Kraljevski

Počinje svetsko prvenstvo u atletici

(oko pola 8 otvaraju desetobojci, naravno, navijamo za Dudaša)

U Montrealu Novak pleše 

Igraju se i evrokupovi u fudbalu (za one koje igraju fudbal, logično)

Uskoro opširnije, pre svega o atletici (nadam se)...

...Opširnije :)

Svetska prvenstva u atletici se održavaju već 30 godina,

prvo je održano u Helsinkiju davne 1983. i ne sećam ga se,

sledeće u 1987. u Rimu sam već pratio sećam se svetskog rekorda Štefke Kostadinove u skoku u vis (2,09m),

a Tokio 1991. pamtim kao da je juče bilo (ee, šta je sve bilo u Tokiju 1991.)

tada se (između ostalog) desio i jedan od najvećih spekatkala u sportu, po čemu ću najviše pamtiti to prvenstvo – takmičenje u skoku u dalj. Iako je je Karl Luis postavio svetski rekord na 100m (9:86s) u ultra spektakularnoj trci u kojoj su svi takmičari bili u nekoliko stotinki i ispod 10 sekundi, ipak je skok u dalj ono po čemu će se to prvenstvo pamtiti.

Najbolji skakač svih vremena Luis (ubedljivo prvi po broju skokova preko 8 i po metara) je već sredinom takmičenja ostavrio (tada) 3. rezultat svih vremena 8, 83m

(iza 8,90 Boba Bimona iz Meksika 1968. i 8,86 sulodog evropskog rekorda Emijana), a onda je na zaletište izašao Majk Pauel (koji je tada imao 8,54) i izveo možda najbolji skok u istoriji ljudske vrste, skočio je na crtu od 9 metara, ali je prestupio za pola centimetra! U sledćoj seriji Luis skače fenomenalnih 8,91 ali sa vetrom u leđa od (nedozvoljenih) 2,9m/s – to bi se priznalo kao rekord setskih prvenstava, ali ne bi bilo priznato kao svetski rekord. A onda je Pauel «ponovio» prethodni skok, savršeno meso odraza i 8,95m, 23 godine star svetski rekord je oboren! (vetar u leđa je bio oko 1,5m – dakle u granicama dozvoljenog – ispod 2). Luisu je ostao poslednji skok, zaleće se i tu je negde...»samo» 8,87 – najveći je ostao bez zlata.

Ovo prvenstvo ćemo pamtiti i po najbržoj beloj štafeti na 4x400 Jovković, Đurović, Mačev, Branković – prva bela štafeta ispod 3 minuta – 2:59.95 i «samo» 4. mesto (što je ujedno i naš najveći uspeh na svetskim prvenstvima, Legendarni Dragan Perić ima bronzu, ali sa dvoranskog prvenstva sveta).

Posle toga se svetska prvenstva održavaju na svake dve godine, pa je 1993. održano u Štutgardu, pobednici su pored zlatne medalje dobijali i Mečku :) Ovo Prvenstvo se pamti po svetskom rekordu na 4x400 (znam da sam celo prvenstvo tu trku čekao), sjajne američke štafete (Endrju Volman, Kvinsi Vats, Bač Rejnolds i najveći od svih Majkl Džonson), oduvali su svetski rekord (2:54,29), a Majkl Džonson je poslednju izmenu (iz letećeg starta, naravno) istrčao za manje od 43 sekunde (42, 94)!

1995. je SP bilo u Geteborgu i to mi je ostalo u najlepšem sećanju – more, ženske, a posle sam se oženio :P, a samo prvenstvo ću pamtiti po Džonatanu Edvardsu koji izgleda kao neki kolega student sa ETF-a, ali je prvi koji je troskočio preko 18m (18,16, a u sledećoj seriji 18,29m) i to tako lagano.

1997. u kolevci olimpizma, a 1999. u Sevilji će se pamtiti po onome što se čekalo celu deceniju, da Majkl Džonson postavi svetski rekord na 400m i on je to i uradio 43, 18s!

...itd (ostalog se sećate i sami :)) Poslednja dva svetska prvenstva je svakako obeležio Jusein Bolt obarajući (razbijajući!) svetske rekorde u sprintu.

Ono po čemu su svetska prvenstva specifična su dobri rezultati u sprinterskim disciplinama, jer svi tempiraju formu, dok dugoprugaši obaraju rekorde na atletskim mitinzima, jer tamo imaju «zeca», a niko ne dolazi na SP da bude zec. Svesko prvenstvno u atletici je kao desetak uzastopnih atletskih mitinga :)

