Eksperimenti u blogovanju| Život

KAKOFONIJA

razmisljam RSS / 23.03.2013. u 19:31

               Sada je već sasvim sigurna da su dva zidna časovnika postavljena na suprotnim zidovima sobe u nekakvom dosluhu. Prvo se čuje tik i tada kruto odskoči ona tanušna sekundara nalik na pletaću iglu. Zatim sledi tak i pomeri se sekundara sa bubamarom na vrhu. I tako, s jednog zida do nje dolazi svako malo po jedno tik, a sa drugog tak stvarajući onu finu harmoniju tiktakanja do koje bi trebalo da drži svaki iole pristojni predstavnik neumornih pratilaca protoka vremena.
               ( Misao: Vreme ubrzava, sigurna je u to. Bez obzira što je dogovorno sputano u jednake, lako merljive i nepromenljive intervale, ono hita po svom, ne obazirući se odveć na konvencije. )
               Plop, plop, plop... Vri voda za kafu. Krčka se nešto u šerpi. Pšššš... Izbija para iz polupoklopljenog lonca. Puc, puc, puc... Raskokavaju se kokice sa po nekad, reklo bi se, preteranom revnošću. Cvrrrrr... Kap vode u tiganju nestaje uz rasprskavanje sićušnih, bockavih strelica ulja svuda unaokolo. Zvrrrrr... To rerna javlja da je krajnje vreme da se iz nje izvadi tepsija.
               ( Misao: Od sebe ne možeš pobeći. U sebe se ne možeš sakriti. Preostaje ti, dakle, samo da se tražiš uvek iznova. )
               Dum! To mačak Tika kuca na krovni prozor. Škrip, škrip, škriiiip, škripškrip, škriiip... Penje se drvenim stepeništem da mu otvori. Tras! Brkati reponja je skošio na komodu. Tup! sa nje na pod. Tap, tap, tap, tap žurno dole, do čančeta sa mlekom. Lap, lap, lap zadovoljno pije i zatim prrrr, prrr, prrr iskazuje svoje zadovoljstvo.
               ( Misao: Kako je neverovatno lako vezati se za nekog. Nit se isprede brzo i nenadano i zarobi te na prečac. Onda se, neretko, sasvim upetljaš u nju i kada poželiš da je raskineš, ustanoviš da tu više ne pomaže ni Damoklov mač.
               Misao povezana: Sa nitima treba vrlo pažljivo i veoma oprezno. )
               Mašina za veš uglavnom prede, tiho. Pšššššš - usisava vodu.  Buć, buć - premeće veš po svojoj metalnoj utrobi. Klo, klo, klo - mešaju se zvuci odvodnih cevi iz kupatila i sudopere. Uuuuuu... zahuktava se centrifuga. Kap, kap, kap... Česma opominje da nije dobro zatvorena. Kap, kap, kap... Kiša lagano sa sebe spira polen netragom nestale sunčeve svetlosti. Kap, kap, kap... Natopljen peškir u staroj kofi sakuplja vodu sa krova koji već godinama odbija da prestane da prokišnjava.
               Kap, kap, kap... To kaplje pesak u klepsidri koju nema.
               ( Misao: Dani prolaše. Šta ostaje iza njih?
               Trenutke razvrstava na isti način na koji čisti pasulj: lepe i zdrave sačuva, a one oštećene i neupotrebljive baca.
               Da li? Tragovi ostaju, svejedno...
               Misao koja se u međuvremenu zagubila: Pre neko veče je pod svetlošću dvorišne lampe posmatrala usnule cvetiće vida. I sagledala ih je sasvim nežno i sasvim plavo, sa tek trunčicom žutog, kao da je dan. Tu negde joj je sasvim izmakla neka naročito jasna misao o ko zna čemu. )
