Nostalgija| Život

Lastavice i vrapci

miloradkakmar RSS / 02.07.2013. u 16:16

    Milena, lepa i hrabra  devojčica, duge crne kose sa pletenicom i crvenim obrazima,  volela je neobične  igre kojima je dokazivala svoje straplejnje, istrajnost  i odlučnost, gotovo redovno birajući mene za rivala, odnosno saigrača. Šezdesetih godina prošlog veka  nije bilo igračka iz prodavnica  ili  su se  čuvale na ormanima i kredencima, a dolaskom gostiju oživljale bi na kratko  u dečjim rukama. Zato smo znali da napravimo lukove i strele, drvene puške, praćke, lutke od kukuruzovine i blata, lopte krpenjače...ipak, najlepše igre bile su  u prirodi i sa prirodom.

   Ležali bi, jedno pored drugog, na strnjištu raširenih ruku i nogu,  nedotičući se, jer  se tako bolje vidimo iz vazduha drugog  doma ptica, vrabaca i lastavica, koje kad ogladne i ožedne moraju da  slete na strnjište po  pšenično zrno ili po slamke za gnezda. Satima ne bi prozborili ni reči, disanje je prestajalo kada bi se ptice približavale tlu ili sletale pored, nadletale, brišućim letom  skoro dodirivale noseve, ali ni jedna da sleti   na jedno od nas, na nju lastavica, na mene vrabac. U slučaju da lastavica sleti na mene, a vrabac na nju, postojala je mogućnost da se „pobeda“ pokloni bez ikakvih uslova i nadoknada. To su bila Milenina pravila igre.

   Upeklo leto se bilo oteglo, žetva je  završena,  prašina na kolskim putevima  bivala je sve deblja, dugo nije bilo kapi kiše, a vrapci se pred kišu brčkaju  i šepure, u nedostatku barica,  u  toj prašini. Lastavičiji ples na  plavom nebu postajao je brži, vrapci su se sudarala...što je nas uveseljavalo  i dovodilo do kršenja jednog od  pravila igre, ćutanja...gromoglasni dečji smeh je odjekiva ravnicom. Milenin i sada čujem. Beli oblačići  postajali su sve crnji, vetar se razmahao  nagoveštavajući nevreme, što nas nije brinulo dok god smo na nebu videli lastavice i vrapce. Kada su oni nestali, nebo se zacrnilo, oluja je  bale slame  postrojila u kolone noseći ih  do kanala, a neke i preko vode...sevalo je i grmilo  sa svih strana...lilo je... sve se spojilo, nebo i zemlja... tada  smo se i mi spojili, zagrlili, postali jedno.. kršeći  još jedno pravilo igre. Kod kuće nas je čekao roditeljski strah. Niko nas, onako blatnjave i mokre, nije pitao kako ste  preživeli.

   I pored  zabrane kretanja,  preko  poljskih WC-a, baš nam se piškilo u isto vreme,  i bašta, jeo nam se krastavac i paradajz,  iskradosmo se do strnjišta  gde  nas je  čekalo razigrano nebesko društvo ,  lastavice i vrapci, poremećeno vranama i  sokolima jer i oni su posle kijameta bili u potrazi za hranom i materijalom za popravku gnezda. Za svaki slučaj poneli smo po stabljiku mladog kukuruza, čim bi osetili da će prema nama podigli bi kukuruz i oni bi odustajali. To nam je kvarilo igru, odugovlačilo je...a roditeljski strah nas je čekao kod kuće. I onda se dogodilo, nenadano, kao što sve biva, u bujnu crnu kosu  sletela je lastavica, Milena nije ni primetila, upozorio sam je sa pssssttt...nije se pomerala, prestala je da diše, a osmeh od  uva do uva, crveni obrazi  su rasli do neba.  Lastavica je  htela u njenoj kosi da napravi gnezdo , donosila je  slamčice i  zrna pšenice .  Slikao sam svojim očima kako Milena postaje lastavica.

  Znali smo i zimi da  igramo tu igru, bez lastavica,  unatraške bi se bacili u sneg,  u ruke i na grudi stavili bi kukuruz i suncokret  i čekali  na koga će prvo da sleti vrabac. Najčešće  smo to igrali na zamrznutom snegu među kupama kukuruzovine, na snegu bi ostavili malo kukuruza i suncokreta, tek toliko da vrapci uoče, mi bi se sakrili u kupe i kada bi zrna nestala  zauzeli bi poze i čekali.  Nadao sam se da ću pobediti, nisam,  njena leva ruka je bila privlačnija. Nije mi bilo krivo, radovali smo se kao mala deca.

