Sa Lica Mesta: New York kao Boise, Nasi Protiv Amerikanaca

New York, New York, big city of dreams... tako je nekako isla popularna Break Dance pesma sa kraja 80tih godina, koja je pricala o gradu na cijim je ulicama taj popularni ples i stvoren. Mumlanje te pesme dok avion slece na jedan od tri lokalna aerodroma mala je tradicija koja prati svaki dolazak u ovaj lep grad na ovaj lep turnir, sto je sad, zajedno sa citaocima B92, vec jedanaesti put za redom. Danas su snovi nasih igraca ovde u Njujorku u direktnoj suprotnosti snovima nasih domacina, i Ana i Janko i Nenad igraju protiv domacih igraca.

Takav raspored podseca na Davis Cup susret u interesantnom Boise, Idaho pre nekoliko meseci. Tamo smo bili samo mi i samo oni, tokom tri dana samo smo menjali postave ali ne i zastave. Ovde na US Openu zastava ima dovoljno da vas podsete na zgradu Ujedinjenih Nacija na istocnoj obali Menhetna. Sa te obale su se iz voza #7 koji vodi ovde ka tenisu jutros videli sivi i crni oblaci bez puno vetra, sto za tenis moze biti i dobro i lose. Anin mec pocinje za dvadesetak minuta, i za sada sve izgleda ok. 

 I zvucalo je ok. Uz Americku himnu, koja je pred prvi mec na glavnom Arthur Ashe stadionu obavezna, publika je uglavnom nemo gledala ka ogromnoj Americkoj zastavi iznad severnih tribina, sa izuzetkom operaskog pevaca sa donjih tribina koji je ponosno i precizno himnu otpevao i dao fin uvod u mec na kojem je domacoj teniserki McHale trebala podrska protiv favorita, nase Ane Ivanovic. 

Muzika posle prvog seta bila je modernog DubStep tipa, neki novi muzicki pravac koji po prvi put ispituju ovde na US Openu. Ranije je bilo mnogo vise klasicne muzike, dramaticno postavljene uz usporene video snimke tenisa, koji su se uvek cinili kao dobar potaz za publiku koja se ovde ocekuje. Publika je prvi set pozdravila velikim aplauzom za domacu teniserku, uzela je Ani prvi set sa 6:4 i na semaforu je osim rezultato bilo ispisao kako smo dotle stigli -- Ana je imala veliki broj neiznudjenih gresaka, daleko veci od protivnice. 

To se u toku meca lako dalo videti, u prvom setu i velikim delom drugog mali broj poena je imao ritam i duzinu koja se da prepricati, loptica je cesto zavrsavala u mrezi sa obe starne, sto je dovelo to cesto izgubljenih servi. Drugi set trajao je malo duze od prvog, Ana je imala manje ekstremno visokih forhenda koji su tokom prvoh seta cesto za sitno promasivali teren, i nije zalazila toliko duboko iza glavne linije tokom poena, i drugi set se zavrsio u njenu korist sa 7:5. 

 Tokom treceg seta situacija izgleda bolje i na terenu i van njega. U toku pauze sudija izgovara prijatno obavestenje da Ana vodi 5:4. Vodjstvo je minimalno, Amerikana sledeca servira, ali gem koji je Ana upravo zavrsila imao je dobre poteze i dobre odluke i videli smo i culi zadovoljnu i uzbudjenu Anu i njenu prepoznatljivu stegnutu pesnicu i izreku Idemo! Na klupi sedi ispod suncobrana koji su sad vrlo potrebni. Ovo je slika i prilika tenisa kakvog vidjate na reklamnom materijalu za ovaj turnir. Puno ljudi, puno sunca, malo oblaka i malo vetra.

Sledeci gem je za domacu publiku prebrzo dosao kraju. Nije bilo puno dugackih poena niti velikih bravura kojima bi Americka teniserka publici dala bar grandioznu zavrsnicu meca pred poraz. Mec je od pocetka bio vrlo tesan, obe teniserke su pocele bez jasnih aduta u rukavima i reketima, ponajvise sto se tice servisa. Kako to cesto biva u ovom sportu, pobednica je bila bolja u nekoliko vaznih momenata i mec je bio gotov. Kristina MekHejl je poslednji gem zapocela sa duplom servis greskom sto je iskusnoj Ani bila inspiracija da agresivno zavrsi narednih nekoliko poena -- ukljucujuci duboku forhend dijagonalu koja je mozda bila najlepsi potez ovog meca -- i sa zadovoljnim povikom i poznatom piruetom udje u cetvrtu rundu US Opena.

Sat vremena posle kraja meca, Ana je popricala sa manjom grupom domacih novinara.

Kakvi su ti utisci o mecu?

Zaista sam sretna sto sam uspela da izvucem ovakav mec. Na svim turnirima uvek imas momente kad ti ne ide i kad moras da izvuces mec kao ovaj danas tako da sam sretna da mi je to uspelo.

Danas si dosta izlazila na mrezu, jel to bio deo taktike?

To je sigurno bio deo taktike. Dosta se dobro krece i pokusala da smanjim njeno vreme kad se vraca po terenu, pogotovo sam napadala po bekhendu zato sto ima tendencije da se brani visokim loptama, pokusala sam sto vise da izadjem na mrezu i dosta je bilo vetra danas pogotovo sa jedne strane i dosta gresaka sam napravila neiznudjenih.

Imala si plan pred pocetak meca, cime te je ona najvise iznenadila?

U principu nista me nije iznenadilo. Jednostavno su samo moje noge bila problem, nisam se dobro namestala pred loptice i tajming mi je bio malo poremecen ali srecna sam sto sam uspela da se vratim u drugom setu.

Gde si u trecem setu osetila promenu koja je dovela do pobede?

