Zašto smo 43. na Pisi kad u Srbiji više učimo?

Hansel

tadejus

pa dobro da, neka sredina da se nadje

Preciznije: ravnoteža. Prilagođavanje gradiva sposobnostima učenika (uz adekvatno vrednovanje nivoa znanja).

Ovaj model znaci da unapred odredis sposobnost ucenika, pa nizoj rasi predajes manje

Kao da ne postoje losi ucenici koji u kasnijim godinama postaju dobri, i kojima bi mozda u kasnijim godinama znacile sveske i beleske iz ranijeg perioda...

Ovaj model mi je grozan.

Ja bih radije da zadrzimo akademsku matematiku zarad nekog buduceg razvoja STEM disciplina, pa da se u okviru svake lekcije pojavljuju jedan ili dva "molerska" zadatka (GENIJALAN termin )

Ili da se uvede priprema za Pisu u vidu dopunske nastave sa mesec dana molerske matematike.

Mnogo je lakse sa akademske matematike preci na molersku, nego obrnuto.

barese

Ovaj model znaci da unapred odredis sposobnost ucenika, pa nizoj rasi predajes manje

Neeee, ako si primetila, gore sam ja pomenuo onaj nemački model koji mi se ne dopada, upravo zbog nepovratnosti klasifikacije. Pogledaj moj komentar pre Tanjinog, u kome ona potvrđuje da mi je informacija tačna, pa ćeš videti da praktično mislim isto ovo što i ti:

Kao da ne postoje losi ucenici koji u kasnijim godinama postaju dobri, i kojima bi mozda u kasnijim godinama znacile sveske i beleske iz ranijeg perioda...

samo što duboko sumnjam u čuvanje svezaka i beleški (naročito je upitno njihovo stanje kod učenika koji u nekom periodu nisu zainteresovani), ali to je manje bitno. Ja bih takvima čak omogućio dodatno obrazovanje, da nadoknade propušteno.

No, ipak da prodiskutujem (tj. da ne obrišem ono što sam već bio napisao ) -- ako misliš da bi to bilo rasistički (uopšte ne moraš da diskutuješ sposobnosti, nego postignuća -- neko možda ne želi u nekom trenutku da uči, a zašto da ponavlja razred ako bi ipak mogao da ostvari nivo nekog neophodnog znanja, u smislu pismenosti), šta onda misliš o ocenama? Jesu li prezahtevne škole za neku decu "konc-logori"? Jesu li škole bez discipline, dosadne, s vršnjačkim nasiljem mučilišta za decu kojima takva sredina ne odgovara, koja im je demotivišuća?

Dakle, da preciziram svoj predlog: više obrazovnih nivoa, ali međusobno propustljivih.

Neeee, ako si primetila, gore sam ja pomenuo onaj nemački model koji mi se ne dopada, upravo zbog nepovratnosti klasifikacije.

Istine radi, klasifikacije nisu sasvim nepovratne.

Navescu primere moje dvojice kolega Nemaca.

Primer 1: Klasifikovan u "gluplju" skolu. Sa 20 godina polozio "maturu". To je neki ispit koji omogucava "glupljima" da ipak upisu fakultet nakon sto ga poloze (na zalost manje od 2% ljudi ovo uradi). Zavrsio regularan fakultet u Nemackoj. Doktorirao i danas je izuzento uspesan u svojoj profesiji.

Primer 2: Nisam siguran koju je skolu zavrsio, mislim "gluplju". Nakon toga nije upisao fakultet vec nekakvu "visu skolu" koja isto traje 5 godina ali je vise orijentisana na praksu i sa njihovom diplomom ne mozes da radis doktorat. Zbog toga je otisao u Ameriku, zavrsio master i doktorat i danas je profesor na jednom prestiznom americkom univerzitetu.


Inace podrzavam klasifikaciju ucenika malo ranije. Kod nas prva klasifikacija pocinje tek nakon osmog razreda, u mnogim zemljama je posle sestog. Nemaju sva deca iste potrebe. Zasto ih gurati zajedno osam godina.

Mislim da je bolja klasifikacija godinu dana pre puberteta jer pubertet ne počinje svoj deci u isto vreme. Deca koja ranije počnu da se ponašaju kao tinejdžeri naravno imaju manje ocene (svi ostali mirno sede i rade a oni se nešto bune) i onda su uništeni za ceo život (a godinu dana kasnije svi postanu kao oni). Mislim da je posle četvrtog razreda OK. Vidi se kao dan ko je za akademsko učenje a ko nije (jedino što ne verujem učiteljicama da to odrede jer su subjektivne (i sećaju se incidenta iz drugog razreda) nego bi to moralo strano telo)

Vidi se kao dan ko je za akademsko učenje a ko nije

Ja bih rekao da postoji ozbiljan broj dece koja su "negde između" - imaju natprosečnu inteligenciju, ali nisu sklona preteranoj formalizaciji; ima i prosečnih koja su u stanju da nauče (koliko da razumeju, pitanje je) sve. Prvi susret s takvima bio mi je u provj godini srednje kada je prof. fizike tražio da "znamo" izvođenje nekih formula, a koje su se izvodile diferencijalnim računom, koje, naravno, niko od nas nije mogao da zna i ukapira na tom nivou znanja. Bilo je onih koji bi nabubačili ta izvođenja da bi imali 5 iz fizike. Iako sam bio odličan učenik, takvi(e) mi nisu bili jasni.

vidis da dijete nije bas najbistrije I odlucis da ne trosis resurse da ga ucis sta je kateta, za njega je ok I da zna da izracuna koliko mu kanti farbe treba za fasadu

pa nije valjda da se po razumevanju katete i radijusa isključivo nečija bistrina meri? i mora li onaj ko ne zna šta je kateta da se odmah maši za kante sa farbom?

Ili da se uvede priprema za Pisu u vidu dopunske nastave sa mesec dana molerske matematike.

Mnogo je lakse sa akademske matematike preci na molersku, nego obrnuto.

a šta će ti akademska matematika ako ne misliš njom da se baviš ili ako ti se ona ne provlači kroz svakodnevni rad? molerska matematika svakom treba. akademska treba relativno malom broju ljudi.

ja se na primer sa molerskom matematikom svakodnevno susrećem i tom prilikom gledam da budem u društvu eksela

Не можеш очекивати од родитеља који је и сам био штребер да своје дете упути на другачије начине учења.

Iako se slažem sa svim što si napisao, smejem se ovome. Iz nekog razloga ja sam bila izuzetno ambiciozna i htela sam da imam sve petice i da budem najbolja od najboljih (štreberski) a majka me je stalno sputavala i izražavala prezir prema onima koji imaju sve petice ("ko je to ko sve zna najbolje i nema svoje omiljene predmete"
Inače je vrlo školovana i obrazovana osoba i nije u stilu da se žensko treba dobro udati. Sada razumem šta je htela sa svojim opaskama, da smanji moju ambiciju da se dokažem drugima, a da se prepoznam i nađem i radim ono što volim i što me ispunjava.

Jer pravi roditelj želi svom detetu da bude srećno i zadovoljno u životu. Malo li je?

tasadebeli

Ја бих да ми ипак избегнемо претерану митологизацију ПИСА тестирања.

s ovim se slazem
a ostalo..
mislim da grijesis u tome sto mislis da system treba ljude da nauci da budu kreativni (a ne streberi)
streber se postaje (bar tako vjerujem ja) kada pojedinac ne prihvati limite svog uma I pozeli da savlada I ono sto mu ti limiti ne omogucavaju..
onda on nema druge no da pokusa da materiju usvoji bubanjem..
onaj koga um ne limitira nema potrebu da buba, on moze da usvoji svaku materiju sa razumjevanjem..
u tom smislu mislim da je stari system propagirao da svi mozemo, trebamo I hocemo bolje
I ne vidim da je to nesto lose..
pa tako upoznah koliko hoces bubatora skandinavaca
prosto kad god se limit uma sudari sa planinom materije nesto mora da popusti, ili metod ili ambicija..
te tako
podrzavam ja to da ti pokusas da djeci oslobodis umove, otvoris kutije, itd. itd.
ali tako gdje nema kapaciteta ne vjerujem da ce to uroditi plodom
njemci to rjesavaju tako sto manjak kapaciteta usmjere na manjak materije (tj. posalju u realschule)
ne znam sta da mislim o takvom rjesenju

Не можеш очекивати од родитеља који је и сам био штребер да своје дете упути на другачије начине учења.

ako nastavnik tako predaje- iz biologije, diktira iz sveske, iz srpskog diktira iz sveske svoje profesorke i to sa ponosom:) i onda tako traze od dece, sto ti onda mozes kao roditelj- samo da pomognes detetu da uslisi zahteve, koji su besmisleni na takav nacin i uce ih samo da reprodukuju.

roditelji koji traze da se pristup promeni, jer i u ovim nabudzenim programima stoji, da treba da se razvija kreativnost, razmisljanje:), budu odbijeni tvrdnjom, da drugacije ne mogu da stignu da obrade sve predvidjeno- i tu se krug zatvara.

taso,

angie01

ako nastavnik tako predaje- iz biologije, diktira iz sveske, iz srpskog diktira iz sveske svoje profesorke i to sa ponosom:) i onda tako traze od dece, sto ti onda mozes kao roditelj- samo da pomognes detetu da uslisi zahteve, koji su besmisleni na takav nacin i uce ih samo da reprodukuju.roditelji koji traze da se pristup promeni, jer i u ovim nabudzenim programima stoji, da treba da se razvija kreativnost, razmisljanje:), budu odbijeni tvrdnjom, da drugacije ne mogu da stignu da obrade sve predvidjeno- i tu se krug zatvara.taso,

e sad brkas pojmove
jedno je sto nastavnik oskudno predaje materiju
to je tuga
ali sasvim je drugo ako dijete istu materiju ne umije drugacije da usvoji nego da nauci napamet/nabuba/audio memorise..
to tako ne mora
jeste bilo bi lijepo da dijete sve zavrsi u skoli
I tome treba teziti
ali ako vec to nije tako nego nastavnik samo stize da preprica gradivo iz udzbenika... pa jbg. morace I roditelj malo da se angazuje ali zaista u danasnjem svijetu dosupnosti informacije (pomenimo samo animal planet, national geo I internet ako govorimo o biologiji)... pa ako to dijete nije u stanju da shvati o cemu se prica nego mora da nabuba...
do djeteta je
sorry to tell you
to ne opravdava nastavnike ali ne govori bas puno dobrog ni o djetetu

(pomenimo samo animal planet, national geo I internet ako govorimo o biologiji)

ovo je ono o cemu govorim,

pa ako to dijete nije u stanju da shvati o cemu se prica

ne, nego nastavnik trazi da mi se reprodukuje, kako je diktirao.


zato i nastaje potreba, da se angazuju nastavnici, roditelji-koji imaju vremena i znajanja.

tadejus
kada pojedinac ne prihvati limite svog uma I pozeli da savlada I ono sto mu ti limiti ne omogucavaju..

Ne slažem se da, za većinu, postoje limiti uma, postoji samo dobra volja i razni načini da se nešto usvoji i razume.
Zavisno od karaktera i ličnih osobina deteta.

