Заборављени великани - Ранко Жеравица

------------------- 

Чикаго-  Протеклог викенда одигран је завршни турнир америчке колеџ кошарке (NCAA) у Атланти, а у склопу једног од најгледанијих и најзанимљивијих светских кошаркашких догађаја, указана је и велика част великом српском стручњаку Ранку Жеравици, којем је Америчка национална федерација тренера, чији је почасни члан још од 1969. године,  уручила признање за животно дело. 

Током тродневног такмичења, одржаног у распродатој Џорџија арени (на финалној утакмици било је чак 75.000 гледалаца!), наш прослављени  тренер одржао је и два веома посећена предавања(првог и трећег дана, уочи финала) којима су присуствовали бројни кошаркашки стручњаци из целог света.

"Комитет Америчке националне федерације тренера сваке године додељује награде за животно дело двојици тренера. Једна се односи на домаће, америчке тренере, а друга за стручњаке из остатка света. Мени је припала награда за тренере из остатка света. Веома сам почаствован, јер знам да је она продукт резултата, напорног рада и посвећености овом дивном спорту. Од Американаца награђен је Дик Бенет", каже у разговору за наш медиј, прослављени српски кошаркашки тренер Ранко Жеравица, који је искористио прилику да после боравка на завршници Америчке кошаркашке лиге сврати до Чикага и опусти се у кругу породице свога млађег сина Горана.

Квалитет кошарке на завршном турниру Колеџ лиге није претерано импресинарао славног тренера:

"Прво, то је била 75-годишњица америчке универзитетске кошарке и све је било подређено том великом јубилеју. Због тога је и изабран стадион у Атланти који прима 75.000 гледалаца и сва три дана такмичења трибине су биле попуњене. Цео град био је у знаку Фајнал фора. Преко 100.000 заљубљеника у овај спорт дошло је у град са свих страна Америке и света, а нису чак  ни ишли на утакмице, већ су само уживали и забављали се у кошаркашкој атмосфери која је владала градом. Рецимо, било је присутно преко 3000 тренера, а ја сам једини имао ту част да одржим два предања током турнира. Једно током првог дана, а друго у понедељак  уочи самог финала.

Што се тиче самог квалитета игре током турнира,  прва утакмица полуфинала била је баш лоша, друга мало боља, а финале је било одлично и занимљиво. У принципу, ниједан играч ми се није ни нешто нарочито свидео. По мом мишљењу, наша кошарка је боља. Начин на који се код нас игра, индивидуалне вредности наших играча, приступ утакмици и тактичка обученост су на много вишем нивоу од америчке колеџ кошарке. А, боравак на Фајнал фору додатно је потврдио те моје ставове".

Жеравица сматра да се у Европи тренутно игра добра кошарка, а да су наши играчи и даље међу најбољима на континенту:

"Пратим редовно Европску лигу, али и све утакмице широм континента. И моје је мишљење да се игра  квалитетна и занимљива кошарка. Ја и иначе гледам све утакмице и све лиге кје могу да ухватим у преносе преко сателита. Али, пре свега увек траћим да гледам екипе које тренирају наши тренери, или у којима играју наши играчи. А наши тренери само у Европи раде у двадесет и четири земље, а иностранству тренутно игра преко три стотине кошаркаша из Србије! Једне сезоне имали смо играче чак у Јужној Кореји и Венецуели. Сада највише нађих играча наступа за руске клубове, има их нешто у Шпанији, Италији, Турској, па у Мађарској, Румунији… Ма, у Србији увек има талентованих младих играча. Штета је, што се игра та Јадранска лига, па су Партизан, Звезда и Раднички одвојени од нашег првенства и старих кошаркашких центара. Верујем да би у Српској лиги наши таленти могли још више да дођу до изражаја. Иначе од свих наших  играча који играју у иностранству највише ми се свиђа Теодосић."

Некадашњи успешни и славни селектор оне велике Југославије, са којом је освојио прву титулу Светског првака за нашу кошарку у Љубљани 1970, и златну Олимпијску медаљу у Москви 1980,  успешни тренер два наша највећа клуба Партизана и Црвене Зведе, сматра да имамо одличне играче, али да није оптимиста по питању будућности српске кошарке.

"Пратим редовно дешавања у нашој кошарци иако живим у Шпанији. На јесен нас очекује Европско првенство у Словенији, али нисам велики оптимиста по питању резултата. Пре свега, не свиђа ми се селекција играча који наступају за репрезентацију. Чини ми се, да се Дуда Ивковић, из не знам којих разлога, лако одрекао појединих врхунских играча, са којима би наш тим био много јачи. Ту пре свега мислим на ситуацију коју смо претходних година имали са Дарком Миличићем. Дуда њега не зове у репрезентацију, а по мом мишљењу он је требао да буде био веома, веома важан играч  у садашњој генерацији. Убеђен сам да би наша репрезентација са Дарком у тиму добила на квалитету, он би нама много значио у одбрани, а не верујем да има много играча у Европи који могу да га зауставе и у нападу. 

На констатацију да је Дарко Миличић јесенас раскинуо уговор са Бостоном и да се вратио у Србију, да нема клуб и да по његовим речима тренира индивидуално, Жеравица у први мах није могао да поверује. 

Дарко, се вратио у Србију? Нисам знао. Па, како је могуће да нема клуб, то стварно нисам знао. Пре два месеца био сам у Београду и нико ми ништа није рекао. Чим се вратим у Шпанију мораћу одмах да обавестим пријатеље, па да га потраже. Предузећу све да га ангажује неки шпански клуб. Била би велика штета да Дарко заврши са кошарком, сада када је у најбољим годинама. Он је један од највећих талената српске кошарке, може он још увек да игра на врхунском нивоу"

САША ЖИВКОВИЋ