Život

свраб уживцима

Черевићан RSS / 22.12.2013. u 02:38

неволим кад недосањам снове па онда цео дан калкулишем шта је могло да буде уњима докраја.ја уснове уствари неверујем (баш увек).унеке баш да.него, несањам ја одувек, него одскора, како кљокнух,телесно (и полно).

можда и јесам и раније сањо, ко кросан ми се привиђа и та могућност, но би ми тврдња била непоуздана јер све, па  и сан, има знани низ узрок -последица па за оне давне поменути се низ загубио у магли присета.додуше немогу баш ни да се сетим шта сам јуче ручао ( ја и нисам неки изелица) па ми свеједно  шта жена збрчка у паузи између фризера, картања и џима, те обавезног слушања класике.још кад ме и Унук слуди математичким задацима,а Унука обавезом да јој листам партитуру док вежба на клавиру и сами ће те закључити да је сасвим нормално што снове ретко кад досањам.

додуше има још ту понечег . . .

 arlodj.jpg~c100

сећам се ево да сам неки трактат о времену читао,има томе, у коме је сериозно доказивано да је садашњост детерминисана, не прошлошћу, како се сматрало,него будућношћу.е домога,закључих у моменту, ни не сањајући да ће ми та небулоза ево већ који месец уназад снове походити, вазда недоречене,додуше као и тема што је.и не само то него се залудих па кренух ,онако за своју душу,са неким обимнијим саставом у којем покушавам да избалансирам паралелизам реализма и фантазмагорије, а све под неком сулудом претпоставком да ће време, једнога дана, почети да тече уназад, тако да ће последице претходити узроцима и тако далеку прошлост повезати са још даљом будућношћу, уствари пишући у глави ми крај састава, те бауљам текстом према почетку.ако поимамо време као антропоморфно,  али не и бесконачно, јер човек нестаје у времену али и време нестаје  у људима (убеђивао ме је у то давне1995. писац г. Басара) тако да сваки умирући односи део свог времена у гроб у који доспева управо због деловања времена и тиме се ствара загробна залиха времена а тиме се објашњава и могућност комуникације са умрлим (пример Роске из тв серије Бела Лађа, а чега се досетио аутор г. С.Павић).

лудило опште.

Е сад кад на то све закукуљено и замумуљено додам још и моју опседнутост хералдиком, што умом случају није неважно,јер ваљда зарад свог недореченог порекла вазда сам осећао страхопоштовање према грбовима племићких породица где су ме ликови птица и животиња уплетени у грбу мамили отменошћу ,усхићивајући притом а помало и жалостећи јер

Претци моји поштовани

питаше се за Грб – чему

те се нико не потруди

да поради,бар,на њему

па размишљах понесен да је понекад ипак прогресивно вратити се у прошлост иако је све мање ( или се варам) оних који су спремни да чују истину о себи, а посебно, претцима својим.

Елем,

претурајући тако по породичним хартијама набасах на своју прибелешку од пре пола века (а живот био предамном) ,где се питам . . ко зна шта ми гени неменише у (полу)мраку 18. века када ми је у оквиру програма бечког царског двора који је множину немачког живља дунавском лађом од Регенсбурга спустио у пределе Војводине , докони Предак овдашњи случајем набасао на допутовалу Преткињу и мада стерилан, заче нам лозу,веле породичне књиге. Како је прошлост одавно постала непоуздана, па стога и полуистинама подложна,јер препричавало се препричано с колена на колено,једни су били маштовитији,други мање,лагало се углавном,не би ли се важност родовнику породичном приписала,мантрично својство,шта ли. А гоља до гоље бејасмо са малим узлетима појединаца,заслужних помена (додуше писао је омојима и В.Стајић) .углавном већина су били падови,извитоперене личности на срамоту ширег рода те комшилука веома битног у креирању јавног мишљења о мојим, бар у паланачкој средини тадање Бач-Бодрошке жупаније, док ветрови,ах,ти ветрови,дували Војводином равном мешајући ми у фамилији народности разноразне, глава-рац, дупе-тот,рађало се  и умирало и опет рађало , до мене,требало је времену само да прође.Па кад ме ту скоро Унук замолио да му породично стабло и сликовно - фоткама обрадим у смушености се затекох да због густих мали у глави залутам у окаснеле фантазије,а све се надајући да ћу напабирченим портретима/сериграфијама успети одвојити, од мање, важних, битне,искрено се прибојавајући да тај ко зна који по реду фамилијарни родовник у основи не буде неуспела копија истог оног које је бомбардовање новог сада са петроварадинске тврђаве давног јуна 1849 заједно са кућом предаками у дим претворио.