Neko bolje pamti slike neko pisanu reč a neko je praktičar - svi smo različiti a od nas se traži da na isti način usvajamo programe.
To je problem (po meni).
Govorim iz iskustva roditelja.

zato i nastaje potreba, da se angazuju nastavnici, roditelji-koji imaju vremena i znajanja.

Krajnost u nastavnom procesu poznaje i uključivanje socijalnog radnika <<<<

mariopan

Ne slažem se da, za većinu, postoje limiti uma, postoji samo dobra volja i razni načini da se nešto usvoji i razume.Zavisno od karaktera i ličnih osobina deteta.Neko bolje pamti slike neko pisanu reč a neko je praktičar - svi smo različiti a od nas se traži da na isti način usvajamo programe. To je problem (po meni).Govorim iz iskustva roditelja.

plasticno
da li biste tvrdili da svako dijete moze biti recimo Pikaso?
ili Cehov?
ili Rahmanjinov? (ne znam sto mi bas on pade na pamet, rimuje se valjda)
zasto onda smatrate da svako dijete moze postici maksimum u matematici?
ne moze
ali roditelji to tesko prihvataju, bar neki
pa bi htjeli da program bude definisan tako da I onaj ispodprosjecnih mogucnosti ostvaruje maksimalan rezultat
ali koliko je to fer prema nekom recimo Bernuliju?

tadejus
nasa djeca nisu ucena na ovakvim prakticnim primjerima pa kad dobiju ovakav zadatak prvo trose vrijeme da prepoznaju sta ih se uopste pita i zbune se, preplase da li ce stici da urade sve, a to svakako nije dobar preduslov za tacnost daljeg racunanja

Pa o tome i pričamo.
Znanje koje stekneš, imaš, naučiš treba i da iskoristiš.

Koji će ti đavo zanje u regalu koje ne znaš da upotrebiš, a kad ti zatreba ti se spleteš.

tadejus
ali zaista u danasnjem svijetu dosupnosti informacije (pomenimo samo animal planet, national geo I internet ako govorimo o biologiji)

Gde su te dostupne informacije u školi? Kako ne postoje tamo gde treba da se nalaze?
Da zatvorimo škole i prebacimo obrazovanje na 'animal šanel' što kaže Đorđe Čvarkov?

tadejus
pa jbg. morace I roditelj malo da se angazuje

Pa, jbg, daj tri'es posto od plate pa ću da se angažujem.
A ako ti se ne sviđa posao ti idi na skelu.

tadejus

mislim da grijesis u tome sto mislis da system treba ljude da nauci da budu kreativni (a ne streberi)
streber se postaje (bar tako vjerujem ja) kada pojedinac ne prihvati limite svog uma I pozeli da savlada I ono sto mu ti limiti ne omogucavaju..
onda on nema druge no da pokusa da materiju usvoji bubanjem..

Креативни у оквиру својих лимита... Може то, наравно у правим условима: одељења до 24 ученика, опремљене учионице, наставници претходно упућени у такав начин рада (и натерани на такав начин рада! ), родитељи који сарађују са таквим наставницима,... Може то, може...

А ваљда се подразумева да не можемо сви да будемо неки нови Леонардо, Тесла,... Нити можемо, нити треба да будемо.

И да не заборавимо, није само систем образовања у питању, то почиње у породици. Види пример наше блогодругарице:

iqiqiq

Iako se slažem sa svim što si napisao, smejem se ovome. Iz nekog razloga ja sam bila izuzetno ambiciozna i htela sam da imam sve petice i da budem najbolja od najboljih (štreberski) a majka me je stalno sputavala i izražavala prezir prema onima koji imaju sve petice ("ko je to ko sve zna najbolje i nema svoje omiljene predmete"
Inače je vrlo školovana i obrazovana osoba i nije u stilu da se žensko treba dobro udati. Sada razumem šta je htela sa svojim opaskama, da smanji moju ambiciju da se dokažem drugima, a da se prepoznam i nađem i radim ono što volim i što me ispunjava.

Jer pravi roditelj želi svom detetu da bude srećno i zadovoljno u životu. Malo li je?

За тебе, Иквик, и твоју маму: и

angie01

ako nastavnik tako predaje- iz biologije, diktira iz sveske, iz srpskog diktira iz sveske svoje profesorke i to sa ponosom:) i onda tako traze od dece, sto ti onda mozes kao roditelj- samo da pomognes detetu da uslisi zahteve, koji su besmisleni na takav nacin i uce ih samo da reprodukuju.

roditelji koji traze da se pristup promeni, jer i u ovim nabudzenim programima stoji, da treba da se razvija kreativnost, razmisljanje:), budu odbijeni tvrdnjom, da drugacije ne mogu da stignu da obrade sve predvidjeno- i tu se krug zatvara.

То ти кажем, Енџи! "Кутијице", "кутијице", "кутијице",...

gedza.73

Pa o tome i pričamo.Znanje koje stekneš, imaš, naučiš treba i da iskoristiš.Koji će ti đavo zanje u regalu koje ne znaš da upotrebiš, a kad ti zatreba ti se spleteš.

polako
ne ucimo djecu da bi bila prva na piza testu
to sto se saplecu na tom testu (koji traje mozda 2 sata) ne znaci da ce se saplesti i u daljem skolovanju (zbog koga smo ih toj matemarici i ucili)
u tom smislu taj piza test mozda nije najobjektivniji pokazatelj znanja nase djece

tadejus
plasticno
da li biste tvrdili da svako dijete moze biti recimo Pikaso?

Ne može, ali sve je u redu sa njegovim umom i ako bude automehaničar?
Ono samo ne želi da bude Pikaso. I to je u redu.

zasto onda smatrate da svako dijete moze postici maksimum u matematici?
ne moze

Ne mora, o tome se radi, možda može ali neće jer ga zanima nešto drugo.
Nije prepreka u njegovim sposbnostima nego u njegovim interesovanjima.

Problem nastaje kada se od različite dece traži isto znanje iz svih oblasti, poželjno maskimalno. Mislim da to može samo na silu da se postigne. A svaka sila se vraća kao bumerang.
Ono nabubano se zaboravi čim se zatvori knjiga, a ono što je dete sa voljom učilo ostaje za ceo život i često bude buduće zanimanje, struka.

Zato sam podvukla reč isto u mom komentaru.

gedza.73

Gde su te dostupne informacije u školi? Kako ne postoje tamo gde treba da se nalaze?Da zatvorimo škole i prebacimo obrazovanje na 'animal sanel' što kaže Đorđe Čvarkov?
tadejuspa jbg. morace I roditelj malo da se angazujePa, jbg, daj tri'es posto od plate pa ću da se angažujem.A ako ti se ne sviđa posao ti idi na skelu.

opet polako
ne kazem nista protiv poziva da nastavnici (koji vec nisu) treba da porade na tome da im djeca sa casa izadju a da su razumjela o cemu su tamo slusala...
no to ne opravdava zasto djeca bubaju
dijete moze da buba u skoli i kod kuce
moze da uci u skoli i kod kuce
jedno je nastavnika optuziti da dijete nije u skoli naucilo sta je trebalo (pa mora kod kuce i uz national geo)
drugo je nastavnika optuziti da dijete buba kod kuce
to vec on ne uslovljava

mariopan

Ne može, ali sve je u redu sa njegovim umom i ako bude automehaničar?
Ono samo ne želi da bude Pikaso. I to je u redu.
zasto onda smatrate da svako dijete moze postici maksimum u matematici?ne moze
Ne mora, o tome se radi, možda može ali neće jer ga zanima nešto drugo.Nije prepreka u njegovim sposbnostima nego u njegovim interesovanjima.Problem nastaje kada se od različite dece traži isto znanje iz svih oblasti, poželjno maskimalno. Mislim da to može samo na silu da se postigne. A svaka sila se vraća kao bumerang.Ono nabubano se zaboravi čim se zatvori knjiga, a ono što je dete sa voljom učilo ostaje za ceo život i često bude buduće zanimanje, struka.Zato sam podvukla reč isto u mom komentaru.

a cek cek cek cek cek
ko trazi od djece isto?
skola sigurno ne
skola je zato uvela skalu ocjena, od 2 do 5
neko drugi trazi da svako dijete ima peticu iz matematike? sta mislite ko? mozda roditelji?
i dalje
nije valjda da predlazete da se ukine ocjenjivanje?
jer po vama nije fer da se od svih trazi isto ako ne mogu svi isto da postignu
pa ako se od svakog trazi spram njegovih mogucnosti... sta to onda znaci?
nije valjda da mislite da je princip svakom po petica pa tako do penzije pozeljan?

tasadebeli

А ваљда се подразумева да не можемо сви да будемо неки нови Леонардо, Тесла,... Нити можемо, нити треба да будемо. И да не заборавимо, није само систем образовања у питању, то почиње у породици. Види пример наше блогодругарице.

pa to i kazem (ali izgleda ne dopire)
ne mozemo svi
i ne moramo
a neki ipak misle da trebaju iako ne mogu i tu pocinje bubanje
ne treba to brkati sa dobrim i kreativnim predavacem i onim koji to nije
bubator ce bubati kod obojice
bistro dijete ce nauciti sta moze, kod obojice
e sad kako roditeljima pribliziti ideju da ne mogu i ne moraju svi da budu prvi...
ne znam
valjda ce i to vremenom da dodje na svoje mjesto kad se iztranzicionisemo i po tom pitanju

tadejus

jedno je nastavnika optuziti da dijete nije u skoli naucilo sta je trebalo (pa mora kod kuce i uz national geo)
drugo je nastavnika optuziti da dijete buba kod kuce
to vec on ne uslovljava

Ne bih rekla. Uslovljava ga ako od njega traži na testu, ili na usmenom odgovaranju da izrecituje tačno ono što stoji u knjizi, ili ono što je on izdiktirao.
Uslovljava ga ako mu na testu da da dopunjava rečenice - znači ako je nisi nabubao napamet, nikad nećeš uspeti da rešiš taj test.
Moj sin je na pr. na testu iz informatike, gde su tokom celog drugog polugodišta učili exel dobio ovakva pitanja:
1.Objasni značenje pojma Auto Complete
2. Objasni značenje pojma Transponse
3. Objasni brisanje sadržaja ćelije ...

