мени,тада заклетом фрутаријанцу , дрктава питија у тањиру са рутавим свињским ушима, изазивала је порив на подриг и бљув но она која ме је мамила за астал била је Љ. ненадјебива локална прцаљка, сезонска радница усодари моје сеоске Бабе
-ја примам све у себе па могу и твоју сурлетину, сећам се како ми је смешкајући се онако бећарасто указала
док смо јели кретоша о сеоској слави и седели на басамку од савине бербернице те сркутали синалко а ја је обгрљену вато за набрекле несиликонке, ту ома испод чокалијиног гувна димије у сенику цедила задњу кап сперме измене.била је незајажљива медногома а умела баратати са буџом усеби сам’ тако.
пазух јој је био ерогена зона тако да се набројати длака немогу којих се напасох док сам га облизиво и наводијо је нацикот
- кад јебеш, невади, цитирала је Лао Це-а ( никад не сазнах како за њега она чу)
дотада било је битно истоварити се урибицу женску што количинскије па се изврнути налеђа али ово је сада била новина у курораду.наиме док си је таслачио оно је помно пратила сјај окати па кад је наслутила измаглицуму умела је да умоменту неком вагиналном стегом спречи штрца па би се он неуспешан вратијо ујаја, и док ми уушима зазујало кресоје би остајао тврдокоран за дивно чудо да би се убрзо стега окођоке опустила и прцрадња кретала испочетка.након пар таквих кругова истовар који је уследијо бијо је коњски а мој врат сав изуједан, те ушне ресе у фронцлама . . . и тако (скоро) свакодневно током летњегми ферија
Ју,каце само сетим.
Е сад, ни кунилингус није баш била често употребљивана указница тамо спочетка 7 десетих година века кљокнутог но то незначи наравно да језичко пајање женског међуножја се ние упражњавало и умомСелу.мени се та радња спочетка кратко речено баш гадила јер накисели миомир устајалог длакавог подсукњиног џбуна ничим ние указивао на дражи те врсте полног чина и можда се ја, дете под клавиром одрастао, небих ни опробао у том умећу да ми један Шапа студент медицине није указао да је нама гадљивим решење парче тврде чоколаде које се тутне угуз женској па се сваки други лиз њоме приведе укусности.
кад ме је ондак кренуло . . .
е сад, овај састав би се измишњотинама из полне ми прошлости могао отеећи но како су ме (доскора) училе моје креветске другарице све се треба свести на меру данашњег динамичног живота па и та некад да потраје гајена полна љуљага сада има своју временску омеђеност.
стога и овај присет исто .