STIŽE NAM MONSANTO!

Američki Monsanto je taman digao ruke od Evrope, kada je Evropa digla noge i odlučila da mu dozvoli izvoz kukuruza na njene teritorije. Ukratko: Evropska Komisija je Monsantu dozvolila da u Evropu izvozi svoj genetski promenjen kukuruz, koji se zove SmartStax. Naravno da se radi o »super kukuruzu«, jer isti nije samo genetski promenjen, nego je napravljen kao hibrid, zbir dve vrste već genetski promenjenih kukuruza.

[url] http://madebyabvh.tumblr.com/post/58787280442/animated-dobrosav-bob-zivkovic-54-original[/url]

 Zajednički ga proizvode Monsanto i Dow Agroscience. Naziva se i »kontroverznom biljkom«, jer naravno da se ne zna kakve dugoročne posledice na ljude može imati. SmartStax je otporan na sve herbicide, sem na dva koja, o kakve slučajnosti, proizvodi samo Monsanto. I ne samo to, SmartStax je tako Smart kukuruz da sam proizvodi otrove protiv šest vrsta buba.

Informaciju da septembra, najkasnije oktobra, stiže pomenuti kukuruz, potvrdio je Tonia Borga, portparol evropskog komesara za zaštitu potrošača. Doduše, čini mi se da uvoženje ovog kukuruza i zaštita potrošača predstavljaju contradictio in adiecto. Tonia Borga je, za nemački Die Zeit, rekao i da će pre te odluke biti obavljen »strog, naučni proces ocenjivanja«. Odlično i kako da ne.

Monsanto, naravno, poljoprivrednicima obećava osetno više prinose i jednostavnije gajenje tog kukuruza, u odnosu na obične sorte. Nama ne obećava, ali su sve šanse da bi mogli da dobijemo i još koji par očiju, dodatne ruke i noge, i počnemo da svetlimo noću. Možda ne baš mi, ali koja generacija za nama bi mogla da uštedi na struji i bankrotira na lekovima protiv kojekakvih boleština za koje se, jašta, neće znati otkud su se zapatile.

Kukuruz SmartStax se u Americi gaji »već« dve godine. Nijedna genetski promenjena biljka, čiji uvoz je EU dozvolila, nije imala toliko dodatnih gena kao što ih ovaj kukuruz ima. Borbu da ga uvali na tlo Evrope, Monsanto vodi još od 2008. Godine, kada je predao prvu molbu za dozvolu prodaje ovog kukuruza u EU. Doduše, valjda bi trebalo da bude uteha, da se molba odnosila »samo« na zahtev da se pomenuti kukuruz uvozi kao silaža, hrana za stoku, i koristi u prehrambenoj industriji. Dakle – »samo«. Više od toga bi, verovatno, značilo da EU izda neki zakon po kome bi svaki njen građanin morao da pojede dnevno bar par klipova Monsantnovog genetskog čuda.

Ova odluka Evropske Komisije predstavlja samo relativno iznenađenje, jer je zapravo sasvim na crti dosadašnjih neprirodnih odluka EU. Prva je bila ona zahvaljujući kojoj se, od aprila ove godine, ne smeju prodavati prirodni lekovi na bazi trava, znači i čajevi, lekovito bilje, vitamini, minerali, dodaci prehrani ljudi...Da bi u EU mogli da prodajete prirodne lekove i čajeve, morate da vršite višegodišnje istraživanje, ali i da platite 100.000 evra koliko košta sertifikat kojim se to dozvoljava.  S obzirom da se sirote babe koje mile po brdima i planinama skupljajući travke, pre odluče da za 100.000 evra kupe najnoviji model BMW-a,  jasno je ko ima i za nove BMW-ove i sertifikate – farmaceutske korporacije koje sada mogu mirno da spavaju. I naruče još koji, još noviji model nekog od automobilskih besova.  U stvari, mogu da kupe BMW lično, da se ne muče i čekaju dotur iz fabrike. To važi i za proizvođače meda i medenih dodataka hrani i lekova, ako misle da skupe za sertifikat, moraće da nateraju svoje pčele da ubuduće kantama skupljaju sirovine za med potrebne. Ali zato ćemo, ubuduće, moći da se lečimo i žderemo hemiju, od koje će nam sve bolje biti, a čuda od mutiranih virusa i pitajbogakakvih rogatih, do sada neviđenih bakterija će da se zapaćavaju i  rastu do veličine lubenica.

Druga odluka EU, koja vodi ka logici pružanja gostoprimstva Monsantovim genetskim monstrumima, je ona protiv koje se sada vodi borba pod nazivom »Sloboda semena«. Naime, radi se o zakonu kojim bi EU zabranila prodaju autohtonih semena, i dozvolila nabavljanje semena samo od velikih proizvođača. U Sloveniji je to odmah izazvalo komentare da EU time želi da stvori prehrambenu zavisnost, izazove izumiranje autohtonih vrsta biljaka, i dovede do neprihvatljivih rizika za slovenačku poljoprivredu, naročito onu ekološke orjentacije. To peške prevedeno znači da bi, zahvaljujući takvom zakonu EU, bila zabranjena i bilo kakva razmena semena, čak i onih među ljudima koji se profesionalno ne bave poljoprivredom. Dakle, ako vam neko potraži seme baš lepe paprike koju je kod vas video, možete samo da ga upozorite na to da vas ne navodi na kriminal ili da podelite globu.

Zbog toga je u Sloveniji osnovano udruženje Čuvari semena, koje poručuje EU: »Ne damo slobodu semena, i sigurno nećemo dozvoliti patentiranje i uniformisanje starih, tradicionalno uzgojenih sorti kulturnog bilja!«

Što se tiče mene, Monsanta, super kukuruza, šest vrsta buba na samoproizvedeni otrov osuđenih, čajeva, meda i semenki, ja bih imala da im poručim stvari koje se ovde ne smeju napisati. Ili bar mogu da citiram mog poljoprivrednog proizvođača, strica Andreju i njegovu autohtonu, tradicionalnu poruku sa ispuštenim ključnim glagolom: »Seme li vam zlo!«

Hvala Bobu Živkoviću za instantno izlaženje u susret J