I tako petnaest objasni

Pri tom, u svesci im se baš nalaze rečenice koje im je ona izdiktirala koje to objašnjavaju.
Nije li pametnije da im je zadala da naprave tabelu u kojoj će tražiti da neku kolonu popunjavaju korišćenjem Auto Complete, druge stvari da kopiraju upotrebom Transponse itd?

tadejus

angie01ako nastavnik tako predaje- iz biologije, diktira iz sveske, iz srpskog diktira iz sveske svoje profesorke i to sa ponosom:) i onda tako traze od dece, sto ti onda mozes kao roditelj- samo da pomognes detetu da uslisi zahteve, koji su besmisleni na takav nacin i uce ih samo da reprodukuju.roditelji koji traze da se pristup promeni, jer i u ovim nabudzenim programima stoji, da treba da se razvija kreativnost, razmisljanje:), budu odbijeni tvrdnjom, da drugacije ne mogu da stignu da obrade sve predvidjeno- i tu se krug zatvara.taso,e sad brkas pojmovejedno je sto nastavnik oskudno predaje materijuto je tugaali sasvim je drugo ako dijete istu materiju ne umije drugacije da usvoji nego da nauci napamet/nabuba/audio memorise..to tako ne morajeste bilo bi lijepo da dijete sve zavrsi u skoliI tome treba tezitiali ako vec to nije tako nego nastavnik samo stize da preprica gradivo iz udzbenika... pa jbg. morace I roditelj malo da se angazuje ali zaista u danasnjem svijetu dosupnosti informacije (pomenimo samo animal planet, national geo I internet ako govorimo o biologiji)... pa ako to dijete nije u stanju da shvati o cemu se prica nego mora da nabuba...do djeteta jesorry to tell youto ne opravdava nastavnike ali ne govori bas puno dobrog ni o djetetu

Mene su tri puta (tj. jedna nastavnica dvaput, druga jednom) zvale na zamenu (kad su znale da će odsustvovati, ne zbog bolesti) jer su se opekle sa nastavnicama-zamenama (nekoliko njih?) koje su sve redom zahtevale da đaci napamet uče tekst iz udžbenika i deklamuju.

Dakle ne čak ni sveščica koju je nastavnica nasledila od svoje prethodnice (knjiga starostavna), ne čak ni nešto što je nastavnica sama sročila (pa smatra za najbolje), nego obični zvanični udžbenik, sa svim svojim vrlinama i manama i nedorečenim rečenicama i slovnim greškama (ili piše braktična voda itd.).

Deca su se bunila jer je to škola u kojoj se od dece NE očekuje da bubače napamet i deklamuju.

A u drugim školama postojala su deca koja su insistirala da treba da dobiju dobre ocene na bubačenje i deklamovanje, jer su ih tako naučile njihove nastavnice

tadejus

gedza.73Pa o tome i pričamo.Znanje koje stekneš, imaš, naučiš treba i da iskoristiš.Koji će ti đavo zanje u regalu koje ne znaš da upotrebiš, a kad ti zatreba ti se spleteš.polakone ucimo djecu da bi bila prva na piza testuto sto se saplecu na tom testu (koji traje mozda 2 sata) ne znaci da ce se saplesti i u daljem skolovanju (zbog koga smo ih toj matemarici i ucili)u tom smislu taj piza test mozda nije najobjektivniji pokazatelj znanja nase djece

Pa ne, u stvari treba da učimo decu da budu što bolja na pisa testu
jer ako ne umeju da urade te zadatke onda su GLUPA
a koju korist poreski obveznici imaju od škole koja štancuje glupu decu?
Neka od tih pitanja mere koliko dobro umeš da se krećeš ulicom i da se ne otruješ i ne umreš

Jukie

Pa ne, u stvari treba da učimo decu da budu što bolja na pisa testujer ako ne umeju da urade te zadatke onda su GLUPAa koju korist poreski obveznici imaju od škole koja štancuje glupu decu?Neka od tih pitanja mere koliko dobro umeš da se krećeš ulicom i da se ne otruješ i ne umreš

cini ti se
ne znaci da je nas sedmak glup ako je neki finac vise procentualno uradio ovakvih zadataka u datom vremenu

plastican primjer
polagala sam svojevremeno GRE test
iz jezickog dijela dobijem nekih 450ak od 800 bodova
a engleski zaista govorim skoro pa kao maternji
kinezi rutinski na istom testu dobijaju 800 bodova iako uopste ne mogu da komuniciraju na engleskom
da me ubijes ne znam kako uspiju da se spreme za taj test osim ako nije ucenje rjecnika napamet u pitanju
ali uspiju
svaki test kad ga provjezbas dovoljan broj puta mozes da uradis stoprocentno
to te ne cini pametnim

tadejus
ko trazi od djece isto?

Sistem školovanja u Srbiji to traži.

Sledeći stepen obrazovanja upisuju oni koji imaju najbolji prosek ocena i deca koja nisu imala najbolje ocene iz svih predmeta često ne mogu da upišu željenu srednju školu. Iako je sa njihovim umom sve u redu.
Na to mislim.

Naprimer, dete koje voli elektroniku i "rastura" kompjutere, ako je imalo slabe ocene u osnovnoj školi iz fizičkog, likovnog, muzičkog, biologije, geografije... itd...ali ima fenomenalno znanje iz elektronike koja mu tada nije potrebna jer je ne uče.....neće moći da se upiše u elektrotehničku srednju školu zato što je broj mesta limitiran i popunjavaju ga gotovo isključivo odlični učenici, oni koji imaju sve petice iz svih predmeta. On to nema.

Sa njegovim umom je sve u redu, samo ga ti predmeti ne interesuju dovoljno da bi pokazao isti najbolji uspeh i iz svih tih predmeta.
Poenta mog komentara je bilo baš to, da deca često neke predmete smatraju manje važnim i ne uče ga dovoljno zato što ih interesuje nešto drugo. To drugo oni uče i više nego što bi bilo potrebno za njihov uzrast, ali oni to ne primećuju, to za njih nije napor već veliko uživanje.

Odogovrila sam na ideju "limitiranog uma".

Ocene nisu merilo limitiranog uma" nego samo pokazuju da neko dete ne zna dovoljno a za to ima mnogo razloga.


Ostatak tvog komentara nema veze sa bilo čime što ja mislim.

mariopan

Sistem školovanja u Srbiji to traži.Sledeći stepen obrazovanja upisuju oni koji imaju najbolji prosek ocena i deca koja nisu imala najbolje ocene iz svih predmeta često ne mogu da upišu željenu srednju školu.

ok ali to onda nema veze sa tim sto to dijete nije moglo da nauci geografiju bez da je nabuba
moglo je
samo nije zeljelo
legitimno
ali zaista ne razumijem sta biste vi da se u tom sistemu promjeni pa da se mjesta napravi I za one koji bi da uce, ali samo ono sto njih zanima?
evo da predlozim
moglo bi da se kaze da se za usmjereno srednje obrazovanje gledaju samo ocjene iz predmeta sa tog usmjerenja
a da se onda skala ocjenjivanja znatno poostri, u smislu da samo 5% recimo dobija petice a ostali da se raspored nize niz skalu
pa ce super talentovani elektronicari da dobijaju petice iz recimo fizike I oto-a I da upisu elektro skolu a ostali nece...
sto da ne
vrijedi razmotriti
ipak ne bih bas bila brza da ohrabrim slabe radne navike (a one to jesu ako to dijete ne uspijeva da dobije ijednu dobru ocjenu iz iceg sto nije usko vezano za njegove interese)
a ne vjerujem ni da je tako uska specijalizacija od najmladjih dana pametan izbor
ako dijete vec u petom razredu ne zanima ni geografija, ni istorija, ni biologija... samo racunari... slutim da to nece bas izrasti u vrsnog strucnjaka, ali mozda grijesim

sneza.lazarevic

bih rekla. Uslovljava ga ako od njega traži na testu, ili na usmenom odgovaranju da izrecituje tačno ono što stoji u knjizi, ili ono što je on izdiktirao.Uslovljava ga ako mu na testu da da dopunjava rečenice - znači ako je nisi nabubao napamet, nikad nećeš uspeti da rešiš taj test.Moj sin je na pr. na testu iz informatike, gde su tokom celog drugog polugodišta učili exel dobio ovakva pitanja:1.Objasni značenje pojma Auto Complete2. Objasni značenje pojma Transponse3. Objasni brisanje sadržaja ćelije ...I tako petnaest objasniPri tom, u svesci im se baš nalaze rečenice koje im je ona izdiktirala koje to objašnjavaju.Nije li pametnije da im je zadala da naprave tabelu u kojoj će tražiti da neku kolonu popunjavaju korišćenjem Auto Complete, druge stvari da kopiraju upotrebom Transponse itd?

naravno da je bolje da se znanje u excelu testira na racunaru
mozda ih nisu imali dovoljno?
no ok, ajde to na stranu, ne vidim sta je problem da se objasni znacenje pojam transpose
ako nije rekla da hoce od slova do slova kao u svesci... ne vidim zasto ga to tjera na bubanje
valjda moze svojim rijecima da opise tu funkciju?

ja zaista odbijam da povjerujem da veliki broj prosvjetnih radnika insistira na tome da se odgovori od slova do slova pisu kao u knjizi/svesci

tadejus
ok ali to onda nema veze sa tim sto to dijete nije moglo da nauci geografiju bez da je nabuba
moglo je
samo nije zeljelo

Eto, sad smo se razumeli.

moglo bi da se kaze da se za usmjereno srednje obrazovanje gledaju samo ocjene iz predmeta sa tog usmjerenja

Dobar predlog.

ipak ne bih bas bila brza da ohrabrim slabe radne navike (

Ni ja, samo znam da decu ne interesuju isto svi predmeti i da je to često razlog slabih ocena.

ako dijete vec u petom razredu ne zanima ni geografija, ni istorija, ni biologija... samo racunari... slutim da to nece bas izrasti u vrsnog strucnjaka, ali mozda grijesim

Slažem se, taj primer sam dala samo radi ilustracije "limitiranog uma". Neko ko u tom uzrastu odlično razume elektroniku i računare sigurno nema "limirtiran um"?

mariopan

Eto, sad smo se razumeli.
Neko ko u tom uzrastu odlično razume elektroniku i računare sigurno nema "limirtiran um"?

mozda se nismo razumjeli u tome sta je "limitirani um"
ruzan izraz ali nisam mislila na um djeteta koje dobija lose ocjene
nego na onaj koji materiju ne moze da usvoji na drugi nacin osim bubanjem

tadejus

mariopan

Eto, sad smo se razumeli.
Neko ko u tom uzrastu odlično razume elektroniku i računare sigurno nema "limirtiran um"?

mozda se nismo razumjeli u tome sta je "limitirani um"
ruzan izraz ali nisam mislila na um djeteta koje dobija lose ocjene
nego na onaj koji materiju ne moze da usvoji na drugi nacin osim bubanjem

Ok, to je onda drugi poroblem.

svaki test kad ga provjezbas dovoljan broj puta mozes da uradis stoprocentno

Zato ministar i najavljuje pripreme za PISA testiranje 2015. godine...

Jukie

Ti bi trebao pod plaštom "zamene" da budeš angažovan kao "eksterni evaluator" kako se to moderno zove. I onda da pokušaš da naučiš te što nisu zamena da rade svoj posao bolje od onoga kako ga sada rade.
Ne zezam se, upravo sam pomislila kako te zamene cirkulišući po školama mnogo bolje vide spolja sistem škole i sve što je dobro i loše, a ne može statistikom da se utvrdi.

