2014. u 15:57

Komentari: 11
Čitanost: 11189
/
Preporuke: 0
/

Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose, kao gost bloger, iznosi svoje viđenje izazova manjinske politike u Srbiji.

Upravo se završio projekat Foruma za etničke odnose "Unapređenje manjinske politike u Republici Srbiji - u korak sa integracijom" zbog koga sam u poslednjih osam meseci ponovo proputovao Srbiju uzduž i popreko, razgovarao sa svim predstavnicima manjinskih zajednica i po ko zna koji put spoznao u kako raznolikoj zemlji živimo.

Međutim, zabrinjava me činjenica da većina naših sugrađana nije svesna raznolikosti naše zajednice već Srbiju doživljava kao dom srpskog naroda, a od ostalih građana, pripadnika nacionalnih manjina, se očekuje da daju odgovor na toliko puta ponovljeno pitanje: "šta hoće te manjine u našoj zemlji kada smo im sve dali?!"

I tu je srž problema. Tokom prethodnog perioda je toliko napora učinjeno na stvaranju pravnog okvira zaštite manjina u Srbiji, a kao rezultat imamo nastanak "ostrva" u kojima pripadnici nacionalnih manjina žive, školuju se i, ukoliko imaju mogućnosti, rade, sa malo uspostavljenih dodirnih tačaka sa "kopnom" otelotvorenim u široj zajednici Srbije.

U kakvoj zajednici sada živimo najrečitije govori primer sa juga Srbije. Tokom rada u Preševu i Bujanovcu nebrojeno sam puta sa kolegama i saradnicima odlazio u prodavnice i kafiće u kojima nismo mogli da se sprorazumevamo na srpskom jeziku ukoliko su osobe koje su radile na tim mestima bili mladi Albanci. Ljubazno smo svako na svom jeziku "komunicirali" uz povremeno korišćenje engleskih reči. Starija generacija nam je govorila da je postal normalno da mladi ne poznaju jezik zemlje u kojoj žive i da je sve bilo drugačije "u doba komunizma", kada je pristup učenju zvaničnog jezika ali i jezika sredine bio ozbiljniji. Ono što obeshrabruje je da ništa bolja situacija sa poznavanjem jezika nije ni u pojedinim mestima Vojvodine gde u većini žive Mađari.

Suočavamo se sa izazovima upravljanja manjinsko-većinskim odnosima i samim tim se suočavamo sa izazovima stvaranja funkcionalne države koja ima razvijenu politiku i jednak pristup svim svojim građanima i svakom delu svoje teritorije. Jedan od preduslova stvaranja funkcionalne države je i formulisanje politike integracije u Srbiji.

Da bismo stvorili zajednicu ravnopravnih i odgovornih građana koji doživljavaju Srbiju svojom državom moramo pristupiti svim pojedincima i zajednicama jednako, uvažiti njihove opravdane stavove i pronaći način da država u kojoj živimo bude obogaćena a ne rastrzana različitostima.

Na ovom putu po raznolikoj Srbiji uverio sam se koliko važan uticaj imaju naši susedi, uključujući Kosovo, na njihove sunarodnike, građane ove zemlje, i koliko taj uticaj stvara potencijal za saradnju koja može da unapredi položaj Srbije u ovoj našoj regiji. Istovremeno, jedan broj naših suseda su zemlje članice Evropske unije, nadnacionalne organizacije sa kojom je Srbije ušla u pregovore o članstvu.

Zainteresovanost za položaj manjina u Srbiji koju pojedine susedne zemlje pokazuju može da ima dvojake posledice - da unapredi i u nekim segmentima ubrza put Srbije ka EU ili da predstavlja dodatni uslovna tom putu. Ne smemo se zavaravati da svaka zemlja, bilo ona članica EU ili ne, neće pokušavati da utiče na položaj svoje manjine u Srbiji i da će ponekad te "intervencije" biti motivisane političkim odnosima na unutrašnjem planu tih zemalja.

Ukratko, pregovori sa EU predstavljaju i neku vrstu čistilišta gde će doći do izražaja sva očekivanja naših suseda pretočena u pregovarački okvir, a koja će biti otvarana sa svakim poglavljem ponaosob.

