Ideje naše nasušne

[Сваки човек је важан]

Стварање идеја је уткано
у постојање човечанства.

Наш живот виси о - идејама. Пресудна ствар за постојање готово читаве свакодневице човека јесу - идеје. Када човек мало усмери пажњу на своје окружење, постаје јасно да унапређење људског живота, решавања проблема, увећање животне лепоте зависи од - идеја.

Незгодација са стварањем идеја је то што је пут до идеја несигуран, а достизање идеје непредвидиво. И док је напоран рад на реализацији идеје сасвим сигурно нужан, напоран рад на стварању идеје врло лако може показати непродуктивним. Нове идеје мозак може изнедрити и у ситуацији која је потпуно неприрпемљена и неочекивана за њихово стварање (као у причи о Њутну и јабуци). А могу се појавити и када се јури нека друга идеја. Наравно, могуће је и да до нове идеје доведе напоран рад који у неколико наврата зађе у ћорсокак да би на крају мозак изнедрио нову идеју.

Састојци потребни да се произведе нова идеја су непредвидиви. Око урођеног талента, предиспозиције мозга да стимулансе из окружења обрађује, сви ће се сагласити да треба да постоји, али величина удела талента у производњи идеја подлеже дискусији. Животне ситуације и естетска (чулна) искуства током живота формирају несвесни избор области којом ће особа да се бави (као у причи о Ајнштајну и његовој фасцинацији светлом).

Пошто се приликом обраде различитих врста информација активирају исте зоне мозга (нпр. процесирање ритма ангажује зоне мозга које активира и обрада говорног језика), некада и хоби, нека споредна зона интересовања, може бити кључна да мозак формира оних синапси у којима ће бити записана нова идеја.

Замршен и непредвидив процес стварања нових идеја треба додатно да буде заливен мотивацијом.

Допринос заједници

Распрострањено је веровање да је најјачи мотиватор - новац. Када су у питању механички, технички послови то јесте тачно. Када је у питању креативан рад, мотивација новцем доводи до лошијег учинка. Оно што стимулише мозак на стварање идеја, на креативан рад јесте - допринос заједници.

Моћ доприноса заједници лежи у томе што ангажује нагон за опстанком много јаче него преузимање новца или достизање статуса. Ако мозак успе да себе утка у функционисање других људи, онда се анксиозност опстанка умањује. Додатно задовољење нагону за опстанком пружају осећај посебних способности и осећај унутрашњег напретка. Допринос заједници креира врло јак смисао нечијег живота.

Подршка другоме

Колико су идеје важне за свакодневни живот показује и дивљење које испољавамо према људима који су замршеним пресеком своје личности, знања, инспирација и животних ситуација изнедрили нове и велике идеје. Дивљење заслужују и они на чију заслужност нам, у својим посветама, интервјуима, говорима указују и сами великани: људи који чине окружење.

У биографијама великана се могу пронаћи ситуације које показују значај људи из окружења на њихов развој. Улога других може бити у домену материјалног (као у ситуацији када је Тесла, на пример, прокоцкао паре за школовање, његови стричеви су дали средства да Тесла настави образовање), а може бити когнитивна и психолошка (као у случају Ајнштајна на кога је значајно утицало недељно дружење са Максом Талмудом и дуги научни разговори са Милевом Марић). Овакви утицаји, иако потпуно непредвидивих резултата, јесу од пресудног значаја за развој мозга.

Подршка другоме у његовом развоју је велики чин јер је основа, коју могу да пруже родитељи, породица, пријатељи, уже окружење, шире окружење, нужна и пресудна за производњу нових идеја.

Култура стварања идеја

Да би одређено окружење, кроз појединца, изнедрило идеју, потребно је да људи ,који чине то окружење, познају вредност нових, аутентичних идеја. Мозак и начини размишљања се формирају у детињству, а велику реорганизацију прегурају у пубертету. Стање мозга у ком је он подешен на стварање нових идеја се постиже његовим постојањем у окружењу у коме се свакодневно и у разним приликама приступа решавању проблема на креативан, нов начин. У окружењу у коме креативан приступ животу и стварање нових идеја јесте основни алат постојања.