Е сад, јед у живцима изнутрашњим хоће и овакви компилациони састави да ми изазову јер се погубим у томе шта је моје а шта прочитано па (подсвесно) препричано. Као и снови уосталом што су, јер свесно накљукани дневним информацијама ( тв,штампа,трач са комшијама), те дијалозима са незнаним, колико смо у стању да одвојимо своје од туђег па се ево забринут питам да ли сањамо своје снове или су и они нечији у које себе (не)свесно уградимо,па им отуда и недосањаности.

‘бемлига.



Komentari (37)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

fantomatsicna fantomatsicna 03:23 22.12.2013

1.

Kukusigatebi kukuisgameni Prva sam
fantomatsicna fantomatsicna 03:34 22.12.2013

Pusti snovi

Sanjam samo crno - belo ,to je sve što o svojim snovima znam.Iako nekad još u snu pomislim kako moram taj san zapamtiti,ja kad se probudim, sna se nijednog više ne sećam.Ali zato ove dnevne snove itekako imam i pamtim.Eto odkad smo se iselili iz Evrope,Božićne praznike slavimo usred leta ,ja se nikako navići ne mogu i.I am dreaming of White Xmas
Što se pak porodičnog stabla tiče,to mi je malko veliki posao ,pa se oslanjam na priče bakine i roditelja mi i mislim da smo izgleda bili normalan svet ili nas oni tako predstaviše ili su možda tu idilu izsanjali
Черевићан Черевићан 13:14 22.12.2013

сноова боје

снови црно бели
потсвест је искрена
они у бојама
лаажа је шарена


ХВАЛА драга fantomatsicna гђо, на дружењу
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:53 23.12.2013

Re: сноова боје

Черевићан Черевићан 23:33 23.12.2013

ммммм

у дунстфлашу гледам,
- ко' компот од снова,
какав укус тај па има
да се ома свиди свима


драга гђо Greganović,Фала на дружењу.
docsumann docsumann 08:47 22.12.2013

snovi rade


na gorivu jave
Черевићан Черевићан 13:19 22.12.2013

речи праве

богме,госн docsumann-е,
утрефисте везу праву
указасте кратко/јасно
да немуче други главу


драго ми је да сте са нама, Хвала.
muaddib92 muaddib92 14:15 22.12.2013

Re: snovi rade

docsumann

na gorivu jave

Ово ми личи на велику истину.
Или пак, можда, јава служи за потпалу а гориво долази из подсвести, када нас читавог следећег дана греје онај секунд сна у коме загрлимо или пољубимо косу, раме и оно нешто мало ниже неке о којој у себи будни маштамо.
Изеш га, лепше ми је ипак то будно маштање. У сновима се ништа коначно не деси, осим што ваља устати зарад.. чегагод.
Хвала на лепом тексту, Чер
Черевићан Черевићан 18:03 22.12.2013

простатитис

често дуго немогу да заспим
признаћу Вам без имало стида
јер кад нешто и лепо засањам
пиш баш онда сан ми испрекида

е, драги г muaddib-е, дису они дани кад се несећам ни да сам пиш'о,Фала на дружењу.
Ivana Knežević Ivana Knežević 00:13 27.12.2013

Re: snovi rade

docsumann
na gorivu jave


I ja bih da se ovde pridruzim.
I pozdravim vas obojicu
Черевићан Черевићан 01:55 27.12.2013

снови јаве

на гориву јаве
крчкају се . . . снови
како јава наша жеже
вазда ето снова нови


Хвала, поздрав узвраћен,драга гђо Knežević
Radovan Nastić Radovan Nastić 09:14 22.12.2013

još sanjam utakmice

na Banjici i kojekuge
i
jednu staru ljubav
koja je nestala - kažu da je u Londonu.

i onda bolje da ne sanjam.
Черевићан Черевићан 13:24 22.12.2013

вишак

СНОВИ често баласт буду
(кад би наше мисли знале)
уз безбројне недореке
још нам само ОНИ фале


г Nastić-у, Хвала на дружењу.
Milan Novković Milan Novković 10:31 22.12.2013

Keep it real

...у глави залутам у окаснеле фантазије,а све се надајући да ћу напабирченим фотографијама успети одвојити, од мање, важних, битне,искрено се прибојавајући..