               Hrrrr, hrrrr... Iz susedne sobe dopire hrkanje duboko usnulog spavača. Kh, kh, kh nakašljava se neko u sobi iznad njene. Aaaa-pćiha! kija mačak Tika i nezadovoljno se meškolji. Hi, hi,hi čuje se iz sobe u kojoj devojke imaju pidžama parti. Brrrruuummm... cepa ulicu na dvoje prolazak nekog noćnog autobusa. Kling, klang oglašavaju se kontejneri koje prazne noćni čistači ulica. I ponovo puc, puc, ali ovog puta hladi se netom ugašena sijalica. Pa opet škriiiip proteže se polica pod teretom nagomilanih knjiga. I sasvim tiho i jednolično zzzzzz... koje proizvodi dremljivo kućište računara. A s vremena na vreme klik dok šeta miša po ekranu. I kuc, kuc, kuc po tastaturi.
               ( Misao prepisana: ,, Najlepša slavlja su ona koja se odigravaju u nama.'' / F. Begbede ,,Ljubav traje tri godine'' /
               Misao koja se nadovezuje na prethodnu: Ima nešto u tome, čini mi se, ali me strahovito mrzi da dublje elaboriram. )
               Cing, cang... escajg i tanjiri se spuštaju na sto. Srrrrk jede se supa ili već nešto na kašiku i pije se, recimo, kupinovo vino ili dobro ohlađno mleko. Mljac, mljac, mljac žvaće se u pobožnoj tišini koju poznaju gladni okupljeni oko ukusnog obroka. Šmrk useknjuje se nos nakon par zalogaja ljute papričice. Tup, cangr, dum prljavo posuđe se odlaže u sudoperu. Hvuš istresaju se mrvice sa stolnjaka. Aaaaa... zeva se iz dna duše u blaženom prepuštanju popodnevnom dremežu.
               ( Misao: Ogluveće od zvukova jednom. Uskoro. Suviše ih je mnogo istovremeno. Odveć su naporni po nekad. Treba joj jedan dobar komad tišine. )
               Bez onomatopeje - koraci u papučama koje se vuku po podu. Čini joj se kao da pri tome čuje sitno grebuckanje nevidljivog peska. Grrrr... Taj zvuk je iritira koliko i ono nesnosno povlačenje krede po tabli ili škrgutanje stiropora. Tres! Zvuk vrata koja su se otela kontroli i naglo se zalupila. Iju! Zatiče sebe kako se od straha zbog iznenadnog zvuka zalepila za plafon. Ha, ha, ha... Svima je to smešno osim njoj. Huuu duboko uzdiše ne bi li se smirila. Pre upotrebe posavetujte se sa... Večito preglasne reklame. Šššš... U redu je. Mislim, gde je taj daljinski?
               ( Misao: Voli da se osami. Ne voli da je sama. Izgleda da ne zna šta hoće. )
               Gluvo doba noći. Pssst...
               Šuš, šuš zavlači se u krevet i šuš, šuš, šuš čita knjigu sve dok joj se ne zadrema. Tada tap odlaže knjigu, kvrc gasi lampu, šuš, šuš gnezdi se na ležaju i nastoji da bude potpuno mirna.
               Tišina, konačno?
               Iz mraka vrište kontrolne lampice crveno, zeleno i žuto. Treperavo se pali i gasi jedna neispravna štedljiva sijalica. Čuje kako joj u grudima tutnji srce. Zaglušuje je sopstveno disanje sve dok ne utone u san.
               Sanja isključivo glasne snove.
               ( Misao: Tišina ne postoji. )
               Tak, tak... Stiže joj poruka na mobilni telefon.
               ( Misao, poslednja u ovom nizu: Dobro je kada su časovnici sinhronizovani. Nekako, nalazi, ta činjenica je smiruje. )