U trecem setu sam zaista dobro serviral i to mi je olaksalo moje servis gemove i kroz svaki njen servis gejm sam imala osecaj da sam mogla da je brejknem.

Imala si puno neiznudjenih gresaka, sta se desavaka kad do toga dodje?

Imala sam puno vise gresaka nego obicno, ponekad sam bila dosta daleko od loptice i duvao je dosta jak vetar. Te najjace loptice sam najvise izgresila, ali srecna sam da sam uspela u vaznim momentima dobro da odigram, a sutra cu svakako poraditi na tome.

Najveci teniski stadion na svetu uzima i najvecu kolicinu vremena da se sve oko njega zavrsi i organizuje. Organizacija intervjua posle meceva ima neki svoj ritam i prioritete, i sto je igrac vise rangiran potrebno je i njima a i prisutnim novinarima dati dovoljno vremena da se jedni za druge pripreme. Dok je Ana u toku konferencije za stampu opisivala nase tenisere i njen odnos sa njima, na ekranu pored nje Janko Tipsarevic je vec duboko zasao u mec protiv Amerikanca Jack Sock-a.

Grandstand stadion na kom je Janko igrao ce uskoro poprimiti znatno drugaciji oblik i osecaj, posle nadogradnje kojom ce se nekolicini terena u ovom sporstkom centru dodati krovovi i nadstresnice i time majci prirodi oduzeti mali deo kontrole kojom je poslednjih nekoliko godina finale pomerano sa nedelje na ponedeljak. Sa novinarske tacke gledista, nadamo se da ce raspored sedista ostati isti, jer na tom terenu mozemo najblize da posmatramo igrace.

Samim tim i igraci nas mogu lako da posmatraju i konstatuju u toku meca, sto je danas Tipsarevic posle prvog seta sve vise radio. U toku prvog seta bio je cutljiviji i zabrinutiji, servis i forhend Ameriknca predstavljali su veliki problem i Janko mu je davao previse slobodnog vremena da loptice i telo namesta kako mu odgovaraju, te je posle samo pola sata Sock poveo sa 6:3 u prvom setu.

Drugi set je trajao dva puta duze, sa napetim taj-brejkom u kom je Janko konacno pronasao kombinaciju taktike i energije koja mu je odgovarala. Taj-brejk se zavrsio sa ubedljivih 7:1 u nastavio uzlaznom putanjom do kraja meca. Amerikancu je dao samo tri gema do kraja meca, dozvoljavao mu je da se sam saplete na svoju nestrpljivost. Na ovom terenu Janko je tokom godina odigrao neke od svojih najuzbudljivih US Open meceva i publika se toga seca i to mozda i ocekuje.

Kad bi mogao, Janko bi sve svoje meceve trebao ovde da igra. Mada je protivnik bio Amerikanac, sa ove blizine tesko je biti ljubitelj tenisa i nepodrzavati Jankov trud i pozrtvovanje na terenu. Samo izbliza posmatrati Jankov odraz sa zemlje pri servisu dovoljan je da na momenat i najveci patriota zaboravi odakle je koji teniser i pozdravi ga sa gromkim aplauzom.

Tako je bilo i danas, na kraju meca publika je jedva primetila kad su preko razglasa rekli da Amerikanac napusta teren, svi smo bili zauzeti pracenjem loptica koje je Janko rukama bacao u publiku. Svakom lopticom je polako podizao intenzitet i buku publike, kojom je ovaj mali stadion na momenat nadjacao daleko veci i glasniji Armstrong stadion sa kojim je jednom stranom spojen.

 Posle meca Janko je porazgovarao sa domacin novinarima.

 Kakvi su ti utisci o mecu?

Set ipo sam bio suvise pasivan. Ovaj decko ima jako dobar servis i ima dobar forhend ako ima vremena da se namesti. Ja sam sat ipo vremena bio suvise pasivan i cekao da on napravi gresku. To je stara moja boljka kad igram sa slabije rangiranim igracima. Ali negde od drugog seta sam ulazio na njegov drugi servis, dobro servira i taj brejk je bio odlican, 7:1. Nije imao previse sansi do kraja meca.

Sta je razlika u odnosu na turnire pre Njujorka ove godine?

Vratio sam se mentalno 100% od Sinsinatija ove godine. Ja sam i dalje pre toga dobro trenirao i dobro jeo i bio profesionalac ali jednostavno na mecu nisam imao taj isti osecaj i borbenost pre Sinsinatija.

Sta se tacno desilo u Sinsinatiju za taj mentalni preokret?

Mislim da sam previse poceo da razmisljam o stvarima koje mogu da unapredim, sta rad radim da bi imao bolji bekhend ili forhend, i totalno sam u tome zaboravio da se borim za svaki poen, sto je bila jedna od mojih najvecih snaga. To sam javno pricao, da moje najvece oruzije je moj stav na terenu. Ako imam borben stav, onda me je jako tesko pobediti. Ako sam u kanalu, onda nisam isti igrac. U tom trazenju kako da unapredim delove igre zaboravio sam na to razmisljanje da se jednostavno borim za svaki poen.

Sto ti Grandstand toliko odgovara?

Poseban je teren i jako, jako je brz. Igraci se izgube i ne znaju sta da ocekuju na njemu, ja zamalo da platim ceh prosle godine, trenirao sam na svim terenima osim na tom i u prvom mecu sam gubio sa 2:0 u setovima i gubio sam brejk u trecem. Totalno je drugaciji teren, mnogo je mali teren i publika je jako blizu i nema se mesta da se igra defanzivan tenis. Moras da igras agresivno, jer ne mozes da se branis. Znam sta da ocekujem na tom terenu i osecam se kao kod kuce.