Ja mislim da uglavnom nema velike razlike između fakata i fantazije, ako uopšte i znamo šta je to "fakat" kad nije baš onaj najosnovniji, tipa imala tetka rupice na obrazima kada se smeje, pa ako se ne radi o nekim baš ozbilnjim stvarima, nego je istina, koja nam jedino nije potrebna kada je sadašnost u pitanju, ta "baš" istina, ako baš ne insistiramo, ono najlepše što nam padne na pamet

Черевићан Черевићан 13:56 22.12.2013

е, кад би могло

богме мудро насловисте
. . . Keep it real
да се усагласим собом
то био би прави deal


драги г Novković-у, Хвала за коментар.
nsarski nsarski 15:54 22.12.2013

Re: е, кад би могло

богме мудро насловисте
. . . Keep it real
да се усагласим собом
то био би прави deal


A ima ih koji kazu: "Realnost je za one koji ne mogu da se nose s alkoholom". :)
Черевићан Черевићан 17:34 22.12.2013

мо'ш иовако

кад се гуме оно ја насисам
у подруму уз друштво весело
реалностми онда неважна je
нама лепо, а мирно и Село

поштовани гос nsarski,драг сте ми коментатор,Хвала.
mnenadic mnenadic 19:29 22.12.2013

Re: е, кад би могло

"Realnost je za one koji ne mogu da se nose s alkoholom". :)


Eto valjanog razloga da se jednom napijem, krajnje je vreme.



Черевићан Черевићан 21:48 22.12.2013

него шта

од прилике до прилике
треба јасно дићи глас
- у пићу је истина
а у уњој је спас

г mnenadic-у , ајд' живио и уздрављу био, те хвала на коментару.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 12:51 22.12.2013

On line sa pokojnim mužem

Черевићан
тиме се ствара загробна залиха времена а тиме се објашњава и могућност комуникације са умрлим


Baš zbog te mogućnosti ponovo podsećam na ovaj slučaj uspešne komunikacije:

Dođe Sosa kod vračare da stupi u kontakt sa pokojnim mužem. Uhvate se za ruke nad onim astalom bez eksera i posle nekog vremena javi se Lalin duh.
"Lalo, ta kako je tamo?"
"Lepo je, vazduh je čist, sja sunce, ima puno zelene trave...."
"A šta tamo radite?"
"Ujutro se malo šetkamo, pa fruštukujemo, ondak do ručka jebemo.... Ručamo, malo dremnemo, pa do večere opet jebemo.... Noćom se dobrano naspavamo, pa jebemo do fruštuka... I tako svaki dan."
"Lalo, pa baš ti je lepo u raju."
"Soso, nisam ja u raju:"
"Božemeoprosti, izgleda da je lepo i u paklu".
"Nisam ja, Soso, ni u paklu."
"Pa di si, ondak?"
"Ja sam na Fruškoj gori.... Sad sam zec."

Черевићан Черевићан 13:30 22.12.2013

ха,ха

није некад зека лоше бити
(сем што мора да се јурца)
у том зеленишу . . где је
буде женских, има прца


богме сте ви 1 унцут, г Stojković-у, Хвала на редовности дружења.
49 41 49 41 14:17 22.12.2013

Baba, znas li ti sta je to pubertet?

Sad cu ja da ti objasnim.

To je kad te svrbi svuda, u noge u ruke; svuda.
N., sin od prijatelja; pokazuje babi svim prstima dok prelazi preko ruke, noge, po telu.

To ti je Baba, kao da te svrbu zivci.

Черевићан Черевићан 15:55 22.12.2013

чешкања утеха

кад изнутра те засврби
да пролупаш умеш знати
кад засврби те одспоља
то бар можеш почешати


драги г 49 41 незнам како би се у овим ж.годинама снашао у пубертету, упс.
наравски, годи Ваше присуство,Хвала.
jednatanja jednatanja 18:57 22.12.2013

Vaše pisanije

me podsetilo na kolegu Amerikanca, i na potragu njegove majke za porodičnim korenima u cilju da deci i unucima ostavi uspomenu na porodično stablo, ponos na sopstvene pretke i njihov mukotrpni trud, rad i žrtvu. Projekat je bio uspešan do trenutka kada je otkrila činjenicu da su joj i jedan i drugi pradeda bili konjokradice, obojica proterani iz Irske kao najgori kriminalci.
Kažu naučnici da svaki put kad izvadimo uspomenu iz neke fioke u mozgu, dajemo joj pečat (emocija) sadašnjice, i nikada više nije ista. Što je se češće prisećamo, to je ona dalja od svoje prvobitne forme i sadržaja, tako da ne bi mnogo žalila za "istinom" - tu je ona negde.
Pozdrav!
Черевићан Черевићан 21:40 22.12.2013

чачкање

разгртањем наших родовника
свако богме исчекује нешто
од маште нам Предака зависи
шта о себи спаковаше вешто


драга гђо jednatanja драго ми је да се дружимо,Хвала.
49 41 49 41 21:56 22.12.2013

I.A.