 

Tagovi



Komentari (105)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Hansel Hansel 19:52 23.03.2013

Дивергенције


Читам "Какофонију". Бележим мисли на које бих да одговорим.

Онда схватам да имам више одговора на неке. Превише је тога за пристојно кратак коментар, чак и за моје стандарде.

Остајем само на две, а пошто једну од њих чувам за једну стару идеју, за сада само ова:
Misao: Od sebe ne možeš pobeći. U sebe se ne možeš sakriti. Preostaje ti, dakle, samo da se tražiš uvek iznova.

Али, ако си са собом, ако си допустио себи да се нађеш, онда и нема потребе више да се тражиш. Осим ако не волиш да играш жмурке сам са собом. Или ако се ниси нашао -- скроз.
razmisljam razmisljam 20:18 23.03.2013

Re: Дивергенције

Hansel

Читам "Какофонију". Бележим мисли на које бих да одговорим.

Онда схватам да имам више одговора на неке. Превише је тога за пристојно кратак коментар, чак и за моје стандарде.


Пази овако. Ја сам тим мислима забацила удице. Сад, да ли намерно или случајно, тумачи како хоћеш.
Дакле, пошто си се, очигледно, доообро упецао, не дај се деморалисати.
Пробај овако: једна мисао - један коментар.
Мени неће сметати. Напротив.
Само је питање твоје добре воље да се посветиш куцкању.
А и живо ме занима који су то неки, и какви, вишеструки одговори на исту мисао.

Остајем само на две, а пошто једну од њих чувам за једну стару идеју...


Ех, док ми дочекамо све те старе идеје о којима мало-мало проабериш...

... за сада само ова:
Misao: Od sebe ne možeš pobeći. U sebe se ne možeš sakriti. Preostaje ti, dakle, samo da se tražiš uvek iznova.

Али, ако си са собом, ако си допустио себи да се нађеш, онда и нема потребе више да се тражиш. Осим ако не волиш да играш жмурке сам са собом. Или ако се ниси нашао -- скроз.


Рецимо: да, допустила сам себи да се нађем, али се нашла нисам.
Зашто?
Зато што мислим да је то у суштини једна сасвим немогућа мисија.
Посматрано с моје тачке гледишта, читава та потрага се своди на мање или веће приближавање себи. Али, то је још далеко од некаквог коначног проналажења.
Ја то доживљавам као процес без завршетка. Сакупљам делиће, формирам слику ( попут мозаика или слагалице ), али увек неки део фали или је неки вишак.
Још увек нисам престала да се самоизненађујем. Хоћу рећи, оставе ме затеченом с времена на време сопствене реакције, сопствена размишљања. Некада позитивно, а некада, богами и негативно.
И тада схватим да још имам кутака себе које нити сам открила, нити умем да их докучим.
Стога не мислим нити да са собом играм жмурке нити да је могуће да се икада сасвим пронађем.
И зато се, увек изнова, препуштам трагању.
docsumann docsumann 20:46 23.03.2013

running away

bježanjem protiv tračanja


no, kaki je ovo rege, niđe dreda ...

Hansel Hansel 20:53 23.03.2013

Re: Дивергенције

Ех, док ми дочекамо све те старе идеје о којима мало-мало проабериш...

Глупо је, да, ал' тако покушавам себе да мотивишем. И, извињавам се... Има објективних разлога -- нисам још успео да нађем тај свој стари текст који сам хтео -- у вези с једним обећањем... а за други... знаш шта, могао бих да гостујем код тебе, инкогнито, шта кажеш? Нешто као писање под псеудонимом псеудонима?
Дакле, пошто си се, очигледно, доообро упецао, не дај се деморалисати.
Пробај овако: једна мисао - један коментар.

Мислио сам, али не могу сада толико да се упецам... можда за неки дан.
Још увек нисам престала да се самоизненађујем. Хоћу рећи, оставе ме затеченом с времена на време сопствене реакције, сопствена размишљања. Некада позитивно, а некада, богами и негативно.

Сви ми имамо своје делове, то не значи да се нисмо нашли. (Уххх... морам... али нећу овог пута да кажем.)
Посматрано с моје тачке гледишта, читава та потрага се своди на мање или веће приближавање себи.

Можда најпре треба установити када и зашто смо се удаљили од себе, или (пошто ово прегрубо звучи), од неких својих делова... да ли је то удаљавање било активно или пасивно, да ли су у међувремену ти неки наши делови имали "своје" животе...
razmisljam razmisljam 21:42 23.03.2013

Re: running away

docsumann
bježanjem protiv tračanja


Хе, хе...
Бежањем од себе ка себи, или већ тако некако...
Потрага у сваком случају.
За недостајућим делићем.
За тишином.
За нечим већ...
( Битно је тражити. )

no, kaki je ovo rege, niđe dreda ...


Баш.
Никада до сада нисам видела бенд са мање косе по глави члана, а да пева реге.
Макар да су им баке исплеле по једно раста капче.
Но, можда су и они још у потрази за собом.



P.S. Хвала за зику.
razmisljam razmisljam 22:07 23.03.2013

Re: Дивергенције

Hansel

Глупо је, да, ал' тако покушавам себе да мотивишем. И, извињавам се... Има објективних разлога -- нисам још успео да нађем тај свој стари текст који сам хтео -- у вези с једним обећањем... а за други... знаш шта, могао бих да гостујем код тебе, инкогнито, шта кажеш? Нешто као писање под псеудонимом псеудонима?


Ко је рекао да је глупо, молићу фино? Немој да би и помислио да сам ја помислила тако нешто.
Само те благо и ненаметљиво подсећам...

Дакле, у вези са претходним, не видим поради чега би се извињавао.
Али, ако ти је тако лакше...

Добро, тражи ти тај свој стари текст. Можда у њему нађеш и неки делић себе који си у међувремену заборавио. А око овог инкогнито гостовања можемо увек да се договоримо. Ја сам за.

Мислио сам, али не могу сада толико да се упецам... можда за неки дан.


Важи.
Чекам...

Сви ми имамо своје делове, то не значи да се нисмо нашли. (Уххх... морам... али нећу овог пута да кажем.)


А зашто?
Сад ме држиш у збуну.
Уби ме радозналост.
Је л' мислиш да је лепо овако елегантно избећи објашњење?

Можда најпре треба установити када и зашто смо се удаљили од себе, или (пошто ово прегрубо звучи), од неких својих делова... да ли је то удаљавање било активно или пасивно, да ли су у међувремену ти неки наши делови имали "своје" животе...


Е, ту већ настају компликације у даљем дијалогу.
Не морамо се нужно удаљити од себе да бисмо се тражили и нашли. Само смо се једног дана затекли по мало другачији него пре и постали тога свесни.
Или се нешто променило у току поподневне шетње, што нас је упозорило да нисмо они од пре поднева. Тако некако.
А нити смо се удаљавали од себе у међувремену, нити смо се свесно тражили. Једноставно - догодило се. ( У причи бих то описала као клик! )
Дакле, то нешто, та промена, тај нови стари део се само појави. У одређеном тренутку га постанемо свесни, што не значи да није био ту и раније, само га нисмо запазили.
Тако исто, верујем, поједине своје делиће погубимо сасвим ненамерно, без разлога. Заборавимо их, затуримо, а онда се они изненада поново појаве и делује да су сасвим нови. А нису.
И тако... Да, постоји и та активна компонента, и она пасивна у читавом процесу, али не бих у читаву причу унела и удаљавање од себе као његов саставни део.
Просто, мени читава прича стоји и без тога: тражење, налажење = стално приближавање себи, али, са различитих позиција и из различитих перспектива.
Hansel Hansel 22:59 23.03.2013

Re: Дивергенције

Сад ме држиш у збуну.
Уби ме радозналост.
Је л' мислиш да је лепо овако елегантно избећи објашњење?

Не мислим, а нисам то ни хтео.

Заправо је то био моменат када сам опет имао асоцијацију на оно што још нисам објавио, а хоћу.

EDIT:
Ко је рекао да је глупо, молићу фино? Немој да би и помислио да сам ја помислила тако нешто.

Наравно да нисам помислио, а ти и да јеси -- па шта. Ја јесам! (Знаш да сам самокритичан! )
razmisljam razmisljam 00:29 24.03.2013

Re: Дивергенције

Hansel

Не мислим, а нисам то ни хтео.

Заправо је то био моменат када сам опет имао асоцијацију на оно што још нисам објавио, а хоћу.


А шта си хтео?
Јооој, објављуј то већ једном, к'о Бога те молим!
Овако само ствараш збрку и пометњу, а башка што ти је допринос дискусији неопростиво танак.

EDIT:
Ко је рекао да је глупо, молићу фино? Немој да би и помислио да сам ја помислила тако нешто.

Наравно да нисам помислио, а ти и да јеси -- па шта. Ја јесам! (Знаш да сам самокритичан! )


Е нисам баш. Што бих?
А ти што јеси, ниси самокритичан, већ си, што би у Драгачеву рекли прећераник. Дај се мало контролирати и бити макар зеру попустљивији према себи.


Hansel Hansel 00:39 24.03.2013

Re: Дивергенције

razmisljam
Дај се мало контролирати и бити макар зеру попустљивији према себи.

Јао, па шта је то страшно ако сам нешто (своје) окарактерисао као глупост? Да нисам можда баш непогрешиво паметан сваке секунде свог живота (а нарочито кад спавам ... добро се подсетих... )?
razmisljam razmisljam 01:48 24.03.2013

Re: Дивергенције

Hansel
razmisljam
Дај се мало контролирати и бити макар зеру попустљивији према себи.

Јао, па шта је то страшно ако сам нешто (своје) окарактерисао као глупост? Да нисам можда баш непогрешиво паметан сваке секунде свог живота (а нарочито кад спавам ... добро се подсетих... )?


Не, наравно да није страшно.
Али исто такође није ни претерано продуктивно. То тек да знаш.
И још једном не, наравно да ниси непогрешиво паметан сваке секунде свог живота. Међутим, то још увек не значи да си глуп. Само ти се с времена на време омакне која глупост, што је нешто сасвим друго. А жив човек не може да избегне да некад глупост не одвали. Што опет не треба да значи да баш мора да је обзнани на сва звона. Него лепо покуша да је забашури, све успут звиждућући, а накнадно пази да дотичну глупост не понови. ( То ако има и зрнце соли у глави. )
Ето, просто к'о пасуљ и јасно к'о дан.
Hansel Hansel 09:50 24.03.2013

Re: Дивергенције

Међутим, то још увек не значи да си глуп. Само ти се с времена на време омакне која глупост, што је нешто сасвим друго.

Па, ја и нисам рекао да сам глуп. Рекао сам да је нешто у неком тренутку било глупо од мене, а пролазна глупост значи да је тај неки поступак био глуп, зар не?

Оно што многи не разумеју, све у том превеликом страху да не испадну "глупи у друштву", јесте да је и глупост пут ка сазнању (ако има довољно памети ). На више начина -- некада се из наоко глупости роде велике, или бар -- значајне ствари. Мислим да, када бисмо се мање штрецали да не извалимо нешто, а други били мање строги због наших изречених "глупости", многе би заблуде на време биле исправљене, много бисмо више сазнавали, а уз то бисмо били много опуштенији. Овако смо у оковима, а то стање проиизводи много више опасних глупости него да је социјална клима другачија. Прилично сам сигуран у то.

А да не причам да су и глупост и памет често релативни, по истом оном "Фријевом" обрасцу (касније на блогу, да не кажем "доле" ).
razmisljam razmisljam 23:53 24.03.2013

Re: Дивергенције

Hansel

Па, ја и нисам рекао да сам глуп. Рекао сам да је нешто у неком тренутку било глупо од мене, а пролазна глупост значи да је тај неки поступак био глуп, зар не?


Па и ниси, у старту. Тада си само помињао да ти је један поступак глуп. Али, накнадно си убацио причу о томе како ниси у сваком тренутку свог живота непогрешиво паметан, из чега се дало закључити да желиш да кажеш да си у одређеним тренуцима погрешиво паметан = глуп.
Е, сад, то ме је понукало да кренем да ти објашњавам да за тебе још има наде и да те тешим.

Дакле, све у свему зар да.