Da bi odgovornost za odlučivanje i upravljanje bila ravnomerno raspoređena na sve predstavnike građana ove zemlje, bili oni pripadnici većinskog naroda ili manjina, potrebno je stvoriti osećaj pripadnosti društvu odnosno zajednici u kojoj živimo a koju nazivamo država Srbija. Ukoliko to ne budemo uspeli, već i dalje budemo istrajavali na jednodimenzionalnom doživljaju realnosti, bojim se da nećemo položiti test stvaranja modern države čija budućnost i razvoj pre svega zavisi od njenih građana.

Srbija nema integracionu politiku,koja predstavlja jedan od preduslova stvaranja funkcionalne države, ali ima moćne grupe i lobije, inostrane i domaće, kojima nije u interesu formulisanje strategije integracija već nastavljanje sa praksom "života jedni pored drugih a ne jedni sa drugima".

Napori Foruma i moji lično će biti usmereni u pravcu promene ovog stanja.

Nenad Đurđević
koordinator
Forum za etničke odnose

Tagovi

ukinserbia, manjine, gost autor, različitosti

postavite na |

Komentari (11)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

jednatanja 13:13 04.04.2014

Nastavni plan i program

Da bismo stvorili zajednicu ravnopravnih i odgovornih građana koji doživljavaju Srbiju svojom državom moramo pristupiti svim pojedincima i zajednicama jednako, uvažiti njihove opravdane stavove i pronaći način da država u kojoj živimo bude obogaćena a ne rastrzana različitostima.

Za početak bi bilo dobro da se izbaci "Gorski Vijenac" iz nastavnog plana za učenike osnovnih škola na mađarskom jeziku. I mađarski nastavni plan za Srbe je prepun gluposti. Počnite od škola, učinite program interesantnim, dovedite najbolje nastavnike da zaista približe deci kulture nacionalnih manjina i obrnuto. Drugo, kad ekonomija ove zemlje procveta, i nacionalne manjine će želeti da ostanu u ovoj zemlji. Ako se jedan Turčin ili Italijanka ili Kenijac mogu navići na nemački jezik i klimu, može i jedan Mađar ili Albanac na srpsku.

Stekla sam ocenu da g.Đurđević uglavnom vidi probleme u etničkim odnosima u Srbiji, i naravno da postoje stvari na kojima treba raditi te cenim napore njegove organizacije, ali treba takođe priznati, da se svakodnevno u Srbiji ljudi različitih nacionalnih pripadnosti sreću, druže, smeju, igraju, pomažu, plaču, pevaju zajedno i venčavaju. Pozdrav!

tetkino 13:34 04.04.2014

Para vrti gde burgija neće

Kad manjine budu imale interes da se integrišu, integrisaće se.
Uslov je da država to traži od njih.
Dokle god država Srbija okreće glavu što joj državni službenici ne govore srpski jezik dotle će ga manjine i kulirati.
Da im treba da zadrže posao i te kako bi ga naučili.

Važi naravno i obrnuto. Kad je Mađarska ušla u EU i ponudila svoje pasoše u zamenu za minimalno poznavanje mađarskog jezika - 50 000 Srba ga je i na dupe progovorilo.
Isto važi i za rumunski i bugarski.

Ako ti niko ne traži i nemaš nikakve vajde od toga - što bi bilo šta učio i znao?
Ta komunistička varijanta, valja se, više ne prolazi.

yugaya 16:08 04.04.2014

tema:

Za početak bi bilo dobro da se izbaci "Gorski Vijenac" iz nastavnog plana za učenike osnovnih škola na mađarskom jeziku

Zašto tačno da se "Gorski vijenac" izbaci iz lektire učenicima kojima je maternji jezik mađarski? I da li zaista čitaju CEO Gorski vijenac za lektiru u osnovnoj školi u planu i programu za srpski jezik sa svim preferably izbacljivim delovima ili samo odlomke malo manje zapaljive prirode? Da onda odmah tražimo sledeći istu logiku da se iz nastave mađarskog jezika srpskoj i ostaloj manjinskoj deci u Mađarskoj izbaci Žigmond Moric, cela knjiga, a naročito delovi sa "slikovitom" retorikom upućenoj pripadnicima manjinskih naroda?