   Znao sam da na mene neće da sleti ni jedan vrabac. Bojali su se  jer  sam ih ganjao po praščarniku i štalama, u bežaniji udarali bi o prozorsko staklo i ja bi ih onesvešćene kupio i puštao  da slobodno lete. Nisu znali da je to bila samo dečja igra i da je dečje srce brže lupalo. Milena nije povredila ni jednu lastavicu, ni jednu pticu, ni  jednu životinju, ni  jedno dete, ni  jednog čoveka...zato se njena lastavica  vraćala u staro gnezdo ispod  krova mašinskog parka.

Milenu  su odveli u severnije krajeve gde ove lastavice nerado lete. Nikad  se više  nisam igrao lastavica i vrabaca.

 



Komentari (24)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

myredneckself myredneckself 18:14 02.07.2013

Pusti neka vetar nosi...

...jednu prastaru o lastama


by Octavio Ocampo

miloradkakmar miloradkakmar 12:07 03.07.2013

Re: Pusti neka vetar nosi...

myredneckself
...jednu prastaru o lastama


by Octavio Ocampo


Pustiti sve što može da leti.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 18:52 02.07.2013

Kako li se sada preziva tvoja

... Milena?
miloradkakmar miloradkakmar 12:11 03.07.2013

Re: Kako li se sada preziva tvoja

Vojislav Stojković
... Milena?

Nemam pojma, verovatno neko severnjačko prezime koje nije na -ić... al' verujem da i sada ima gustu crnu kosu.
bocvena bocvena 19:06 02.07.2013

Neobično lepa slika...

I onda se dogodilo, nenadano, kao što sve biva, u bujnu crnu kosu sletela je lastavica, Milena nije ni primetila, upozorio sam je sa pssssttt...nije se pomerala, prestala je da diše, a osmeh od uva do uva, crveni obrazi su rasli do neba. Lastavica je htela u njenoj kosi da napravi gnezdo , donosila je slamčice i zrna pšenice . Slikao sam svojim očima kako Milena postaje lastavica.


Tvoje priče iz detinjstva su uvek pesme u prozi.
libkonz libkonz 21:00 02.07.2013

Re: Neobično lepa slika...

Tvoje priče iz detinjstva su uvek pesme u prozi.


ne znam šta bih dodao. majstor si.
miloradkakmar miloradkakmar 12:13 03.07.2013

Re: Neobično lepa slika...

bocvena
I onda se dogodilo, nenadano, kao što sve biva, u bujnu crnu kosu sletela je lastavica, Milena nije ni primetila, upozorio sam je sa pssssttt...nije se pomerala, prestala je da diše, a osmeh od uva do uva, crveni obrazi su rasli do neba. Lastavica je htela u njenoj kosi da napravi gnezdo , donosila je slamčice i zrna pšenice . Slikao sam svojim očima kako Milena postaje lastavica.


Tvoje priče iz detinjstva su uvek pesme u prozi.

Onda nisam znao da pišem, znao sam da pamtim i slikam očima.
miloradkakmar miloradkakmar 12:34 03.07.2013

Re: Neobično lepa slika...

libkonz
Tvoje priče iz detinjstva su uvek pesme u prozi.


ne znam šta bih dodao. majstor si.

Hvala.
Pozdrav.
razmisljam razmisljam 23:06 02.07.2013

Могао би

и чешће да нас се сетиш и обрадујеш нас својим казивањима детињства.
Ластавице, врапци, стрњишта, летње олује: све у шаку сећања стане, а живот је сам и сан.
miloradkakmar miloradkakmar 12:16 03.07.2013

Re: Могао би

razmisljam
и чешће да нас се сетиш и обрадујеш нас својим казивањима детињства.
Ластавице, врапци, стрњишта, летње олује: све у шаку сећања стане, а живот је сам и сан.

Lastavice i vrapci su davno napisani, pa se negde pogubili, pa opet doleteli... i sama znaš kako je to u ovoj ravnici.
kukusigameni kukusigameni 09:29 04.07.2013

Re: Могао би

razmisljam
и чешће да нас се сетиш и обрадујеш нас својим казивањима детињства.

Podržavam inicijativu Razmišljalice. Možemo i peticiju da sastavimo ako se budeš mnogo opirao.

razmisljam
Ластавице, врапци,

Evo je ova što priča sa životinjama. Sad bi da malo ćakula sa njima i te munje.
miloradkakmar miloradkakmar 10:31 04.07.2013

Re: Могао би

kukusigameni
Podržavam Razmišljalice. Možemo i peticiju da sastavimo ako se budeš mnogo opirao.