Оно што многи не разумеју, све у том превеликом страху да не испадну "глупи у друштву", јесте да је и глупост пут ка сазнању (ако има довољно памети ). На више начина -- некада се из наоко глупости роде велике, или бар -- значајне ствари. Мислим да, када бисмо се мање штрецали да не извалимо нешто, а други били мање строги због наших изречених "глупости", многе би заблуде на време биле исправљене, много бисмо више сазнавали, а уз то бисмо били много опуштенији. Овако смо у оковима, а то стање проиизводи много више опасних глупости него да је социјална клима другачија. Прилично сам сигуран у то.


Слажем се.
Или, што би се овде рекло: потписујем.
Међутим, ЈМБГ не дам на увид.

А да не причам да су и глупост и памет често релативни, по истом оном "Фријевом" обрасцу (касније на блогу, да не кажем "доле" ).


Ово не потписујем.
Вееелика је разлика у овим обрасцима које ти помињеш као истоветне.
Лепота и ружноћа су збиља веома субјективне категорије.
С друге стране, памет ( мудрост ) и глупост ниуколико то нису у некој знатнијој мери.

Напомена: Раније на блогу ( временски ), ниже на блогу ( просторно ).
Hansel Hansel 13:41 26.03.2013

Re: Дивергенције

Вееелика је разлика у овим обрасцима које ти помињеш као истоветне.
Лепота и ружноћа су збиља веома субјективне категорије.
С друге стране, памет ( мудрост ) и глупост ниуколико то нису у некој знатнијој мери.

Хехе... да ли си и колико пута имала прилике да чујеш различите процене различитих људи о некој особи? Па и о њеној памети? Откуд потиче та релативност (која сигурно потиче од неке субјективности... свако "мери", процењује својим аршином. Да не помињем процене образованости, информисаности итд. Могло би да се апсолутно мери, макар довољно приближно, али је веома често подложно субјективном процењивању.

Чак и кад се о самој интелигенцији ради -- она објективно има своје "подврсте", а најчешће људи нису једнако успешни на свим пољима. Знаш колико су честа потцењивања успешних у једној "дисциплини" на рачун других, а нарочито када се нађу на "непријатељском" терену.

О (не)адаптибилности на разне животне услове да не говоримо (у чему интелигенција значајно учествује), па чак и у поређењу животиња и човека у неким конкретним ситуацијама.

Дакле, у том смислу је и интелигенција релативна. Бар бих ја рекао тако.

razmisljam razmisljam 22:59 26.03.2013

Re: Дивергенције

Hansel
...
...
...
Дакле, у том смислу је и интелигенција релативна. Бар бих ја рекао тако.


Дакле, у том смислу је и све релативно. Бар бих ја рекла тако.

Мислим, о овоме би се дало дискутовати и дискутовати до бесвести и назад.
И о субјективностима и о објективностима, и о подврстама интелигенције и о могућности њиховог објективног мерења и о односу интелиганције и адаптабилности на животне услове...
Али, то отвара толико нових тема и захтева толико много чаршав-коментара, да ја, не замери ми, одустајем, бар за данас.
Можда се накнадно и предомислим.
zilikaka zilikaka 19:54 23.03.2013

prva

Za gazdaricu


P.S. Pazi ovog ispred. On to meni namerno.
razmisljam razmisljam 20:26 23.03.2013

Re: prva

zilikaka
Za gazdaricu


Хвала, хвала.
А клинци су сјајни.
Плавушан мртав озбиљан, без остатка посвећен искључиво певању, док се црнокосом смешка брк на сваки аплауз и смех из публике, што га, за дивно чудо, не спречава да тачно и перфектно одмјауче свој део мелодије.
Баш ми је било забавно и гледати их и слушати.

P.S. Pazi ovog ispred. On to meni namerno.


То ти види с њим.
А, ако ћемо поштено, и заслужила си, када угађаш домаћици, уместо да прво осигураш позицију.
( То не личи на тебе. Је л' треба да се забринем? )
Hansel Hansel 20:34 23.03.2013

Re: prva

zilikaka
P.S. Pazi ovog ispred. On to meni namerno.



EDIT:
А, ако ћемо поштено, и заслужила си, када угађаш домаћици, уместо да прво осигураш позицију.

А можда је и читала цео блог?!
zilikaka zilikaka 21:54 23.03.2013

Re: prva

А можда је и читала цео блог?!