Sta sanjam i sta mi se dogadja "

Iza predgradja, daleko, na kraj suma,
Koje bojazljivo kruze oko grada,
Na strmoj i neplodnoj ravni,
Bez imena i lepote,
Opet te nadjoh.
Zarobljen u jedva cujnom zvuku,
Koji prolazi osamljen ovim krajem,
To si ti, smislu i zaboravu,
Svih puteva i snova.
Bez snova. Bez reci.
Same zvezde silaze
U skut zaspalu prosjaku.
To mi se opet javljas ti, u zvuku,
I ovo se cudo nece objaviti nikad,
Nego ce uvek cutke rasti u meni,
Dok me ne ispuni svega
I ne ponese
Kao najsnaznija krila.
Черевићан Черевићан 00:36 23.12.2013

е драги

г 49 41 , НОБЕловац је ипак нобеЛОВАЦ.Хвала на одабиру . . .

Алалму!
meehan meehan 01:07 23.12.2013

korenovanje

svako stablo pa i porodično ima neki koren, a koren, ko i svaki koren, je pod zemljom...bolje korenovati sa unukom, nego korenovati među predcima....
Черевићан Черевићан 02:40 23.12.2013

богме

занимљив Вам досет овај
на корење бивше наше
ил' родовник (лепше звучи)
предност њему припадаше

г meehan ,ХВАЛА на луцидном коментару.
mikele9 mikele9 09:25 24.12.2013

Da li

potaknut vašim odličnim tekstom ili je u pitanju nešto sasvim treće ali ja zapamtih san koji odsanjah ove noći.
Muvao sam se u snu po raznim enterijerima i eksterijerima, od morskih hotela i plaža do nekakvih holova i apartmana a sve vreme okružen ženama/devojkama, jednom lepšom od druge! Sve one su bile skoro polugole i sve su me spopadale, jurile, svaka me je želela samo za sebe. U tako uzbudljivoj i razuzdanoj situaciji, teško mi je bilo odlučiti se za jednu od njih! Na kraju sam se našao u krevetu sa prelepom mladunicom sa kojom na javi imam sina
Veran i u snu. Koliko je to dobro i šta bi moglo da znači, pojma nemam
Pozdrav G. Čer
E da, moji snovi su u svim duginim bojama
Черевићан Черевићан 19:34 24.12.2013

г. mikele

благо Вама сањате . . у боји
и то женске,зарад њих се живи,
(у неверност, залазит се неће)
ал' и снови бивају љажљиви,
упс


колегијално од Вас да нам се придружисте,Хвала.

sloba2 sloba2 09:44 24.12.2013

Преци

Моји су дошли из Црне Горе. Кажу, убио неки аскурђел Турчина, па морао да бежи.
Моребит и да је неког брава украо од оног од ког није смео, па опет морао да бежи.
Ово друго нико у фамилији не помиње, тек ја размишљам. Предност немања писаних трагова, остадосмо сердари и војводе.

Иначе, врло ми је мило ем драго да сте ту, госн Чер, нисам свраћао има томе доста.

Черевићан Черевићан 19:10 24.12.2013

ја Војвода,ти Сердар,а знамо . . .

добра страна немања записа
може згодно да се искористи
Капетане посебно ми драго
да сте овде на коментар листи

г. Slobo ,пријатно ме изненадисте,Хвала.



mirelarado mirelarado 22:42 24.12.2013

Сневана стварност

У сновима каткад обитавају људи, предели, куће, градови, који су нам на јави потпуно непознати, али, док сањамо, све нам је то, као, одувек познато. Па како да нам се онда не побркају живци?!

Черевићан Черевићан 23:51 24.12.2013

онирологија

кад се једном све дорекне
(човек себе самог спозна)
чари снова . . растумаче
све престаће, кад се дозна

драга гђо mirelarado, а до тада, уживајмо у недореку, хвала на коментару.
coviax coviax 07:53 25.12.2013

Budni snovi

Ja,generacijo,nizvodno od imenog ti Čerevića,dakle niz reku budan sanjam...
Snove Mikeleu kradem (al me ova moja veca ne navata!),ali i on meni, ko i
svi pecaroši razmenjujemo diskete i kasete nikad snimljene...A najbolje
one s velikim somovima,šaranima i tmudjovima...To laži nisu,snovi su pusti...
A Basara laže...Onomad mu čito Dugovečnost i posle moderne je opet u modi...
To što je u Frankfurtu postmodrtnom...pardon,mesom hranio žirafe-o tom ćemo
jednom kod Vuka koji meso rado jede,a možda i napecanju...
Ma id na reku...I Junuka si vodi...
Черевићан Черевићан 18:04 25.12.2013

имал' риба реп

данас смо се клизали нуз дунав*
Унук напред (ја га придржавам)
пецање сам кадгод . . . обожаво
сад због посла ретко упражњавам


*клизалиште на н-садском Штранду

г coviax Хвала на тематски свеобухватном коментару.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana