5. oktobar - da se ne zaboravi

maksa83

na sve predsednike, premijere, ministre vojske i pravosuđa,
na sve načelnike generalštaba, šefove vojnih i civilnih službi,
dakle na ceo vojni i politički vrh od 2004 do danas, a vala su se izmenjali svi,
gledam samo kroz ovaj slučaj.

Upravo, to je najvažnije pitanje od 2000-te na ovamo pored kog su otvaranje DB dosijea i sva ta sranja oko kojih se periodično zveči su potpuno nebitna sa sve Agrobankama, privatizacijama i ostalim mega krađama.

Poslao si decu u vojsku u vreme mira, nešto ih je ubilo, na tvojoj teritoriji. Uradio si sve što možeš da ukloniš tragove tom Nečemu i svi establišmenti posle se prave blesavi. Kao Država si nedostojan bilo čega.

Crnim slovima zapisano. Kada kažemo od 2004. isto je kao da kažemo i od više godina unazad, o istim neljudima o istim strukturama se radi.

Kao Država si nedostojan bilo čega.

Tačno tako.
Ili - ako ne možeš da otkriješ ko ti je ubio sopstvene vojnike u sopstvenoj zemlji, za koju si se ponudio i dobio priliku da nosiš odgovornost...onda zaista...

"Specifična vrsta državnog terorizma koji se uvozi iz inostranstva"

Pavle Bulatović

Jugoslovenski ministar odbrane Pavle Bulatović i prethodno savezni ministar policije ubijen je 7. februara 2000. u 18.55 je u restoranu fudbalskog kluba "Rad" .Hici su ispaljeni kroz prozor restorana,ubica je imao saradnike koji su ga obavestili da je ministar te večeri u restoranu i gde sedi; ubica je čovek vrlo vešt u rukovanju automatskim oružjem.

"Ubistvo Pavla Bulatovića predstavlja teroristički čin ".(Savezna vlada)


Živorad Petrović

Generalni direktor „Jugoslovenskog aerotransporta“ Živorad Žika Petrović ubijen je 25. aprila 2000. godine, oko 21.30 sati, u klasičnoj „sačekuši“ u Ulici Jaše Prodanovića u Beogradu.

"Nesumnjivo je reč o terorističkom aktu izvršenom nad visokim privrednim funkcionerom SR Jugoslavije ".( MUP )


Boško Buha

General policije i pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti Boško Buha ubijen je na način veoma sličan – i rukom podjednako vičnom – kao i general Radovan Stojičić Badža pre pet godina, dobro grupisanim rafalom iz automatske puške sistema Kalašnjikova, sa udaljenosti od pet do deset metara, na parkingu sa dunavske strane hotela "Jugoslavija", u 2.40 sati 10. juna 2002.

"Podaci do kojih se došlo kroz vođenje istrage nedvosmisleno ukazuju da je reč o klasičnom terorističkom aktu iza koga stoji vrlo moćna i organizovana kriminalna grupa". (Milan Obradović, šef policije u Beogradu)

"Celo sudsko veće i svi prisutni su se smejali kao da smo gledali humorističku emisiju i kao da se ne radi o ubistvu jednog generala."

Slavko Ćuruvija

Novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, na Uskrs, u pasažu zgrade u Svetogorskoj ulici, u centru Beograda. Ubice su u njega, s leđa, ispalile 17 metaka.

"Po svemu sudeći, iza takvih ubistava je stajala neka državna struktura. Iste indicije imamo i za ubistvo Slavka Ćuruvije". (republički tužioc Slobodan Radovanović)


Zoran Đinđić

Predsednik vlade Srbije Zoran Đinđić, ubijen je iz četvtrtog pokušaja 12.03 2003. posle dva meseca neometane jurnjave ubica po ulicama Beograda, kada su mu postavili zasedu na ulazu u zgradu vlade Srbije. Policija nije podigla mere bezbednosti oko premijera Srbije ni nakon hapšenja atentatora Dejana Milenkovića zvanog Bagzi.

"Svako ko izjavi da je vlada znala za atentat na Zorana Đinđića samo zbog takve izjave bi trebalo da završi na sudu. Sa gnušanjem odbacujem takve tvrdnje ". (Žarko Korać, podpredsednik Vlade)



Osamnaestog oktobra 2000. godine beogradska policija saopštava da, po zahtevu MUP-a Crne Gore, traga za osumnjičenima za atentat na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi - Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem - i apeluje na sve koji imaju informacije o njima da se jave policiji.

kad ovo bude rasvetljeno, rasvetliće se sve o čemu si ti pisao

Podržavam tvoj tekst, samo ne delim mišljenje da će državne institucije koje sudeluju na više nivoa u svim ovim zločinama pasti na "slučaju ubijenih gardista". Beogradska ubistva su kontinuitet, a ne pojedinačni slučaj i cilj vladine Komisije za istraživanje ubistava novinara je upravo da se zločin učini manjim, što se činili i u dosadašnjim sudskim procesima.

Kada prvi bezbednjaka Vučić i ministar policije Dačić ne sme da pomene likvidaciju ministra odbrane ili generala policije Boška Buhe jasno ti je gde je greška sistema najveća. Uopšte nije važno vreme ubistava, to sam već navodio.

Atentatori na premijera Srbije neometano su ubijali do 2010. godine u Beogradu i to je nabliže vremenskom i lokacijskom mestu ubistva gardista.

Slažem se , ubistvo gardista je dno dna ponašanja države.

Atentatori na premijera Srbije neometano su ubijali do 2010. godine

ako zaista jednom bude posstojala politička volja

Mislim da je stvar mnogo, mnogo gora od "(ne)postojanja volje".

Naprosto, mehanizam koji je godinama stvaran tako je spregnut, da ...
Mnoge javno nespojive političke opcije i mnogi pojedinačni interesi, i to ne samo oni kriminogeni, tako su međusobno ucenjeni samom svojom pozicijom, da je za sve njih bolje da sarađuju ili makar ćute, nego da budu ugroženi čačkanjem kule sazdane od čeličnih karata čiji su deo.

Trulež vrednosti je daleko opasniji faktor nego što je to neki broj ljudi koji čine državni ili organizovani kriminal. Čak i da se taj kriminal nekim čudom, nečijom voljom sada potpuno ukloni,
isti takav bi se iz ove "truležne baze vrednosti" opet pojavio za ekspresno kratko vreme.

Ma, cvećem ih treba "tući" :)

i mislim da nas ima dosta, samo nemaji svi mogućnost da to javno kažu.

A они од којих тражимо да разоткрију злочинце рачунају, надам се погрешно, да ћемо се уморити од казивања.