[Искажи своју муку]
Старешине су имале пресудну реч. По рођењу, после купања у вину, отац је бебу носио старешинама на процену. Уколико старешине племена оцене да беба задовољава њихове норме и да може да испуни њихову визију грађанина, родитељи би дете одгајали. Уколико би оценили да је беба неподобна, она би била однешена у дивљину да докаже, или не докаже, да је способна за опстанак. Уколико бебу неко пронађе и преузме бригу о њој, она би имала судбину роба, врло често намењеног проституцији. У супротном, остављена је дивљим животињама или глади и хладноћи. Норме спартанских старешина су имале пресудну реч.
„Моје 'Жао ми је' иде онима које сам увредио током година. Слеп сам да видим да сам ја, као људско биће, пропалитет. Ја сам индивидуа која наноси неправду свету и време је за мене да одем. Деца у школи су у праву. Ја сам губитник, уврнут и педерчина и ни на који начин то није прихватљиво људима да са тим изађу на крај. Жао ми је што нисам био особа која би могла да учини људе поноснима." - гласи опроштајна порука 17тогодишњег дечака коју је оставио на твитеру и после које је извршио самоубиство.
Хомофобија је пресудни узрок самоубиства међу геј тинејџерима, а самоубиство је водећи узрок смрти међу њима. Хомофобија односи животе кроз висок степен одбацивања од стране породице, вербално и физичко узнемиравање и злостављање у породици и међу вршњацима, као и злостављањем од стране хомофобних група. Овакви услови живота изазивају већи степен депресије и анксиозности и повећавају ризик од суицидалних идеја.
У друштвима у којима се бележи, статистика показује да хомофобија односи стотине живота широм света, а у још већем броју угрожава ментално здравље. Детаљна статистика која се бави жртвама хомофобије у Србији тек треба да се направи, а процене су да тај број иде и до пар десетина. Прављење те статистике отежава сама хомофобија која присиљава људе да узроке суицидалних мисли задрже у строгој тајности. Када у новинама прочитам вест о нечијем самоубиству без опроштајне поруке, увек се запитам да ли је можда хомофобија узрок.
Неки подаци са Википедије су:
На основу показатеља из бројних студија,
младе ЛБГТ особе, због одбијања и неразумевања породице током адолесценције су;
8,4 пута склоније да покушају самоубиство,
5,9 пута склоније ка тежем облику депресије,
3,4 пута склоније да користе недозвољене супстанце или дрогу, и
3,4 пута склоније бежању од куће,
у поређењу са вршњацима из породица које имају висок степен прихватања.
Постојање хомофобије шаље општу поруку да окружење верификује принцип по коме се норми даје противприродна моћ да одређује који су појединци подобни да постоје и да се развијају, а који не. Противприродна, јер је историја показала да природа даје предиспозиције за допринос друштву и оним људима који постоје изван норме, односно да природа и расподела талената одбијају да поштују друштвене норме.
Постојање тог принципа упозорава појединце да је његова садашња манифестација хомофобија, али да у будућности може бити и нека друга деструктивна појава. Постојање хомофобије шаље поруку да постоје потребни и непотребни појединци и да је могуће да свако, због неке особине, може постати сувишан. Када појединац присуствује одбацивању неког, његово несвесно то схвата као могућност да и он будеодбачен. То ствара несвесни притисак да сваки појединац своју енергију улаже у уклапање у норму уместо у сопствени, аутентични, природни развој.
Улагање у развој појединаца и њихових урођених предиспозиција је главни фактор напретка једног друштва. Пре свега што важну идеју може да роди неко од кога би се то најмање очекивало и што је за то рађање неопходно да постоји општа подршка унутрашњем развоју. Однос према значају појединца, његовог развоја и доприноса друштву расветљава узрок напретка или назадовања једног друштва.
Како очекивати да ће нека група људи унутар ширег друштва да се уједини и учествује у физичком и, пре свега, психичком неговању оне деце и одраслих (са посебним потребама, са инвалидитетом...) којима је потребна конкретна помоћ, у виду новца и ефективног рада, како би испунили своје потенцијале, ако људи у том друштву пристају на то да употребе свој став за уништавање оне деце за коју је довољно само да им се ослободи простор да се слободно развијају?
У животу постоји толико објективних препрека које спречавају развој појединца и спречавају могућност да појединац допринесе заједници. У животу постоји толико објективних узрока нечије смрти. Друштво има форе само један живот појединца да превазиђе те препреке и да развије и искористи потенцијал који тај појединац може да понуди.
Спарта је била војничко друштво, а ко зна колико се генијалних стратега Спарта одрекла због искључивих физичких норми које је наметала сваком новом животу. Питам се, колико ли je великих доприноса хомофобија ускратила Србији.