Mi smo minorna zemlja, što se ovih prvenstava tiče, još nemamo medalju, a na prethodnim takmičenjima, retko da smo imali i finaliste (jedino su Perić i Topić bili u igri za medlje, ali nažalost nisu uspeli). Na ovo prvenstvo po prvi put odlazimo sa nekim optimizmom, jer imamo nekoliko takmičara koji realno mogu do finala (u desetoboju nema finala, ali jednu grupu možemo tako tretirati). Mihail Dudaš je top10 desetobojac, isto se može reći i za Asmira Kolašinca  u bacanju kugle (15. avgusta počinje kugla). Za finale će da grize i Ivana Španović (kod žena danas 7 metara znači sigurna medalja – pamtim mnogo bolja vremana Galina Čistjakova, Hajke Dreksler, Džeki Džojner Kersi). Dragana Tomašević nas do sada nije prijatni iznenađivala, ali zato Emir Bekrić (400 prepone) i Amela Terzić (1500)  jesu. Oboje su jako mladi i obaraju sopstvene rekorde, što je najvažnije. Iz prve ruke znam da Emir nema adekvatne uslove (a ko kod nas ima), ali realno je očekivati polufinale, maštam o finalu, ali ono što bih najviše voleo je da ponovo popravi svij najbolji rezultat (48,96). Isto važi i za Amelu, koja se od skoro takmiči u seniorskoj konkurenciji i teko očekujem da napreduje. Ako Goran Nava istrči dobro, u rangu svog najboljeg rezultata, biću zadovoljan, jer najvažnije stvar na velikim takmičenjima je pobediti sebe, dati najbolje kad je najvažnije.

Svetski šampionat u atletici održava se po 14. put. Od 10. do 18. avgusta u Moskvi, na stadionu Lužniki, takmičiće se muštakci u 24 a žene u 23 discipline (jedna koja je više za muškarce je hodanje na 50 km).

Pripremni period je bio vrlo kompleksan sa nizom mitinga (oni najvažniji u Dijamantgskoj ligi) ali i sa nizom doping skandala u Turskoj, Ruciji, SAD i Jamajci.

Stručnjaci preporučuju da se svakako pogledaju nastupi ovih takmičara:
- Alison Feliks (SAD) koja se takmiči na 200, 4 x 100 i 4 x 400. Ona je prva sprinterka koja je osvojila 3 zlata u sprinterskim disciplinama još od 1988 (Olimpijske igre u Seulu). Ima samo 55kg, a deo je dobrovoljnog anti-doping programa "Project Believe".
- Mutaz Esa Baršim (Katar) daje posebnu boju skoku u vis koji se ionako smatra jednom od najvećih predstava u atletici. Juna meseca je u Judžinu (SAD) skočio 2,40 što je peti rezultat u istoriji, "samo" 5 cm niže od legendardnog i do sada neprevaziđenog Sotomajora. Imaće sjajnu konkurenciju u Rusu Ukovu i Ukrajincu Bondarenku (od koga očekujem najbolji rezultat), posebno je lud bio na poslednje mitingu Dijamantske lige u Londonu, kada je lagano preskočio 2,38 (najbolji rezultat mu je 2,41), a onda zamalo srušio letvicu na 2,43 (to bi bio novi ER, Patrik Sjebarg 2,42 i najbolji rezultat iza najvećeg Havijera Sotomajora), a onda je ludak probao da preskoči 2,47 i nije mu mnogo falilo!
- Mo Farah (Velika Britanija) je rodjen u Somaliji ali je do maksimuma razgalio Britance prošle godine i zadobio svetsku slavu pobedivši (ostale) afričke takmičare na 5 i 10 kilometara. Trenutno je evropski, svetski i olimpijski prvak u ovim disciplinama. Okušava se i na 1,5 i 3 kilometra (u dvorani), a "izazvao" je Bolta da se trkaju na stazi koja je "izmedju njih" (negde na 600m).
- Ešton Iton (SAD), drugi desetobojac koji je do sada sakupio preko 9000 poena na jednom takmičenju. Videćemo koliko će inspirisati ostale i uspeti da im se odupre u Moskvi.
- I, svakako, Usein Bolt (Jamajka), koj i će trčati na 100, 200 i 4 x 100 metara. Od Bolta svi očekuju ne samo da pobedi nego i da postavi svetske rekorde, što baš i neće biti lako koliko god se staza u Moskvi smatra brzom. Bolt je uneo veliki stepen zabave u atletiku i tako joj vratio svetsku slavu koju je nepravedno bila izgubila u odnosu na recimo tenis ili fudbal. Na prethodnom prvenstvu u Daeguu diskvalifikovan je na 100 metara (tada su važila pravila da prerani start odmah znači diskvalifikaciju, a sada je vraćeno ranije pravilo da takmičar ima priliku za još jedan start), pa se veruje da mu je to prvi cilj. No, ove godine je već pobedjivan, pa će trka biti jedna od najvećih poslastica prvenstva, mada na ovom prvenstvu ne očekujam rekorde posebno što su dva velika konkurenta Tajson Gaj i Asafa Pauel bili su nedavno pozitivni na doping kontroli!

I naravno u fokusu će svakako biti Jelena Išinbajeva (koja se čak nalazi na logou ovog prvenstva!) i koja je najavila penziju posle ovog takmičenja (a ko zna možda i Duško Korać krene za njom ;)

detalji na http://www.iaaf.org/competitions/iaaf-world-championships