Bolje je pisati pričice nego sastavljati peticije.
Lepše i lakše je okupiti u sebi nego oko sebe.
kukusigameni kukusigameni 10:40 04.07.2013

Re: Могао би

miloradkakmar
kukusigameni
Podržavam Razmišljalice. Možemo i peticiju da sastavimo ako se budeš mnogo opirao.

Bolje je pisati pričice nego sastavljati peticije.
Lepše i lakše je okupiti u sebi nego oko sebe.

miloradkakmar miloradkakmar 11:34 04.07.2013

Re: Могао би

kukusigameni
miloradkakmar
kukusigameni
Podržavam Razmišljalice. Možemo i peticiju da sastavimo ako se budeš mnogo opirao.

Bolje je pisati pričice nego sastavljati peticije.
Lepše i lakše je okupiti u sebi nego oko sebe.


Izvini , ako sam nešto nerazumljivo ili pogrešno rekao.

Mogu da objasnim.
NNN NNN 09:46 03.07.2013

kakve su to igre?

ništa FB, tviter, ajfon ovo-ono, kako ste komunicirali?

Ps. ko zna kako bi оva priča zvučala u izvedbi gosn Чера
Jelica Greganović Jelica Greganović 11:19 03.07.2013

Re: kakve su to igre?

Jelica Greganović Jelica Greganović 11:20 03.07.2013

Re: kakve su to igre?


Ps. ko zna kako bi оva priča zvučala u izvedbi gosn Чера


Iju!
miloradkakmar miloradkakmar 12:31 03.07.2013

Re: kakve su to igre?

kakve su to igre?
ništa FB, tviter, ajfon ovo-ono, kako ste komunicirali?

I pored zabrane kretanja, preko poljskih WC-a, baš nam se piškilo u isto vreme, i bašta, jeo nam se krastavac i paradajz, iskradosmo se do strnjišta... umrežavali se na tajnim zadacima, a onda su kukuruzi bili previsoki, morali bi tri " lopovske" da pravimo da bi videli gde smo.
[/quotePs. ko zna kako bi оva priča zvučala u izvedbi gosn Чера]



Sremački... kako valja...nek' prevede sa bačkog na sremački, čerevićanski.
miloradkakmar miloradkakmar 12:39 03.07.2013

Re: kakve su to igre?

Jelica Greganović

Postojale su samo tri velike laste, nekada?!
miloradkakmar miloradkakmar 12:45 03.07.2013

Re: kakve su to igre?

Jelica Greganović

Ps. ko zna kako bi оva priča zvučala u izvedbi gosn Чера


Iju!

Ne crveni badava, ček da se gosn Čer lati pera.

P.S. Izvinjavam se g. Čer što Vas provlačimo kroz ovaj blog. NNN je krivac za ovu priliku.
49 41 49 41 22:36 03.07.2013

Sta da kazem, na ovakvu divnu pricu?

Nista!

MILENA

Rano jutro, pola sest
svakog dana putuje, moja Milena
mirise na jabuke
zivi k'o podstanar moja Milena

Oci su joj pune sna
kako li se preziva, moja Milena
ruke ne pokazuje
kaze da dobro je, moja Milena

Ref.
Milena generacijo moja
da smo se ranije sreli
Milena generacijo moja
toliko toga nas djeli

Milena generacijo moja
ko nam je ukralo dusu
Milena generacijo moja
je smo li previse hteli
Milena generacijo, Milena generacijo
miloradkakmar miloradkakmar 10:24 04.07.2013

Re: Sta da kazem, na ovakvu divnu pricu?

49 41 Sta da kazem, na ovakvu divnu pricu?
Nista!

Hvala.
Milena generacijo moja
ko nam je ukralo dusu
Milena generacijo moja
je smo li previse hteli
Milena generacijo, Milena generacijo
Черевићан Черевићан 22:48 03.07.2013

изнемогла једра

волим тицу ластавицу
разиграну леетом своим
у памћењу ми је и соко
но малчице га се бојим

нисам нешто баш јуначан
ал' нуз мене кад је Она
и топлина шаке њене
неплашим се ја ни авиона
miloradkakmar miloradkakmar 10:34 04.07.2013

Re: изнемогла једра

Черевићан
волим тицу ластавицу
разиграну леетом своим
у памћењу ми је и соко
но малчице га се бојим

нисам нешто баш јуначан
ал' нуз мене кад је Она
и топлина шаке њене
неплашим се ја ни авиона

Gosn Čer, zahvaljujem na predivnim stihovima.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana