Građevinari kriziraju a država ih teši

Građevinarstvo u Srbiji je u krizi.

Nije baš sve zamrlo, pomalo se grade ti putni koridori sa beskrajno rastegljivim rokovima i uz obećanja onog ljubitelja folk muzike da će biti uskoro gotovi, tek što nisu, kao i još po neki poduhvat u državnoj organizaciji što ipak nije dovoljno da posrnulo građevinarstvo podigne na noge. Sve dok privatni kapital ne bude u stanju da gradi napredak će biti na čekanju. Ima pokušaja da se stvari pokrenu, poneko planira gradnju novog objekta ali nekako ne ide, nema dovoljno para, tražnja smanjena, nema kupaca, krediti skupi, administracija zanoveta i odugovlači davanje dozvola, imovina se otežano reguliše, pravila se fakultativno primenjuju pa i kad ima namere da se gradi ide nekako sporo i skele i kranovi se ne podižu.  

Država istini za volju pokušava da čini nešto ali ne vidi se efekat koji bi upalio svetlo na kraju tunela. Prvo su bile priče dužnosnika o stvaranju povoljnog „ambijenta“ za investiranje, o kreditima kao iz bajke, smanjenju birokratskih prepreka, borba protiv korupcije mada kada nema posla ni korupcija ne cveta i još po nešto, uglavnom opšta mesta u tom smislu mada bez manuala u kome bi stajalo objašnjenje ili uputstvo kako to da se učini. Drugo, država je pokušala da sama bude investitor i tako zaposli građevinare pa je nastao ortopedski pokušaj sa onih nekoliko hiljada stanova na Banjici, na vojnom zemljištu sa posebnim akcentom na jeftinim stanovima ma šta to značilo. Ni to nije dalo neki rezultat jer je ceo posao poveren preduzećima sa tržišta pa je cena stana i na tom mestu ostala tržišna, nije pobedila privatničku konkurenciju pa se stanovi slabo prodaju i ideja o zapošljavanju građevinara i jeftinim stanovima nekakoe je zamrla i o njoj se mnogo ne priča, verovatno će u narednom periodu da se svi sekiraju oko dugova koji su nastali u pokušaju da se imitira onaj New deal koji je spasao Amere onomad. Uostalom to je sasvim primereno pogrešnom koračanju još od začetka ove ideje, jer šta će država na tržištu.

Nije sporno da država treba da pomogne, zato i postoji, upravo onim što je navedeno iz repertoara dužnosnika, ali ne može se ipak tražiti još i jasan koncept oko građevinarstva, bilo bi preterano to iskati od njih tako prezauzetih oko svih teškoća koje se nadviše nad njihove fotelje, ali bar su mogli da se iskažu sa nekoliko stranica mauala u kome nema nedvosmislenosti oko budućeg postupanja i gde su opšta mesta o sreći i blagostanju građevinara svedena na pristojnu meru.

I onda, na početak.

Izgrađene zgrade su roba koju neko mora da kupi, stanove, poslovni prostor, lokale, prostore za industriju i još svašta nešto da bi sistem funkcionisao i opstajao. To je zadaća ali u realnom životu privrednici ili investitori ne grade jer je spisak kupaca veoma sužen i to nema ko da kupi čak i kad država obezbedi pare iz javnog sektora i kredite. Tražnja je mala te se i ponuda umanjuje i onda sve staje i nema posla i recesija i stajanje u mestu i nazadovanje građevinarstva sledi.

Onda idu posledice, ovde kazane samo neke.

Građevinari, opremaši, proizvođači materijala, isto je za sve iz ove grane privrede i svih koji su na bilo koji način uključeni u ovaj lanac proizvodnje ne rade, ne investiraju u razvoj i savremenu opremu, nisu u stanju da predinvestiraju u izgradnju pa da tek onda prodaju gotov proizvod. Tehnološki zaostatak podrazumeva skuplju gradnju, cene su visoke i u neskladu sa potencijalom lokalnog tržišta, na inostranom nisu konkurentni i gube poziciju. Ustvari izgubili su je mada su nekada ovdašnji građevinari i svi drugi sa njima gradili po svetu i bili dobro viđeni a sada ih tamo nema ili se javljaju kao sekundarni pratioci ali i tu u meri koja nije zapažena.

Kupci stanova i druge izgrađene robe čak i kad bi krediti bili povoljni što nije slučaj ne mogu ih uzeti jer zaziru od posledica koje mogu nastati kao što je gubitak posla na primer pa onda uzeti kredit izmiče kontroli te preti dužničko ropstvo i rasprodaja pokućstva, kupci u siromaštvu nemaju šta da ponude kao garanciju za pozajmicu, nema ambijenta u kome bi se dužnik osećao siguran i uredno otplaćivao svoj dug pa imao motiv da tim putem podmiruje svoje potrebe.

Projektni biroi nemaju posla, gase se i onda su potrebne godine za njihovu obnovu ii ponovno uspostavljanje vrednosti efikasnog i kompetentnog tima koji može građevinarima da obezbedi dobru podlogu za uspešan i dobar posao na skeli ili kupovinu kvalitetne opreme i materijala. Dalje, kada ne rade, projektanti gube kontinuitet, izmiču im novine, ne prate savremene trendove koji se svako malo menjaju i napreduju, znanje im zaostaje za konkurencijom i takvi zaostali nisu potrebni, umanjena im je mogućnost da odgovore novim zadatcima pa podrška građevinarima ne postoji.

Kako bi moglo.

Stereotipno i izvikano zvuči, možda i amaterski, ali prvi i najvažniji potez je da država ojača Privredu i Ekonomiju, da nacionalni dohodak bude bolji za koji stepen nego sada, da budžet bude prihvatljivo popunjen a ne da se dugovi vraćaju uzimanjem novih kredita i da proizvodnja bilo čega uveća procenat rasta. Pa sad priča o zaposlenosti i redovnim primanjima, o standardu koji raste i onda se javlja potreba za raznim stvarima a proizvodi građevinatstva su na lestvici vrednosti tada postavljeni dosta visoko. Tražnja za stanovima i ostalim zakrovljenim prostorima postaje realna, zatim se formira ponuda i tržište počinje da radi svoj posao, uvećani kapital se investira u gradnju, prodaje se izgrađeno pa sve u krug.  Onda se može govoriti o ambijentu gde će građevinarstvo naći svoje mesto i zaboraviti krizu.  Sve drugo i treće bez ovoga je bajkica koju bake i deke pevuše unucima pred uspavljivanje  

I tu se uglavnom završava angažman države koja treba da se mane tržišta i da investira samo u javne objkete, infrastrukturu, puteve, kulturu, školstvo, zdravstvo,  socijalne stanove. Kao neki New deal ali ne kao onaj što je pomenut sa onim stanovima na vojnoj parceli, pola socijala a pola tržište pa kao i kod svake mešavine nekompatabilnih sastojaka piće bude bez ukusa i mirisa a najgore je što posle boli glava. Da, i da smogne država snage da vrati građevinarima stare i nove dugove.