Kontrola iz Grivca

"Утврђено је да се у претходном периоду финансијско стање Универзал банке знатно погоршало, те да је Банка доспела у стање критичне поткапитализованости, као и да је угрожена ликвидност и континуитет пословања. Имајући у виду да су се стекли услови за одузимање дозволе за рад Банке, у складу са Законом о банкама, Народна банка Србије је донела наведену одлуку како би заштитила интересе депонената и очувала стабилност финансијског система.

Кабинет гувернера"

Извршни одбор Народне банке Србије горњу одлуку донео је 31.јануара ове године и тиме наставио низ хируршких активности на дренажи српског банкарског система. Одлука је сурова, оставиће известан број учесника са већим губицима него што су преузели ризика, али свет финансија је суров. Одлука је испраћена патетичном самохвалом гувернера Народне банке, Јоргованке Табаковић, али политика је таква, патетична и самохвалисајућа, па чак и кад је и... замрзнута. Криваца за овакав исход свакако има на више страна али оно што је интересантно је да је покренуто и питање одговорности контроле тј надзора. Како се десило да четврта банка на српском тржишту у низу пада и то сад кад су сви потреси и удари светске финансијске кризе на банкарски ситем давно прошли, или бар амортизовани? Највећи појединачни акционар Универзал банке, вишегодишњи директор Делта осигурања, Небојша Дивљан, најавио је покретање одштетног захтева према Народној банци Србије јер је својим нечињењем довела до губитка вредности његовог улога у Универзал банци. Занимљива конференција за штампу бацила је мало другачије светло на претходни наступ Јоргованке Табаковић, тако уобичајен по стилу (али да не коментаришем) и садржају (испразност је и немогуће смислено коментарисати па и од тог приступа деконструкцији одустајем). Наиме, гувернер је, у тренутку док је образлагала одузимање дозволе за рад, на директно питање због чега је то урађено рекла да је то урађено зато што је потпуно неочекивано дошло до "вероватно нарученог текста у Новостима, да ће банка банкротирати". Тиме је још једнм дата неуобичајена моћ медијима у Србији али да ли је баш тако? Да би се на то питање одговорило потребно је бар делимично одговорити на питање ко су губитници оваквог исхода дешавања око Универзал банке као и ко су били досадашњи добитници а нарочито ко је имао и каквог утицаја на дешавања?

Да кренемо од најлакшег: ко губи? Првенствено власници депозита, и то они који имају депозите веће од 50 000 €. Наиме, до сад је већ и широј јавности познато да су депозити до тог износа осигурани и да за њих постоји гаранција чак и у случају пропасти банке. Тај износ је до кризе коај је започела у јесен 2008. године био 3 000 € али је тад подигнут до 50 000 €. То је урађено управо да би се спречиле панична кретања ситних депозитара. То су они који своје одлуке доносе на основу чланака у Новостима, на пример. Дивљан је изјавио да је укупан ниво повучених депозита био тек неколико процената од укупног износа уз констатацију да се то тешко може назвати стампедом. Истовремено је изјавио и 1) да је град Београд повлачио своје депозите (да ли су имали информацију о томе шта се спрема?), 2) да Дунав осигурање има око 800-900 милиона сада у Универзал банци (од чега се може опростити а очигледно тамо нису имали информацију шта се спрема, да ли то значи да не читају Новости?) и 3) да је Џелетовић из УО Телекома "довео неке депозите у банку" (које, колико, кад, под којим условима, која је процедура у Телекому била око тога и шта се сад дешава као последица те "пословне одлуке"?). Сем тога у јавности се до сад појавила информација да јавна предузећа и предузећа у државном власништву остају без неких 60 милиона € депозита. Из тога би се могло покренути питање одговорности ко доноси одлуке где се и под којим условима оставља "јавни" новац? (Џелетовић је једини поменут али претпоставка је да има још таквих "Џелетовића").

Питање: Зашто је у случају потапања Агробанке и Развојне банке Војводине изведен игроказ који је укључивао и доношења специјалног закона којим су "заштићени" и депозити изнад тог износа а власници депозита у Универзал банци нису почашћени таквим решењем? Критеријума за такве потезе у законима нема, све је сведено на дискреционе одлуке Владе РС, па коме је јасно нек дуне у пиштаљку. Млађан Динкић је јула прошле године изјавио да је "Влада Србије учинила изузетак у случају Агобанке и Развојне банке Војводине и покрила њихове неосигуране депозите, желећи да у том тренутку сачува финансијску стабилност земље" и да то "држава убудуће неће радити и неће мењати законе, већ ће поштовати донете прописе којима су осигурани банкарски депозити грађана и привреде до 50.000 евра по једном штедном рачуну."

Другу групу губитника чине акционари банке. Највећи појединачни акционар, а колико видимо и најактивнији у томе да своје губитке смањи, минимизира или чак у потпуности елиминише је поменути Небојша Дивљан. По сопственом признању он је акције банке и купвао управо због тога што је Универзал банка дуже време у проблему, па је претпостављао да уз квалитетнији менаџмент она може вратити своју вредност и тиме њему, као инвеститору, обезбедити профит. Пословни план ни мало неуобичајен, можда обојен српским "специфичностима" у погледу процена о могућим корацима и потребним контактима али то су све ситнице. Банка је била у проблему због лоших пласмана, због тога јој је пала вредост акција. Добар пословни план је био купити те акције док су јефтине, променити руководство, јер за проблеме је увек менаџмент крив (исто важи и за државе - ако околности нису ваљале није се ни власт најбоље снашла у њима), са новим руководством повећати јој вредност (банке, не државе, државе су безвредне) и после продати.