Hansel

svaki test kad ga provjezbas dovoljan broj puta mozes da uradis stoprocentnoZato ministar i najavljuje pripreme za PISA testiranje 2015. godine...

cetvrta (cini mi se) sezona the wire bas o tome govori
sta se desi kad se insistira na testovima i rezultatima
ko nije gledao... ne zna sta propusta

tadejus

Jukie

Pa ne, u stvari treba da učimo decu da budu što bolja na pisa testu
jer ako ne umeju da urade te zadatke onda su GLUPA
a koju korist poreski obveznici imaju od škole koja štancuje glupu decu?
Neka od tih pitanja mere koliko dobro umeš da se krećeš ulicom i da se ne otruješ i ne umreš

cini ti se
ne znaci da je nas sedmak glup ako je neki finac vise procentualno uradio ovakvih zadataka u datom vremenu

Ne sedmak, nego petnaestogodišnjak (dve godine stariji)
To je već razvojni stadijum kada treba da ume apstraktno da razmišlja i da primenjuje znanja, umenja i navike u primerima iz svakodnevnog života, a opet ima malčice vremena da se koriguje ako postoji manji problem (rupa u znanju/umenju)

Prosek za veliki uzorak deluje tako što neko dete uradi test slabije nego što ume a nekome se posreći, ali ako je uzorak dovoljno veliki, kao što jeste, onda je prosečno dete u Srbiji gluplje ako toliko mnogo zadataka uradi slabije od finskog deteta.

To znači da, kada u realnom životu naiđe na istu situaciju kao na testu, a naići će, bar sudeći po pitanjima koja sam ja video, neće umeti da je uradi, i onda će izgubiti (ili neće dobiti) pare ili posao ili će se povrediti ili umreti. Finsko dete je u međuvremenu zaradilo pare, dobilo radno mesto, živo je i zdravo i fićuka.

Jako je loše što naš sistem u nekim školama namerno stvara decu koja se verovatno i plaše da na takvom testu napišu šta zaista misle da je odgovor, pošto njihovi nastavnici ako razmišljaš svojom glavom viču na tebe i daju ti male ocene.

U prethodnom blogu smo imali anegdotske primere jedne škole gde se deca pravilno uče da razmišljaju i jedne nakaradne škole... Krugolina promeni detetu nekoliko učiteljica i škola i ne usreći se još, angie je navela primere zašto njihova škola ne valja, bocvena i badwolf kažu da je kod njih situacija odlična (sa primerima).
Rekao bih da nam u uzorku bar 50 (baci 10 odsto u vodu, hajde da kažemo 40) odsto škola ne uči decu da budu pametna nego samo ako slučajno uspeju.

iqiqiq

JukieTi bi trebao pod plaštom "zamene" da budeš angažovan kao "eksterni evaluator" kako se to moderno zove. I onda da pokušaš da naučiš te što nisu zamena da rade svoj posao bolje od onoga kako ga sada rade.Ne zezam se, upravo sam pomislila kako te zamene cirkulišući po školama mnogo bolje vide spolja sistem škole i sve što je dobro i loše, a ne može statistikom da se utvrdi.

Ne možeš da naučiš odraslog ništa bolje nego klinca kad zabode pete u patos, prekrsti ruke i kaže "e baš neću da se menjam" (a šetanje po nastavničkim fb grupama mi je pokazalo da su nastavnici isti kao deca, ima onih koji se ubiju da prepisuju sa table nadajući se da to znači da su dobri đaci, ima onih koji rade kako treba iako se istovremeno bune protiv stege, a ima i onih koji rade šta hoće i kažu eksterna može da mi pljune pod prozor)

Za jedan projekat smo išli po školama i držali predavanja đacima. Odmah vidiš po ponašanju učenika koliko odrasli u toj školi imaju autoritet. U dobroj školi deca su sposobna da saslušaju pitanje i daju jednostavan odgovor, ne utrpavaju se preko reda i dozvoljavaju drugima da kažu šta imaju umesto da neprekidno blebeću. U jednoj školi deca nisu usta zatvarala kao u kafiću a nekoliko dece se stalno utrpavalo da naglasi kako oni nešto znaju ili su videli (a posle Olja B. kaže da sva deca moraju da idu na privatne časove; pa moraju kad u školi ne čuju nastavnika jer stalno pričaju, da su malo ćutali (zasviraj pa i za pojas zadeni) ne bi morala jadna Olja da celu voditeljsku platu da na privatne nastavnike)

tadejus

cetvrta (cini mi se) sezona the wire bas o tome govorista se desi kad se insistira na testovima i rezultatima
ko nije gledao... ne zna sta propusta

Jeste lepa... treba da je gledaju oni koji se ne bave prosvetom. Za nas insajdere je bilo malo smešno koliko su kao novost pokazali očigledne stvari koje svako ko je proveo u školi mesec dana zna...

Jukie
u stvari treba da učimo

I? Što ne učite decu?

Zašto su entuzijasti izuzeci?

Objasni zašto na času nastavnica srpskog priča o cenama na pijaci?
Objasni zašto nastavnica istorije taksativno traži od deteta da navede redosled događaja bez da dete razume neki sled i izvuče bilo kakav zaključak?
Objasni kako to da nastavnica matematika u šest odeljenja ima trojku za prosek ocene?

Pazi, ako JA radim pripremu nečega, ako JA rasturim nešto u delove, ako JA menjam delove, ako JA prepravljam nešto, ako JA sklopim to nešto i ako to na kraju ne radi, ko je kriv?
JA ili GLUPA mašina?

Ako je naš obrazovni sistem super-huper-najbolji na svetu, ako je nastavno-profesorski kadar hiper-genijalnoobrazovno napredan kako imamo ovakav rezultat?
Ne na PISA testu već u državi, sistemu, ulici?

Pitanje je kako poboljšati a ne busati se u grudi kako smo mi najbolji i ko jebe njihove testove.

Deca na fakultetu čekaju diplomu po godinu dana.
Aman!!!

Ako je naš obrazovni sistem super-huper-najbolji na svetu, ako je nastavno-profesorski kadar hiper-genijalnoobrazovno napredan kako imamo ovakav rezultat?

родитељи претерују
толико ми је пута то речено да сам почео да верујем
кад прођем поред цркве, прекрстим се и помолим се:"родитељи претерују"

Objasni kako to da nastavnica matematika u šest odeljenja ima trojku za prosek ocene?

Trojka bi trebalo i da znaci "prosecan".
Moguce je da jedino nastavnici matematike i znaju sta je to prosek.

Ima malo i da smo mi, kao nacija, pa samim time i naša deca, generalno, malo priglupi. Sećate se šta je bilo najteže pitanje iz Istorije u 5. razredu OŠ? Ako se ne sećate, reći ću vam: šta je bio uzrok, a šta povod za izbijanje WWI? To je bilo neosvojivo pitanje, pitanje koje je profesorka Istorije pitala samo kad bi htela da ućutka razred ili nekom zvizne keca. Jednostavno, koncepti uzroka i posledice, logičko i kritičko razmišlanje, tu smo mi jako tanki. To se vidi i po diskusijama koje se vode ovde po blogu ili po društvenim mrežama. Mislim da je to više antropološki a mnogo manje problem nekog političkog nasleđa.

I kad pogledate naše ljude koji rade diljem sveta, po Londonu, Njujorku, i po naučnim institutima, i finansijskim institucijama širom planete, gde sve ne, retko imate kreativne pojedince, koji izmišljaju nove tehnologije (Zoran Popović je redak slučaj, ima ih još par, ali mali %). Uglavnom su to šiber majstori, koji su dovedeni da drndaju po računaru ceo dan ali koji bi s teškom mukom umeli da objasne svrhu tog drndanja. Slična stvar važi i za ovu malu IT revoluciju. Kao što rekoh, treba se jednostavno pomiriti s tim da smo mi malo priglupa nacija.

westvleteren
Moguce je da jedino nastavnici matematike i znaju sta je to prosek.

Moguće.
Moguće i da me je 'ubio' vetar pa ne funkcionišem baš najbolje.

Ono što sam hteo da kažem da bi nastavnik trebao da se zapita zašto mu gro dece ima loše ocene.

AO, ima i svakakvih roditelja.
'Ti maltretiraš moje dete jer si isfrustrirana i mala ti je plata'
Zamisli dete vaspitano od takvog roditelja.
Devojčica u šestom razredu plaća drugarici na rekreacionoj da joj namesti krevet.

Sa druge strane imam drugaricu, mirnu i vrlo vaspitanu, čiji su učenici već par godina unazad u gornjoj polovini rang liste na takmičenjima iz maatematike.

Pola kolektiva gleda samo da otalja svoj posao.

Можда ово

па самим тим и нема много нових идеја тамо где се они запосле

и ово (линк)

иду заједно?




саморазмишљам


ПС: А да је образовање резултат шире културе - са тим се човек може само сложити.

To se vidi i po diskusijama koje se vode ovde po blogu ili po društvenim mrežama.

1. Amic Dulniker objavio status na Fejsu kako ga nervira neka reklama za Jelen pivo
2. Komentatorka u cetvrtom komentaru odozgo na njegovom Fejsbuk statusu povodom te reklame je napisala sledece:

Ova drzava nam na svakom koraku vredja inteligenciju

3. Trenutno taj komentar ima sedam lajkova, jedan od njih Amicov

Zamisli kakvu vezu imaju jedan i dva jedno sa drugim, tj koliko nemaju veze jedno sa drugim?! Tek onda mozes da shvatis koliko je komentatorkina misao glupa. Totalno nerazumevanje ma cega. I onda povr' svega jos i sedam lajkova na takvu misao. Dakle jos sedam individuuma to odobrava.
A takvih na Fejsu i na blogu kolko ti dusa iste. Aj sto im uzrocno posledicne vijuge u sivoj masi zakrzljale, nego sto se tako uskurce, ne moz' normalan svet zivit' od njija.

princi

I kad pogledate naše ljude koji rade diljem sveta, po Londonu, Njujorku, i po naučnim institutima, i finansijskim institucijama širom planete, gde sve ne, retko imate kreativne pojedince, koji izmišljaju nove tehnologije (Zoran Popović je redak slučaj, ima ih još par, ali mali %). Uglavnom su to šiber majstori, koji su dovedeni da drndaju po računaru ceo dan ali koji bi s teškom mukom umeli da objasne svrhu tog drndanja. Slična stvar važi i za ovu malu IT revoluciju. Kao što rekoh, treba se jednostavno pomiriti s tim da smo mi malo priglupa nacija.

Потпуно паушално. Проценат креативних појединаца у сваком народу (осим код Јевреја ;-) изузетно је мали. Мислим -- како си све ово премерио? И јесу ли, по тим меркама, Хрвати и Албанци још глупљи од нас? И о којој креативности говориш, да се то прво договоримо? Ако је о инжењерској, да ли нас један Тесла вади? Ако је о литерарној, сасвим одговорно тврдим да у европским оквирима наша креативност у књижевности одлично стоји, и да смо за малу нацију на неочекивано високом месту. (Мада, и ово се мери -- само мојим увидом и мора ми се веровати реч!)

Требало је да напишеш још и да смо ружни. То је лакше доказиво него ово што си ти рекао.
Ево ОВДЕ неких мерења интелигенције на светском нивоу. Израел, народ креативних појединица, ту јако лоше стоји, тек је тридесет и неки. Такође, тај Израеал је држава високих, креативних технологија, које, ваљда, праве креативни појединци? Испада да је ствар компликованија: приглуп народ, а креативан?!

Нису Срби баш сјајан народ, али рећи да су приглупи -- онако, паушално, на основу личног утиска -- ван је неке мере разумне расправе. Ми смо по менталитету и карактеру сјебани, али по интелигеницији... засад нема доказа.

Чак и у аутошовинизму треба имати мере.

blogovatelj

3. Trenutno taj komentar ima sedam lajkova, jedan od njih Amicov

Zamisli kakvu vezu imaju jedan i dva jedno sa drugim, tj koliko nemaju veze jedno sa drugim?!

Сличан пример лајковања имаш у управо у овом низу, мало изнад мог коментара.

princi

Ima malo i da smo mi, kao nacija, pa samim time i naša deca, generalno, malo priglupi. Sećate se šta je bilo najteže pitanje iz Istorije u 5. razredu OŠ? Ako se ne sećate, reći ću vam: šta je bio uzrok, a šta povod za izbijanje WWI? To je bilo neosvojivo pitanje, pitanje koje je profesorka Istorije pitala samo kad bi htela da ućutka razred ili nekom zvizne keca. Jednostavno, koncepti uzroka i posledice, logičko i kritičko razmišlanje, tu smo mi jako tanki. To se vidi i po diskusijama koje se vode ovde po blogu ili po društvenim mrežama. Mislim da je to više antropološki a mnogo manje problem nekog političkog nasleđa.I kad pogledate naše ljude koji rade diljem sveta, po Londonu, Njujorku, i po naučnim institutima, i finansijskim institucijama širom planete, gde sve ne, retko imate kreativne pojedince, koji izmišljaju nove tehnologije (Zoran Popović je redak slučaj, ima ih još par, ali mali %). Uglavnom su to šiber majstori, koji su dovedeni da drndaju po računaru ceo dan ali koji bi s teškom mukom umeli da objasne svrhu tog drndanja. Slična stvar važi i za ovu malu IT revoluciju. Kao što rekoh, treba se jednostavno pomiriti s tim da smo mi malo priglupa nacija.

e sad da je hitler ziv il bi crkao od srece sto mu je i najnizi sloj podanika shvatio istinu
il bi se ubio kad bi uvidio da ipak nisu toliko glupi, shvatili su sustinu...
problematicno je izvoditi bilo kakve zakljucke bez statistike
a jedina statistika nam je taj piza test, za koji vjerujem da je biased..
I sta sad?
mozemo samo da teoretisemo na osnovu licnih iskustava
moje kaze da smo mi iznadprosjecni po sposobnostima (ne vjerujem u antropolosko objasnjenje, mislim da je to poslijedica komi rezima koji je znao da utjera radnu disciplinu)... ali zivimo u sistemu koji nas spotice na svakom cosku pa iz svega nastane jedan haos u kom se neko snadje a neko bas I ne..
odlicna ilustracija prednosti njemackog radnika nad ovdasnjim (ne nasim, nas kad ode tamo po kratkom postupku se anpasuje) mi je zvuk u supermarket...
obratite paznju na brzinu kojom se oglasava onaj citac koda na kasi u svapskom supermarket I u nasem...
kulturni sok je nekom ko je proveo godine tamo kad dodje ovde pa cuje razliku..
no to je system kriv, nisu pojedinci
u visekvalifikovanim poslovima mi je bas suprotno iskustvo
kod njih su ljudi ustrojeni, nema tu puno razmisljanja, picis isti system vec 50 godina...
kod nas prsti od improvizacije, mnogo smo budniji, agilniji.. vise I grjesimo..
nije sve crno bijelo

Ми смо по менталитету и карактеру сјебани, али по интелигеницији... засад нема доказа.

Nismo mi uopšte sjebani čoveče. Batrgamo se uprkos svemu što nas zadesi. Ono što nismo kroz istoriju naučili, ponavljamo na svojoj koži dok ne naučimo. Tu možda treba menjati obrazovanje

Nismo ni po mentalitetu ni po karakteru, a inteligencija je nemerljiva kategorija. Kažu da je to sposobnost snalaženja u nepredviđenim situacijama. Nepredviđenih situacija smo u skoroj ali i u davnijoj istoriji imali onoliko, nebrojeno primera. Kod nas je i glagol "snaći se" te pridev "snalažljiv" dobio nova značenja. Dakle, inteligentni smo!

Predrag Brajovic

Ево ОВДЕ неких мерења интелигенције на светском нивоу.

vidi djavla nadje statistiku
ali nas kanda nema? bili smo zauzeti klanjem pa ne stigosmo da uradimo test?

tadejus

vidi djavla nadje statistiku
ali nas kanda nema? bili smo zauzeti klanjem pa ne stigosmo da uradimo test?

Mi smo van konkurencije, ne postoji mašina koja to može da izmeri.

Napravili superkompjuter, i raspisali nagradu od milion nečega, za onog ko postavi pitanje, a ne dobije tačan odgovor.
Izređali se mnogi, i svako je dobio odgovor.....dok se jel`te nije pojavio Mujo.
Ušo on u sobu sa kompjuterom, i nema ga pola sata......uđe tamo komisija da vidi šta se dešava, a komp prokuvao.....
-Šta si ga pitao?
-Š`a ima ba?

tadejus

vidi djavla nadje statistiku
ali nas kanda nema? bili smo zauzeti klanjem pa ne stigosmo da uradimo test?

Ја сам рекао да ћеш ти на крају мене да заволиш
То истраживање је једино шире да ја знам, али је контроверзно. Мрзи ме и да пишем о томе, синоћ сам се тиме бавио, има мало испод табеле, да се наслутити о чему је реч.

Такође, питање је начина мерења интелигенције, шта је она: ако је мериш по Менса тестовима, ево како то изгледа: Ukupno ima 36 zadataka. Svi problem-zadaci se sastoje od 3x3 matrice jednostavnih geometrijskih figura, od kojih je poslednje polje (u donjem desnom uglu) prazno. Cilj je pronalaženje adekvatnog rešenja koje bi kompletiralo logiku matrice, time što se umesto praznog polja bira jedno od 8 ponuđenih odgovora (1-8). ИЗВОР Ја нисам сигуран да би један Матија Бећковић, вербално и креативан и интелигентан (заборавите на његову идеологију), добро прошао на овом матричном тестирању. Данас нисам сигуран ни за себе, а као клинац ово сам био поцепао. То је само једна димензија -- интелигенција није једнозначна. Princi, када је писао о креативности, мислио је, чини ми се, на инжињерску.

Јбг, занимљива тема, али нема се сада времена. Ево, само мало, ОВДЕ како IQ на светском просеку расте, али и о тој контроверзи како се цивилизацијски и школовањем "штелујеш" за ове тестове.

milisav68

Mi smo van konkurencije, ne postoji mašina koja to može da izmeri.

Има.
Ова тужна графика:

Predrag Brajovic

milisav68

Mi smo van konkurencije, ne postoji mašina koja to može da izmeri.

Има.
Ова тужна графика:

Nije to naša specijalnost, opšti je trend selidbe sa sela u grad, kao i odlazak u "bolje" inostranstvo.

milisav68

Predrag Brajovic

milisav68

Mi smo van konkurencije, ne postoji mašina koja to može da izmeri.

Има.
Ова тужна графика:

Nije to naša specijalnost, opšti je trend selidbe sa sela u grad, kao i odlazak u "bolje" inostranstvo.

Ех, мој Милисаве...
Па ми смо земља са најстаријим становништвом у Европи (или ту негде, при врху) и са највећом стопом депопулације (или опет ту негде, при врху, мрзи ме да ја стално проверавам, хајде мало то ти сам гуглај). А ти графику тумачиш као да су седамдесете па хрле радници у Титовој Југославији у град, у ИМР и ИМТ, у фабрике. Ту ја не могу више ништа.

Predrag Brajovic

Ех, мој Милисаве...

Да се не мучиш, да тражиш:
... У односу на 2002. годину, када је обављен претходни попис, дошло је до пада укупног броја становника за 4,15 одсто, саопштила је Лакчевић и напоменула да је то првенствено последица негативног природног прираштаја и одласка у иностранство...
... Просечна старост од 1991. до 2011. године повећана је за пет година, истакла је она и додала да је од пет региона у Србији најмлађи регион јужне и источне Србије када је реч о деци до 15 година, која у укупном становништву чине 13,85 одсто...
... Према њеним речима, у просеку најмлађи су становници у општинама Тутин (32,1 година), Нови Пазар (33,5 година) и Сјеница (37 година), док су најстарији становници у Црној Трави и њихова просечна старост износи 53,7 година, Гаџином Хану – 52,5 године и Сврљигу 50,6 година...
ИЗВОР

Moguće i da me je 'ubio' vetar pa ne funkcionišem baš najbolje.

Bez brige, uglavnom se slazem sa svime sto si napisao u komentaru, jedino su mi ove trojke zapale za oko.
Standardi su se promenili pa se sada trojka smatra za losu ocenu (iako je 3=dobar). Ne mogu svi biti nadprosecni.

Moguce je da se profesorka samo drzi strogih (realnih) kriterijuma ocenjivanja, sto je sasvim OK ako na kraju nauci decu.

Predrag Brajovic

Ја нисам сигуран да би један Матија Бећковић, вербално и креативан и интелигентан (заборавите на његову идеологију), добро прошао на овом матричном тестирању. Данас нисам сигуран ни за себе, а као клинац ово сам био поцепао. То је само једна димензија -- интелигенција није једнозначна.

Кључни појмови: диференцијација интелигенције, флуидна и кристализована интелигенција...

Predrag Brajovic

Ех, мој Милисаве...
Па ми смо земља са најстаријим становништвом у Европи (или ту негде, при врху) и са највећом стопом депопулације (или опет ту негде, при врху, мрзи ме да ја стално проверавам, хајде мало то ти сам гуглај). А ти графику тумачиш као да су седамдесете па хрле радници у Титовој Југославији у град, у ИМР и ИМТ, у фабрике. Ту ја не могу више ништа.

Ma ne bre, jednostavno takav je trend, mi smo još i dobri, šta nas je sve snašlo poslednjih godina.

SOFIJA – Starenje stanovništva u Bugarskoj, najsiromašnijoj zemlji Evropske unije (EU), povećalo se 2012. godine, pokazuje godišnji izveštaj Zavoda za statistiku, objavljen u četvrtak.

„Demografsko stanje karakterišu dalje smanjenje brojnosti i starenje stanovništva, nizak natalitet i visoka stopa smrtnosti”, objavio je Zavod.

Na kraju 2012. Bugarska je imala 7.282.000 stanovnika, dok je 2011. imala 7,36 miliona. Posle pada komunizma 1989, Bugarska je imala skoro devet miliona stanovnika.

Bugari stariji od 65 godina čine 19,2 odsto stanovništva, a mlađi od 16 godina samo 13,6 odsto. Prosečna starost je 42,8 godina.

Mlađi zamene samo 64 odsto Bugara koji odu u penziju, dok je taj procenat 2011. bio 70 odsto, a 2001. čak 124 odsto.

Natalitet je opao sa 10 na 9,5 promila, dok je evropski prosek 10,4 promila.

Stopa smrtnosti - 15 promila 2012, jedna je od najviših u Evropi gde je prosek 2011. bio 9,6 promila što je poslednji evropski podatak o tome.

Politika

Sa prosečnom starošću stanovništva od 42,2 godine (40,2 bilo je po popisu iz 2002), Srbi spadaju u red starijih naroda, ali je zanimljivo da veću prosečnu starost imaju Nemci, Italijani, Austrijanci, Grci... Blizu našeg pokazatelja su Slovenci, dok su apsolutni svetski rekorderi Japanci. Takođe, Srbi kao etnički korpus spadaju u jedan od najmlađih u našoj zemlji. Mlađi od Srba su jedino Bošnjaci, muslimani, Albanci i Romi. Međutim, od ukupno 4.700 naselja, u više od 1.400 prošle godine nije rođeno nijedno dete.

Politika

То истраживање је једино шире да ја знам, али је контроверзно. Мрзи ме и да пишем о томе, синоћ сам се тиме бавио, има мало испод табеле, да се наслутити о чему је реч.

Da, jedan od linkova ispod tabele:
Many ignore average IQ in discussing Africa's problems

Zanimljiva mi je slicnost te tabele sa tabelom Pise.


Uzgred, Nigerija je toj tabeli medju poslednjima, dok su medju imigrantima u Ameriku nigerijski najuspesniji na svakom nivou obrazovanja, iznad azijskih i evropskih imigranata.

westvleteren
Moguce je da se profesorka samo drzi strogih (realnih) kriterijuma ocenjivanja,

Stroga. I slažem se sa njom oko strogoće.
Ne želim da dete nauči sistem 'pusti ovde, pusti onde, nije bitno'.

ako na kraju nauci decu.

Puno dece u odeljenju, gradivo se brzo prelazi.

Kao i svuda ima raznih ljudi. Dobrih, revnosnih, baraba, lezilebovića...

Ako radiš neki posao, trudi se da daš maksimum od sebe, da to što radiš, uradiš najbolje što možeš.

Hansel

Predrag Brajovic

Ја нисам сигуран да би један Матија Бећковић, вербално и креативан и интелигентан (заборавите на његову идеологију), добро прошао на овом матричном тестирању. Данас нисам сигуран ни за себе, а као клинац ово сам био поцепао. То је само једна димензија -- интелигенција није једнозначна.

Кључни појмови: диференцијација интелигенције, флуидна и кристализована интелигенција...

Мислим да је ово погрешан пример за разликовање флуидне од кристализоване интелигенције.

ИЗВОР

Пример 1/1 сигурно није, али да је повезано с појмовима које сам поменуо, ја бих и даље, на основу онога што сам својевремено учио (па, добро, можда има и неке моје
"надградње" ), тврдио да јесте. Поред осталог, зна се да флуидна интелигенција током живота опада, а кристализована (до неке границе) расте. То пише и у линкованом тексту. А пише и ово:

Fluid intelligence generally correlates with measures of abstract reasoning and puzzle solving. Crystallized intelligence correlates with abilities that depend on knowledge and experience, such as vocabulary, general information, and analogies.

Мени се чини да ове две реченице значајно одговарају овоме што сам претходно цитирао из Твог коментара:

Ја нисам сигуран да би један Матија Бећковић, вербално и креативан и интелигентан (заборавите на његову идеологију), добро прошао на овом матричном тестирању. Данас нисам сигуран ни за себе, а као клинац ово сам био поцепао. То је само једна димензија -- интелигенција није једнозначна.

ma najbolje da ostanu kod kuće i da ih roditelji podučavaju

ma najbolje da ostanu kod kuće i da ih roditelji podučavaju

pazi kad si u pravu




škola, na našim prostorima, odavno nije merilo uspešnosti u životu

nim_opet

apsolutno saglasna!

moram da kopiram sa mog bloga na istu temu, samo ne znam da li ce da se prime linkovi:), spisak najvaznijih ustanova, koje su odgovorne za ovu problematiku, u kojoj sedi, od naseg novca placeno toloko ljudi da resavaju ova pitanja, a oni se vec decenijama samo usemljuju kao puzzle politickog poslusnistva i statiraju tako povezani, braneci jedni druge i svaljujuci krivicu na decu, roditelje,...kako kaze gospodja Radunovic, predsednica nacionalnog prosvetnog saveta, deca su lenja, a roditelji ih prezasticuju:),

ministarstvo prosvete

unutrasnja struktura



Nacionalni prosvetni savet

clanovi



Zavod za unapredjenje obrazovanja i vaspitanja

organizaciona struktura


zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

organizaciona struktura


pitanje je, sta rade svi ti ljudi?...a ima ih jos uvezanih

pitanje je, sta rade svi ti ljudi?

Šta hoćeš da rade, pa ćemo da im pošaljemo predloge i da tražimo da to urade.
Možemo i Nacionalnom prosvetnom savetu da pošaljemo predloge. Ali koje?
Šta mi konkretno tražimo i hoćemo?

Šta hoćeš da rade

sta ja hocu?:)))...u, to bi bilo zanimljivo.:)

Prvo, da izvrse reformu programa, da ga svedu na osnovne stvari, ( tako se i zove, osnovna skola), u prva 4 razreda bazicno opismenjavanje, kako vec i pise u studiji UNICEFA, da deca nauce dobro da citaju i pisu, upotreba i znacenje novih reci, sastavljati recenice na razne nacine i menjati im znacenje, pitalice,posalice, zagonetke, prvi sastavi, uciti ih kako se pise kratka prica, tako ce najlakse da shvate, sta je razvijanje ideje, kako izgleda uvod, razrada, zakljucak i obavezna pouka, obavezno procitati jednu knjigu nedeljno, sa zajednickim odlaskom u skolsku bibljoteku, gde im prvo neko cita, a oni od lakih, polako idu prema tezem i tezem stivu- i tako zavole citanje i stvaore naviku, sa zajednickim prepricavanjem i analizama- sta im se dopalo, sta ne, kako bi oni u nekoj situaciji, sta znaci sto je neko ovo,... bazicnu matematiku i bazicne pojmove, kroz zajednicke zadatke u smislu zanimljive matematike, pa polako sve ozbiljnije, sa mnogo utvrdjivanja i vezbanja, dok svi ne savladaju,osnovni pojmovi iz poznavanja prirode i drustva, kroz filmove, odlaske u prirodu,zoo, pravljenja modela od glinamola, saobracajni propisi, jer sada deca sama ucestvuju u saobracaju, resavanje tema kroz kvizove- obavezne male nagrade, da se na casovima kroz igru priblize ucenju i zavole ga, da se socijalizuju- usmeravaju ka drugarstvu, delenju, prihvatanju drugih, pravilima lepog ponasanja, da se na fizickom istutnje, ali i da rade vezbe oblikovanja za pravilan razvoj, na likovnom, sloboda i razvoj kreativnosti, pokazati da svako moze da bude kreativan i da razvija talente, uciti ih kako da posmatraju stvari, oblike i boje, a posle, kako mogu da ih upotrebe i realizuju svoju mastu, muzicko, pesme, takmicenja, svakom dati sansu- otprilike to:)

U visim razredima da se smanji gradivo na razumnu meru- ako pogledate lekcije u udzbenicima iz bilo kog predmeta, sem sto su neadekvatno metodoloski i nerazumljivim jezikom za njih napisani- puni su gomile nepotrebnih podataka, pa se u njima izgubi ono bitno- sto treba da ostane zauvek i posle lako nadogradjuje- npr, istorija je fakat, vremoplov, trebalo bi da je satavljena od prica u kojima se vidi kako se razvijalo ljudsko drustvo, sta je na to uticalo, da mogu da se razumeju uzroci i posledice, ko su bili glavni akteri, treba da znaju da prepoznaju kljucne godine i dogadjaje, a ne gomiletine podataka, kao da su na fakultetu, isto tako geografija, biologija, osnovne stvari, bez svih pritoka i rudnih bogatstava Uzbekistana, npr,...za domaci nesnel dzeografi, opstanak:), diskaveri i sl:),mattematika, sktratiti plan i program, dati dovoljno prostora za vedzbanje i utvrdjivanje, kako se ne bi brzu igubilo, razvijati logicko misljenje, srpski jezik- ucenje lepoti jezika, mogucnosti izrazavanja, citanje adekvatne lektire- neki novi, primereniji izbor, bazicna gramatika sa puno vezbanja i obavezno UCENJE pisanja eseja, satava, jer je to vec godinama u svetu merilo pismenosti, a ne samo zadavati smesne, davno prevazidjene teme- naci teme za satave koji mogu da inspirisu nove generacije, da im bude zanimljivo da razmisljaju i pisu, a ne da se muce.Hemija i fizika-malo teorije, vise prakse i eksperimenata. Oto, pre, kako zakucati ekser i odsrafiti sraf, nego oni sf zadaci, pravljenja trolucnih mostova, muzicko, slusati i uciti o najpoznatijim pravcima i muzicarima kroz istoriju, instrumenti, (lepo bi bilo da moze hor i orkestar)-ono sto je azbuka u muzici. Likovno, isto, osnovni podaci o pravcima i stvaraocima, najpoznatija dela, osnovne tehnike, nauciti ih kako da posmatraju, podsticati im kreativnost u izrazu,..fizicko je ok, sportovi, vezbe, strani jezik- upotrebna konverzacija, nove reci, fraze i idijomi, slusanje traka zbog izgovora za domaci-kako bi sve imalo smisla, umesto sto posle skole, ne znaju da naruce ni jelo u restoranu u zemlji ciji su jezik ucili 4, ili 8 godina...+ bon ton, kultura izrazavnja, razumevanja, prihvatanja, tolerancija i sl...

udzbenici moraju da budu adekvatno koncipirani, radjeni kao projekti, naci urednik, likovni urednik, ilustrator, dizajner i autor od pocetka da resavaju ideju, kako bi strane imale smisla, autori da pisu jezikom koji deca razumeju, da lekcije ne budu predugacke da postoji konstrukcija materije- od opsteg ka posebnom i potrebna hronologija, najvise dva nova pojma po lekciji sa objasnjenjem, likovni prilozi da prate napisano, zanimljivosti, primeri, prepoznatljive naznake. Odobrenje od ministarstva da dobiju samo oni koji ispunjavaju potrebne standarde- za to oformiti komisiju, da ne prolaze kao sada, preko veze, bukvalno skoro sve sto se napise. Nije lako napisati udzbenik, za to je potreban poseban pristup i metodika, nije dovoljno samo da bude strucan u toj oblasti.

nastavnici da se akredituju na seminarima- ali sa pravim predavacima i posle da to korite u nastavi.

da se smene direktori skola, postavljeni kao politicki eksponenti, koji su od istih napravili svoje male firme, izdavajuci sale i druge prostore i sl i zaposliti ljude koji ce umeti da vode i brinu o skoli kao pravi menadzeri.

skole da se poprave i opreme svime sto je potrebno.

organizovati stalnu kontrolu na republickom nivou.

pretiti i imati zive kontakte sa sluzbama u inostranstvu, razmenjivati iskustva i ideje.

naci, treba prvo ustanoviti cilj, organizovati realizaciju i konstantno pratiti ishode.

moze i da se sve prepise od negde gde vec sve dobro funkcionise i prilagoditi nasim potrebama- samo mora neko da pomeri dupe, rasforimara onaj polumrtvi sistem sluzbi veznog u cvor.

ovo je sve naravano, samo nabacano.