Ili je bolje da decu učimo drugačije, počevši od jezika - da se nastava i srpskog kao većinskog i manjinskih kao izbornih jezika društvene sredine osavremeni. Da se investira u kampanju na nivou države na razvoj i ukazivanje na prednosti dečije i rane dvojezičnosti. Da se raznorazni forumi i "eksperti" koji samo ispovrću pamflete i slogane manu prilike da unovče isprazni aktivizam i neko stvarno se prvo posveti, a neko drugi pare pametno uloži, da se stanje promeni?

Dokle god država Srbija okreće glavu što joj državni službenici ne govore srpski jezik dotle će ga manjine i kulirati.

Gde i kada? Ta ista vrla država Srbija tokom poslednjih deset godina iz 300.000 pripadnika mađarskog naroda u Srbiji nije uspela da nađe za shodno i kulturno da uputi na rad u ambasadu u Mađarsku nikoga ko taj jezik govori. Mišljenja sam da bizarni individualni primer stereotipizacije na koji ste možda i naleteli u obliku ćate koji se bahati ovoj državi nanosi manje štete od ovako namernog diplomatskog nemara i nekulture prema susednoj državi.

(ambasador Mađarske u Srbiji gospodin Oskar Nikovic : http://www.blic.rs/Vesti/Politika/231087/Duboki-koreni-novog-madjarskog-ambasadora-u-Beogradu

Kad manjine budu imale interes da se integrišu, integrisaće se.
Uslov je da država to traži od njih.

Ne, integracija kakva je ovde opisana i gore i u komentarima je iluzoran cilj, mlaćenje prazne slame so to speak. Naročita nije za preporučiti nekakva nasilna integracija pod prinudom da država "traži" da ste po ukusu većine "integrisani", jer u slučaju nužnosti da se ne lažemo nije više reč uopšte o integraciji manjina već o - asimilaciji.

Poštujte manjine, njihov specifičan prostor, način na koji su vam sudbine, jezici, istorije i ljudi isprepleteni, i tek onda će oni bez da iko to traži ili ih tera "pripadati" prvo tom prostoru, a onda i državi u kojoj se on nalazi. Decentralizacija i stvaranje i ojačavanje identiteta prostora umesto nacije. Jer na Balkanu gde je uvek i svuda bitno "A šta si ti?" teško je i skoro nemoguće onome ko je drugačiji, drugi i ostali osećati pripadnost državi koja naciju (pripadanje narodu) stavlja ispred pripadanja državi ( biti građanin).

A da ne zaboravim, autoru teksta

za deklamatorstvo. Za utisak i efekat i sadržaj i namenu -

.

***

+ bonus muzički prilog, krajnje manjinski i žešće integrisan, mađarska narodna iz Erdelja (Rumunija), obratiti pažnju na prepleteni "tuđi" ritam:

Sepulturero 19:46 04.04.2014

Мутиводе

Имам утисак да су међуетнички односи у Србији били бољи пре него што су њима почеле да се баве разне НВО.

Наша Ружа

yugaya 21:09 04.04.2014

Re: Мутиводе

Sepulturero

Наша Ружа

"naša" nije samo vaša

Naši Lajko Feliks, Ruža Magdi i orkestar Bobana Markovića, gala koncert proslava dana države Svetog Stefana ( Szent István) 20. avgusta 2006 ispred parlamenta, sveca koji je inače po važnosti dotičnog za nacionalni identitet ekvivalent Svetog Save u Srbiji:

Имам утисак да су међуетнички односи у Србији били бољи пре него што су њима почеле да се баве разне НВО.

Meni bi bilo dovoljno od aktivista da ne zapljunu kada osvanu na blogu isti isticijati jezički stereotip kao i svi ti neki puni predrasuda ostali koje bi radi svojim projektima o manjinama u Srbiji prosvetlili.

Za početak.

gavrilo 19:54 04.04.2014

Drugovi i drugarice, ZDRAVO !