Дивљан је рекао да је сматрао да старо руководство треба бити промењено и уместо њега постављен неко ко ће на банци "радити". Први корак је успео да спроведе. Претходно руководство је дало оставку и отворио се простор да се изабере ново. Оно што је нејасно у Дивљановој причи је да ли је он имао спреман предлог за председника ИО банке ког не помиње. Чудно би било да га није имао, нарочито имајући у виду "пословни план" (да подсетим - сменити старо руководство, довести ново које подигне вредност банке и онда продати акције тј профитирати на разлици у цени). Али на седници УО где је требало да се постави нов Извршни одбор Дивљанов план је... па рецимо застао.
За председника ИО изабран је Драган Томић из Шапца, по занимању више политичар него банкар (Дивљанова примедба у односу на њега односила се управо на политичку ангажованост и експонираност), по способностима изгледа више политичар него банкар (то судим по последицама деловања на банку којом је руководио), по имену дефинитивно више политичар него банкар (мада је ова последња примедба најмање значајна). Поменути Томић изабран је на предлог/инсистирање/лобирње/наговарање привредника из Шапца Богићевића. И спирала је кренула.

Универзал банка наставља свој суноврат, а можда га чак и убрзава - кредити се пласирају повезаним лицима. Дивљан пише НБС и тражи ванредни надзор. Она по Дивљану не одговара, по НБС му одговара да је ниво надзора већ довољно интезивиран и да је банци дато време да спроведе мере. Тај рок који НБС сад помиње је септембар. До јануара ствари се убрзавају. Банци је потребна докапитализација. Један од спремних (у ствари једини спреман) је Душко Кнежевић из Атлас групе. Заказана је седница скупштине где је требало да се се формализују неке одлуке. Ипак, на крају Кнежевић одустаје, што је наравно његово право. Скупштина се отказује. У Новостима се објављује чланак са том чињеницом уз констатацију да још једна банка иде под лед. Настаје "паника" повлачења депозита и 31. јануара ИО НБС одузима лиценцу Универзал банци.
Сада креће занимљив део приче. Највећи појединачни акционар Универзал банке, Небојша Дивљан, оптужује НБС да није спроводила надзор како треба. Упире прстом и најављује надокнаду штете.
Чињеница је да је Универзал банка дуже време била у проблемима и да се питање надзора може поставити. То што је један од акционара банке поставио питање руководства банке морало је изазвати неку реакцију НБС. Или не? Да ли би те реакције довеле до другачије судбине саме банке друго је и комплексније питање али не сумњам да неће бити превише тешко показати да постоји одговорност НБС бар за лоше пласмане ка пар повезаних лица бар од тренутка добијања тог писма. Или не?

Иако немам неких посебних симпатија ни за једну страну у сукобу навијам за Дивљана. То због законских "решења" која постоје а којима се покушава аболирати неаболирајуће. Знам да запослени у НБС верују да нешто посебно знају и вреде. Систем у ком живе и раде их уверава да је то тачно. Имају апсолутну моћ, фантастичне привилегије али резултати њиховог деловања нису баш... шампионски.
Ми имамо стабилан финансијски систем у Србији. Али то је упркос централној банци а не захваљујући њој. НБС представља само део контроле банкарског система у Србији. Други, и битнији део су централе банака које овде раде. Не кажем да је НБС имала намеру да направи пропусте у случајевима Агробанке, Привредне банке Београд, Развојне банке Војводине и на крају Универзал банке. Не, они једноставно нису умели другачије. Незналице су и све оно што је само под њиховом контролом контроле и нема. Захваљујући њиховом конзерватизму Србија има овакав платни промет какав има. Скуп и затворен. Ко год покушава да ради са иностранством зна о чему причам.
Конзерватитзам некад има и користи. Тако је било 2008. године кад је адекватност капитала банака остала задовољавајућа. Али то је била тренутна корист за коју не знамо тачно колику смо цену платили пропуштајући да привредни систем изложимо јефтинијем кредитирању у тренутку док је светска привреда расла. Сад је касно. Шанса је пропуштена. Кредити у Србији били су и јесу скупи а опет смо се нашли у ситуацији да је степен наплативости све гори.
Велики проблем у томе је наравно и остатак државе (јер глави генератор неликвидности је управо на тој страни) али НБС својом бахатом окретношћу слона у стакларској радњи томе савршено доприноси. И што је најтужније бахатом окретношћу слепог слона. Није била у стању да види ни Агробанку ни Универзал банку. Или није гледала?

Зато навијам за Дивљана. Јер евентуално добијање процеса за Дивљана значи оштету од пар милиона € а за Србију можда значи централну банку мало свеснију да се те силне лепе плате морају и одрадити не пуким теоретисањем већ нечим конкретним. Као на пример контролом које не само да једе време свима укљученима већ се из ње могу извући и неки конкретни закључци о стању контролисане финансијске институције.

Лица запослена у НБС не одговарају за штету, тако бар закони које су сами писали кажу. Уосталом тешко би било и доказати директну кривицу Јоргованке Табаковић, али НБС као институција може одговарати за штету уколико је има. Јоргованка вероватно и није сама одговорна. Она је одговорна због свог патетисања које не улива поверење али ако је то избор елите у Србији ко сам ја да кварим срећу пред изборе?

Да закључим. Постоје тумачења да је политичко насиље над централном банком можда и најгори удар на било какав покушај да се од Србије створи нормално друштво. Ја верујем у то. Централна банка представља својом суштином један од стубова привредне смислености... и мора почивати на знању. Не на популизму. Не на самозаљубњености. Не на паролама. Не на замрзнутим политичким функцијама.