Predlozi, makar i samo ovako nabacani nisu losi, ali mislim da je ovo

naci, treba prvo ustanoviti cilj, organizovati realizaciju i konstantno pratiti ishode.

presudno. Mi ne znamo sta hocemo od drzave, privrede, drustva, a kamoli od obrazovanja. Pa ajde barem od jednog da krenemo.

A ovo:

moze i da se sve prepise od negde gde vec sve dobro funkcionise i prilagoditi nasim potrebama- samo mora neko da pomeri dupe, rasforimara onaj polumrtvi sistem sluzbi veznog u cvor.

, mozda i nije lose, samo primena nikad nije sigurna - tako smo prepisali obrazovni sistem 60ih od Svedske, pa je nesto radilo, nesto nije, ali evo u sta se izrodilo.

Mi ne znamo sta hocemo od drzave, privrede, drustva, a kamoli od obrazovanja. Pa ajde barem od jednog da krenemo.

Ajde

Ceo sistem ne možemo da promenimo. Ali eto, hoćete da podnesemo zahtev da se prva četiri razreda rasterete od nastave. Koji udžbenici konkretno?

Ko će da pokrene sve ovo? Postojeće institucije neće, jer da su htele, menjale bi. Vredi li naterati SANU da se malo više interesuje za reformu obrazovanja

Izbaciti politiku? Ubaciti politiku? Koje partije su progresivne?
Ne zezam vas ako možete da mi verujete, ali mislim da ako hoćete da zarolate kamen da se kotrlja, od nečega treba početi. Gde i sa kim? I sa kojom garancijom da će to biti dobra stvar, jer neće svi biti za promene.

I sa kojom garancijom da će to biti dobra stvar, jer neće svi biti za promene.

Bez garancije. Nikakve garancije nam nisu davali ni kad su s***avali sistem, pa smo ih pustili. Ali da stvari jesu lose jesu. Ako ne pokusamo da ih promenimo, same se promeniti na bolje nece.

Ali da stvari jesu lose jesu. Ako ne pokusamo da ih promenimo, same se promeniti na bolje nece.

Sve što hoćemo da popravimo, moraćemo sami. Sve vreme na ovim blogovima pokušavam da to kažem. Ljudi koji su ovde uočavaju probleme, dakle hajde slobodno da kažemo, nisu prosek, mrdaju i dalje i hoće da nešto poprave. Ali od čega krenuti, kako i gde?

Samo od sebe se ništa ne menja.

zilikaka

Komisiju formirati od recimo penzionisanih nastavnika.

Komisiju sastaviti od mene i ljudi kao ja, koji znaju oba osećaja, kad si daleko najbolji i daleko najgori u odeljenju iz nekog predmeta

a penzionisani nastavnici su nažalost često oni koji su 40+ godina diktirali iz sveščice i zahtevali deklamovanje

a penzionisani nastavnici su nažalost često oni koji su 40+ godina diktirali iz sveščice i zahtevali deklamovanje

Onda te česte ne uzmeš.

Zilikaka, ja ceo dan tuc, muc po tastaturi i nikako da napišem smislen komentar.
A upravo sam hteo da kažem ovo što si tako dobro napisala.

Da me kojim slučajem metnu za kralja, ja bih organizovala konkurs za nastavno osoblje.

Pa valjda kraljicu? Mislim, ima vladajucih kraljica jos, a srpska monarhija nikad nije primenjivala zakon Salisjkih Franaka - mada, kad se vrate "tradicionalne" vrednosti, mozda i pocne :)

nim_opet

Da me kojim slučajem metnu za kralja, ja bih organizovala konkurs za nastavno osoblje.

Pa valjda kraljicu?

To je iz one pesme "Da me metne ko za kralja, ja bih znao kako valja"


Da sam ja kralj

Da me metne ko za kralja,
Ja bih znao kako valja,
Jagoda bih dosta imo –
Drugi porez ne bih primo.

Pa kad mi je rođendan,
Sve bih pozvo u moj stan,
Sva bi deca došla amo,
Da se svojski poigramo.

Mesto novca od papira,
Skovao bih sto talira,
Kupio bih sedam četa
Od olova, od drveta.

Nikad ne bi bilo posta,
Ručali bi svega dosta,
Lokumića svakog sveca,
Mesto hleba – sve pereca.

Kupio bih našoj Maji
Prsten što se noću sjaji,
Našem ocu lulu stivu,
A Milevi lutku živu.

A pred Vasu ja bih stao,
Bukvicu mu očitao,
Da mi odsad dade mira,
Mene kralja da ne dira!

(Jovan Jovanović - Zmaj)

* * * * *

I slična pesma Zlatna lađa:

Kad bi meni mladom
bila lađa data,
sa pramcem od srebra
i s krmom od zlata.

Od šarena drva
vesla bih tesao,
od bijele svile
jedra bih joj tkao.

Plovio bih njome
preko modra vala;
jedrio, veslao
od žala do žala.

A kada bih svijet
obišao cio,
tu bih lađu svoju
svime napunio.

Donio bih majci
svega blaga dosti,
djedu lulu s drškom
od slonove kosti.

Braći luk, strijele
i dva zlatna mača.
Seki lutku i koš
slatkih naranača.

Pa bi dugo bilo
priča i govora
o toj vožnji slavnoj
preko sinjeg mora.

(Vladimir Nazor)

konkurs za nastavno osoblje.
Zadatak bi bio da svako dostavi svoju ideju (na osnovu iskustva) kako najbolje deci objasniti i ilustovati to i to (pa redom po lekcijama). Komisiju formirati od recimo penzionisanih nastavnika.

U Srbiji vec postoje prijemni ispiti iz srpskog jezika i matematike. Pitanja su podeljena po oblastima. Mozda je najbolje statisticki obraditi rezultate i pronaci nastavnike ciji ucenici ostvaruju nadprosecne rezultate na prijemnom (za svaku oblast po jednog ili dva nastavnika). Posmatrati npr. rezultate u poslednjih 5 godina
Njih imenovati za savetnike ili saradnike ministarstva sa dvogodisnjim mandatom i dvostruko vecom platom. Za vreme mandata, posao tima je da odlucuje o inovacijama i metodama u nastavi.

U Srbiji se vec duze vreme organizuju prijemni ispiti, dakle podaci postoje. Trebalo bi ih samo obraditi.

westvleteren

U Srbiji vec postoje prijemni ispiti iz srpskog jezika i matematike. Pitanja su podeljena po oblastima. Mozda je najbolje statisticki obraditi rezultate i pronaci nastavnike ciji ucenici ostvaruju nadprosecne rezultate na prijemnom (za svaku oblast po jednog ili dva nastavnika). Posmatrati npr. rezultate u poslednjih 5 godinaNjih imenovati za savetnike ili saradnike ministarstva sa dvogodisnjim mandatom i dvostruko vecom platom. Za vreme mandata, posao tima je da odlucuje o inovacijama i metodama u nastavi.U Srbiji se vec duze vreme organizuju prijemni ispiti, dakle podaci postoje. Trebalo bi ih samo obraditi.

Ti naravno znaš da u školama sa veoma velikim prosekom na tim testovima đaci svi redom uzimaju dodatne časove kod privatnih nastavnika?
I kako ćeš da oceniš nastavnika geografije po broju poena iz matematike?

I kako ćeš da oceniš nastavnika geografije po broju poena iz matematike?

Predlog se, naravno, odnosio samo na nastavnike srpskog jezika i matematike. Kada bude uvedena matura ili neki drugi oblik standardizovanog testiranja metod ce moci da se primeni i na ostale predmete. Mogli bi krenuti od ova 2 zato sto vec imamo podatke.

Ti naravno znaš da u školama sa veoma velikim prosekom na tim testovima đaci svi redom uzimaju dodatne časove kod privatnih nastavnika?

Ovo je vec ozbiljna poteskoca. Ali ako je ista/slicna situacija u svim skolama, npr. oko 20% ucenika uzima privatne casove, iz proseka cemo ipak saznati neke informacije o nastavniku:
Npr. ucenici odredjenog nastavnika su uradili prijemni i postigli rezultate u rasponu od 5 do 20 poena. Pitanja vezana za akcente su skoro svi uradili odlicno (i oni sa 5 i oni sa 20 poena). Zakljucak moze da bude da je nastavnik odlicno obradio tu celinu i da su svi ucenici to savladali (i oni sa privatnim i oni bez privatnih casova).
Zakljucak je pouzdaniji ukoliko se fenomen ponavlja iz godine u godinu.

Statistika je mocno orudje. Za svasta se moze upotrebiti.

westvleteren

Ali ako je ista/slicna situacija u svim skolama, npr. oko 20% ucenika uzima privatne casove,

Nije ista situacija u svim školama. U veće škole u centru tipa Drinka, Alas, Ribnikar, neke na Novom Beogradu, idu uglavnom deca ljudi sa završenim fakultetom, doktoratom itd. i više para od dece iz nekog radničkog naselja. Olja Bećković reče da sva deca koju ona poznaje uzimaju privatne časove. Deca roditelja sa parama. Sve mislim da ona deca kojoj roditelji rade za 20 000 imaju para da plate privatne časove.

Sad ne znam stanje, al mi se nešto javlja da su se takvi samo još namnožili.

Sad više njih može da objavi udžbenike, pošto je dozvoljena konkurencija!

Ja znam samo da je moja profesorka matematike teško svarila inverziju pojmova konkavnosti i konveksnosti krive, morala da radi po knjizi, a autor, da l' se zapio, da l' mu došlo da menja termine, tek, ono što je decenijama bilo konveksno postalo je konkavno i obrnuto... Ne znam da li su u međuvremenu vratili na staro...

Da iskoristim priliku da sve koje se sećaju palatalizacije obavestim da se to sada zove sibilarizacija! (Ili samo ex druga palatalizacija, ne znam sada, naučite nešto i sami! )

palatalizacije obavestim da se to sada zove sibilarizacija!

Pa i u moje vreme se zvala palatalizacija 2 ili sibilarizacija :) Kao prva je stvarno na nepcu, a druga prozivodi sibilante, pa da se deca ne zbune.

Pa, kako da ti kažem, mi smo neku godinu stariji, ja sam krenuo u prvi razred baš onog dana kada si se ti rodio, ako ti je tačan podatak u profilu.

...

druga prozivodi sibilante, pa da se deca ne zbune.

Tek im je jasno sa sibilantima, nema da nema!

Baš sam i to hteo da kažem, ja jes' da volim te jezičke začkoljice, ali decu, koliko vidim, time nepotrebno maltretiraju u osnovnoj školi, ma koliko promila njih će kad govori ili piše da u pomoć pozove neko pravilo?! Ništa to pismenosti ne pomaže, ali ko bi to još uspeo da objasni "srbistima"?