Evo navescu primere iz sredine u kojoj sam se rodio i skolovao.
Vojvodina je takodje deo Srbije sa 27 razlicitih nacionalnih manjina i mnogo je veca od Preseva i Bujanovca.

U Vojvodini zivi do 15% stanovnistva madjarske nacionalnosti(najbrojnija nacionalna manjina).
Recimo u Somboru su table na drzavnim institucijama trojezicne.Neretko su tako napisane i table lekara, stomatologa i nekih privatnih ustanova.
Srednje skole uglavnom imaju odeljenja za djake koji zele da pohadjaju nastavu na madjarskom jeziku.
Ja nemam problem sa tim da neko ko zivi u Srbiji ne zna srpski jezik, ne zeli da ga zna.Prosto to je njegova odluka i ako smatra da mu je to olaksanje super.Isto tako ja nisam duzan razumeti 20tak razlicitih jezika koji se govore u Vojvodini.

U Somboru zivi oko 12% Madjara.Postoje 3 Katolicke crkve i 2 katolicka groblja.
Postoje razne manifestacije u kojima ucestvuju nacionalne manjine ili ih organizuju i iste se drzavaju bez ikakvog problema.

Slike iz centra grada,

Nacionalne manjine u Srbiji zaista imaju prava kakva Srbi nemaju u zemljama u okruzenju.Mislim da je svakome jasno iz primera Vojvodine sta zapravo traze nacionalne manjine sa juga Srbije.
Eto uporedite prava Srba na Kosovu i Albanaca u Presevu.
Neko je tu rekao da se ne moze silom neko nagovoriti da voli Srbiju i da se oseca njenim gradjaninom i slazem se sa tim.
Nacionalne manjine u Vojvodini imaju ono sto nemaju one na jugu Srbije, to je mozda zato sto ovi na jugu ne zele da zive u Srbiji.Oni zele da zive u etnicki cistom Albanskom Kosovu i njih zanima samo njihovo pravo secesije.
Da se ne lazemo.
E sad jel im treba dati to pravo ili ne, odgovor treba potraziti u Briselu.

mesan 04:53 05.04.2014

Re: Drugovi i drugarice, ZDRAVO !

Svaka ti je zlatna!

Dodao bih, Mađari imaju prava da dobiju dokumenta na maternjem jeziku.

Kod mene na severu gomila ljudi ne zna srpski i ne fali im ništa, niti to povlači neke posledice, niti je vezano za neko busanje u grudi. Živi i pusti da žive, onako kako žele. Loše je kad prodavac u radnji ne zna srpski, a naiđe neko ko ne zna "jezik sredine", ali to obično ide lako uz kratkotrajni stid, potraži se šef, ili kupac ako mu se to ne svidi ode u drugu radnju, opet, bez tenzija. Za pravoslavni Božić se šeta, pali badnjak i to, pred katolički Božić opet obično neki kratak program sa recitovanjem ili mini-pijaca ručnih radinosti. Pozorište na smenu daje predstave na oba jezika, imamo dva glavna bibliotekara, svaki u svom jezičkom domenu. Imamo katoličko, pravoslavno, jevrejsko i gradsko groblje, pa biraj di ćeš da počineš. Itd. Većina mladih traži školu po principu lakšeg, znači ka Segedinu i Pešti ili ka Beogradi i Novom Sadu, mada u svakoj generaciji ima i "obrnutih". Zbog "jezika sredine" neki Srbi i mešanci se lako snađu u Mađarskoj, a znam dosta Mađara, koji sa sve akcentom, omašivanjme roda i mekim "lj" odu na studije u Novi Sad. Jedan u mojoj generaciji je čak počeo da uči srpski tek u gimnaziji, da bi studirao u NS, a tamo ga dotukla neka knjiga štampana ćirilicom :-D Mislim, privremeno, završio je faks :) A imamo i barem 6 velikih familija Goranaca, svi prave burek ili sladoled, preko zime sladoledžije obično posećuju postojbinu. Imamo puno Roma, samo naši nisu u kontejnerima nego žive u kućama i normalno idu u školu. Barem tri veće romske familije drže restorane a još dve su sve muzičarske. Došlo nam je izbeglica, nikad ništa negativno oko njihovog smeštanja nisam čuo, znam ih profesore, trgovce, penzionere, koliko hoćeš. Najnoviji dodatak su Kinezi, došli da prodaju jeftino na besparicu, jedan par već ima dete, a srpski su naučili za dve nedelje. Mađarski ih nisam doduše još čuo :) Dakle, pokušavam da kažem, malo mesto, ljudi se znaju i žive zajedno. Crna rupa koju tu vidim je lokalni odbor SRS (da, Šešelj), koji srećom jedva može da zauzme veći sto u kafani, a jesu tragikomični jer su im najglasniji članovi mešanci, nemaju čak ni "-ić". U mojoj glavi, budale, ali ni tu nema tenzija, jer ne mogu ozbiljno da srbuju prema drugima uz svoj mađarski naglasak

Za vreme rata je bila jaka mađarska separatistička struja, ali glasnogovornik je već bio poznat kao moralno vrlo fleksibilan politikant, pa je i njegova "pratnja" ostala minimalna.

Za vreme rata, neki napujdani klinci, velikosrbi u razvoju, su par puta razbijali trafiku jednom od tih Goranaca. Iskreno ne znam tačno njegovu familiju, ali ime i naglasak bi ga odali kao "Šipca" takvim nacionalnim herojima. Čovek ni kriv ni dužan, dvadeset godina prodaje sladoled i semenke. Meni bi se prsti na nogama zgrčili u prolazu pored onog razbijenog stakla. Ali jedan od -ić-eva mu je platio čitav prozor, to znam. Mene nije dovoljno obuzela krivica da to uradim, tako da smo ostali pri odnosu eskalirajućeg bakšiša i porcije :)

U mojim očima, država mora da pruži svakom građaninu slobodu i mogućnost da govori i slavi onako kako želi, a onda ako ljudi postoje na istom mestu u isto vreme naćiće način da to rade zajedno. Stigma prelazi na one kojima smetaju tuđa prava, a ne na one koji se bore za svoja.

Da ne zaboravim najbitnije. Klinci pod testosteronom se obavezno dele po Srbi vs. Mađari, naročito jer su odeljenja takva a uvek je onda i u sportu takva podela. I dok traje klinačko doba i čoporizacija, to postoji. Deo tih klinaca su mešanci, ali je njihova "lojalnost" uvek jasna, jer naravno suštinski nije u pitanju etnička podela nego "drugari" protiv "konkurencije". Kod sporta i suprotnih polova, naravno uvek se pažljivo zagleda ekipa "protivničkog" jezika. Shodno tome, mesta za izlazak mladih su podeljena jezički, ali opet samo na površini. Jer su radnici u tim lokalima uvek dvojezični, a dok dođe do sitnih jutarnjih sati, opijanja i/ili ljubavnih muka, ne bira se ni jezik ni mesto. Štaviše, veče obično teče kao lagana priprema za nalaženje mitoloških "malih Mađarica" (to za te Srbe koji nemaju pravi kontakt sa mađarskom kulturom). Nisam Mađarica pa ne znam šta njih privlači na "suprotnu stranu", ali fakat postoji univerzalna fascinacija kršnim momcima, a zna se da dinarski geni po Vojvodini imaju nefer prednost u kršnosti :) Posebno, na mestima gde se svira muzika bazirana na r'n'r, po pravilu na engleskom, postoji izvesna euforija kada se sretnu dve osobe koje znaju tačno po jednu ili nijednu reč jezika sagovornika. Tu se stvara neraskidiva ljudska veza i dugoročno drugarstvo za klimanje glavom, lupkanje nogom, sviranje vazdušne gitare, deljenje piva i grljenje.

Sve u svemu, kad se ne bi neko pametan "brinuo" o tome šta kome nebeski pripada i koliku je slavu čiji čukundeda pronosio gde, mogli bismo da se bavimo bitnim stvarima. Bitna stvar je da postojimo vekovima na istom mestu i u isto vreme i da tako treba da nastavimo interesovanjem za svakodnevne lokalne probleme tog našeg života. I da je fer da u tom našem mestu svako ima pravo na svoju kulturu koliko i mi sami.