Iskreno, bez velike hvale, imam dvoje veoma pametne dece, koja su pri tome i vredna i savesna. Ćerka obožava istoriju, ali mi je rekla da udžbenik iz 6.razreda nije volela, jer je imao neki arhaičan jezik i bilo joj je teško da čita lekcije. Inače je završila osnovnu školu sa jakim odličnim uspehom. I voli da čita knjige, primerene njenom uzrastu.

Ne znam da je negde urađen taj napor i dato deci, bar odličnim učenicima, da prokomentarišu udžbenike kada završe osnovnu školu. Verovatno izdavači te autori ne žele ovakve informacije. A deca ne smeju da se žale tokom školovanja, jer nikada ne znate koga ćete time "zakačiti".

Hansel

Baš sam i to hteo da kažem, ja jes' da volim te jezičke začkoljice, ali decu, koliko vidim, time nepotrebno maltretiraju u osnovnoj školi, ma koliko promila njih će kad govori ili piše da u pomoć pozove neko pravilo?! Ništa to pismenosti ne pomaže, ali ko bi to još uspeo da objasni "srbistima"?

У праву си. Много бољи ефекат се постиже када им даш задатак да на улици, на телевизији, у јавности,... прате, записују и ако је могуће да фотографишу (на улици) језичке грешке којих, сад да ли на жалост или због ове моје методе на срећу, има у изобиљу... Скоро непресушан извор. Па још када организујеш и такмичење у томе међу клинцима! Ихај!

EDIT:







После тога и деца (и то сва, без изузетака) почну да доживљавају правилно писање као део опште културе, отприлике као што су их научили да комшији кажу добар дан или да не бришу нос рукавом. И буде их срамота када погреше, па се онда распитују како треба нешто написати...

А то и јесте циљ, зар не?

iqiqiq

Ne znam da je negde urađen taj napor i dato deci, bar odličnim učenicima, da prokomentarišu udžbenike kada završe osnovnu školu. Verovatno izdavači te autori ne žele ovakve informacije. A deca ne smeju da se žale tokom školovanja, jer nikada ne znate koga ćete time "zakačiti".

Причао Владо Ђукановић, лингвиста, на неком семинару како у Немачкој праве школске уџбенике. То што је он тада видео био је уџбеник за геологију за средње школе.

Каже, прво уџбеник пошаљу у првих 15 пилот школа на коришћење са задатком да им се пошаље повратна информација о квалитету, добрим и лошим странама, после коришћења у одређеном временском периоду.

Када им се врати повратна информација, унесу се исправке на основу примедби, па се опет пошаље, овај пут у стотинак школа на пробу са истим задатком као и у оних првих 15 школа.

Када и одатле добију повратне информације, унесу исправке и на основу тих примедби, па се тек онда уџбеник пусти у широку употребу по школама. И, како каже Владо, онда Немци имају озбиљан средњошколски уџбеник који се може користити годинама уз повремене исправке у обновљеним издањима.

Колико сам ја упознат, код нас то функционише тако што се посао око писања уџбеника (и зарађивања лепих пара на томе - ако узмете у обзир да у Србији сваке године први разред основне уписује 70 - 80 хиљада првака, барем у последњем периоду) дели "клановски", по бабу и по стричевима, у затвореним круговима који ретко и мало допуштају улазак "странаца" у те редове.

Можда грешим душу, што би рекла моја баба, али ја не видех откад радим у школи (преко 20 година) још ниједном јавно расписани конкурс (тендер? ) у Србији за писање уџбеника. Можда сам пропустио, али не видех ниједан...

Ако је неко од вас видео, нека ме исправи...

још ниједном јавно расписани конкурс (тендер?)

Ma kakav tender, ne daj Bože, tek smo onda zaglavili
Interesantan primer iz Nemačke, tu bismo mogli da nabacamo još konkretnih ideja kako bi to moglo kod nas.(Mislim da razumeš o čemu pričam)

Много бољи ефекат се постиже када им даш задатак да на улици, на телевизији, у јавности,...

Čačanski školarci u jezičkoj patroli
Za svaku pohvalu, meni je ovo pravi primer kako može da se unapredi obrazovanje, pomaže timski rad, te ima tu još prostora, zamisli ove klince sa nekim vršnjacima u Beogradu preko letnjeg raspusta, pa neka FB strana gde će onda ovako mešoviti timovi kačiti svoja iskustva i sarađivati, eto nečeg kreativnog

da raspalim maštu
zamisli ekskurzije koje bi se organizovale da se poseti neko mesto u Srbiji a za to vreme da se organizuje i upoznavanje sa lokalnim školama i neka instant timska takmičenja u okviru takve ekskurzije (kvizovi itd) a da se ukinu ova formalna takmičenja po principu eliminacije po nivoima...

Hansel

druga prozivodi sibilante, pa da se deca ne zbune.

Tek im je jasno sa sibilantima, nema da nema!

Postoji ptica šumski zviždak Phylloscopus sibilatrix. Verovatno to zviždukanje ima veze sa sibilantima.?

Moja koleginica je pisala udžbenik pa mi je dala lekciju da pregledam jer nije sigurna da je neke termine dovoljno precizno definisala. Ispostavilo se da ona kao nastavnik sa 15-20 godina staža meša uzroke i posledice određenih procesa (ko koga izaziva), tako uči decu i posle još piše udžbenik. Na svu sreću nastavničko javno mnjenje je odlučilo da je njen udžbenik neupotrebljiv pa su svi prešli na Bigzov. (Ona je krenula sa petim razredom i taj udžbenik je bio podnošljiv, kasnije joj je verovatno ponestalo inspiracije a morala je i ostale da uradi)

tasadebeli

Е, па ја теби:


Јесте, то би био један од начина, мислим да је чак неопходно деци дати објашњење свих правила (што практичније могуће), али не терати их да то напамет знају.

Ево, само у претходној реченици ако би знали да објасне зашто није "не опходно", "могу ће", "на памет" (а кад би могло и требало "напамет" ), ма... само да знају и да овако ваља, довољно.

Hansel

tasadebeli

Е, па ја теби:


Јесте, то би био један од начина, мислим да је чак неопходно деци дати објашњење свих правила (што практичније могуће), али не терати их да то напамет знају.

Ево, само у претходној реченици ако би знали да објасне зашто није "не опходно", "могу ће", "на памет" (а кад би могло и требало "напамет" ), ма... само да знају и да овако ваља, довољно.

E pa o tome se i radi.
Meni se čini da je način provere znanja u školama često veoma pogrešan.
Slažem se sa onima koji su pisali o preopširnim planovima i programima, ali čak i u okviru takvih planova i programa, ko kaže da nastavnik mora da ispituje da li su deca savladala glasovne promene tako što će ih terati da ih imenuju ili definišu?
Moj sin na pr. ima jako razvijen osećaj za pravilno pisanje i govor, sve njegove nastavnice su komentarisale kako je veoma "pismen", on čak ima običaj da ispravlja ljude, to valjda znači da je sva ta pravila usvojio, ali mu je veoma teško da ih izdeklamuje.
Zašto taj test ne bi mogao da bude takav da na pr. dobiju tekst nepravilno napisan i da ga isprave?

Zašto taj test ne bi mogao da bude takav da na pr. dobiju tekst nepravilno napisan i da ga isprave?

Zapravo reproduktivno znanje (bubacenje), bi trebalo da bude dovoljno samo za prelaznu ocenu. Za vise ocene bi trebalo proveriti da li je ucenik shvatio sustinu, a za najvisu ocenu da li ume da primeni znanje.

to valjda znači da je sva ta pravila usvojio, ali mu je veoma teško da ih izdeklamuje.

Vrlo cest slucaj, i cesto zavisi od nastavnika kako ce da ocene takvu decu. Moje misljenje je da on zasluzuje najvisu ocenu zato sto ume da primeni znanje.

Posetila si me na situaciju iz osnovne skole (6. ili 7. razred) kad nastavnica kaze ucenici (bubalici) "Navedi mi nekoliko onomatopejskih imenica", a ona: ".....aaaaaaa..... krckati, sustati"

sneza.lazarevic

ko kaže da nastavnik mora da ispituje da li su deca savladala glasovne promene tako što će ih terati da ih imenuju ili definišu?Moj sin na pr. ima jako razvijen osećaj za pravilno pisanje i govor, sve njegove nastavnice su komentarisale kako je veoma "pismen", on čak ima običaj da ispravlja ljude, to valjda znači da je sva ta pravila usvojio, ali mu je veoma teško da ih izdeklamuje.Zašto taj test ne bi mogao da bude takav da na pr. dobiju tekst nepravilno napisan i da ga isprave?

Završim ja godinu dana rada u jednoj školi i odem, a posle nekog vremena izađu rezultati PISA testa i primeri pitanja. Krenu prepucavanja nastavnika po medijima kako oni nikada nisu đacima postavljali takva pitanja i kako je PISA test nerazuman jer ne uzima u obzir naše kulturološke razlike.
A ja gledam ona pitanja i većinu onih pitanja iz biologije sam davao deci na kontrolnima (tada smo smeli da dajemo kontrolne) i ocenjivao na isti način kao na PISA testu (bilo mi je logično da se to gradivo tako ispituje ). Petice bi uradile sva ili skoro sva pitanja sasvim tačno, četvorke bi omašile neka pitanja (najčešće ostavili prazno) a ostala uradile savršeno, trojke su često dobijale po pola poena (nejasan ili neprecizan odgovor), dvojke bi danas imale IOP sa izmenjenim sadržajem

tsunade

sećam se da mi je u drugom razredu osnovne donela jednačinu da reši za domaći. malo je reći da sam se zblanula. kako detetu od osam godina da objanim jednačinu? to sam prepustila mužu a on se mlatio pet sati s njom dok i njemu i njoj glava nije eksplodirala.

Uh, i mi smo imali veliki problem u to vreme.
Ali ne zato što moj sin nije mogao da razume jednačine, nasuprot, to je lako ukapirao jer on voli pravila.
Problem je bio u tome što su njihovi zadaci bili jednačine, ali se nisu tako zvali, ako me razumete.
Na pr.
_____ + 3 = 8

Očekivalo se da do tačnog rešenja dođu isprobavanjem.

On jednostavno nije hteo da isprobava, nego je računao ____ = 8 - 3

Rezultat: Na nekom kontrolnom, učiteljica mu je sva rešenja izbrisala uz komentar, velikim crvenim slovima: Zašto si rešavao preko jednačina, kad jednačine nismo učili!

Zašto si rešavao preko jednačina, kad jednačine nismo učili!

I smešno i strašno. OK, nekad je potrebna neka postupnost, pa učiteljima smeta kada neko preskače korake (a, opet, šta ima da im to smeta na testu?), ali koji je smisao nagađanja. Da im kažu: "Eto, deco, videli ste kako ste morali da se mučite, ali evo, to može i mnogo brže i lakše!"

On jednostavno nije hteo da isprobava, nego je računao ____ = 8 - 3

Genije. Vidi se da je rodjeni matematicar.

učiteljica mu je sva rešenja izbrisala uz komentar, velikim crvenim slovima: Zašto si rešavao preko jednačina, kad jednačine nismo učili!

Grozne li zene. Ne podnosim takve ljude. Ako nam je vecina prosvetnih radnika ovakva onda i nije nikakvo cudo sto propadamo.