Dum! To mačak Tika kuca na krovni prozor. Škrip, škrip, škriiiip, škripškrip, škriiip... Penje se drvenim stepeništem da mu otvori. Tras! Brkati reponja je skošio na komodu. Tup! sa nje na pod. Tap, tap, tap, tap žurno dole, do čančeta sa mlekom. Lap, lap, lap zadovoljno pije i zatim prrrr, prrr, prrr iskazuje svoje zadovoljstvo.


Ša misliš, zašto sam birala onu muziku?

Odma mi to palo na pamet, ač dok sam našla...ti pokupio kajmak.

E, sad uzinat, evo tebi ova, još bolja verzija.
Hansel Hansel 22:56 23.03.2013

Re: prva

Ša misliš, zašto sam birala onu muziku?

Па, ја сам и рекао да све то личи да си прочитала текст! (Додуше, није да није изненађујуће... )

razmisljam razmisljam 23:19 23.03.2013

Re: prva

zilikaka

Ša misliš, zašto sam birala onu muziku?

Odma mi to palo na pamet, ač dok sam našla...ti pokupio kajmak.

E, sad uzinat, evo tebi ova, još bolja verzija.


Мислим, ако овако наставиш, сви који овде сврате ће пожелети да постану мачке. ( А ко па не би пожелео тако нешто? )

O, rinky, tinky, tinky... ( линкчић )
Dr M Dr M 20:47 23.03.2013

*****


Nije pomenut zvuk mesečine koja se razliva po sobi, dok ona sanja glasne snove...

razmisljam razmisljam 21:49 23.03.2013

Re: *****

Dr M

Nije pomenut zvuk mesečine koja se razliva po sobi, dok ona sanja glasne snove...


Није.
А морам признати да сам покушавала негде да га уденем, ама ми је стално измицао и клизио кроз прсте. Тако је то са месечинама - склиске су попут сребрних рибица, несталне попут прамичака измаглице над водом и варљиве попут далеких обзорја. Загубе се у трену, а после их тешко уловиш у паукове мреже оперважене ранојутарњом росом.

Dottore, хвала Ти што си и тај звук придодао мојој причи.
jinks jinks 21:28 23.03.2013

...

Misao: Vreme ubrzava, sigurna je u to. Bez obzira što je dogovorno sputano u jednake, lako merljive i nepromenljive intervale, ono hita po svom, ne obazirući se odveć na konvencije.

Ne znam da li vam se nekada desilo da zaspite i u snu prozivaljavate dogadjaje koji traju satima, probudite se i shvatite da ste spavali 10 minuta ... glede ubrzavanja vremena o kome govorite u blogu.

Mislim, deluje neverovatno da u snu vreme moze toliko brze da tece nego na javi, a da utisci u snu ostanu jednako uverljivi koliko i utisci na javi. Ponekad :)
razmisljam razmisljam 22:57 23.03.2013

Re: ...

jinks

Ne znam da li vam se nekada desilo da zaspite i u snu prozivaljavate dogadjaje koji traju satima, probudite se i shvatite da ste spavali 10 minuta ... glede ubrzavanja vremena o kome govorite u blogu.

Mislim, deluje neverovatno da u snu vreme moze toliko brze da tece nego na javi, a da utisci u snu ostanu jednako uverljivi koliko i utisci na javi. Ponekad :)


Да ли ми се десило?
С обзиром да морам да се пожалим да у последње време имам врло испрекидан сан, а при томе ми огранак за снове ради неуобичајено продуктивно, готово да ми се тако нешто дешава свакодневно. ( Или је прецизније рећи сваконоћно. )
Дакле, сасвим ми је јасно о чему говориш. ( Овде бих застала и замолила те да и ти са своје стране пређеш на обраћање ми са ти, јер ми је овако прилично непријатно. Мислим, ја те тикам од када си први пут свратио у моје блогодвориште, а ти ме једнако умножаваш. ) Да, збиља делује невероватно, поготово што утисци након буђења остану живи и остаје сасвим нејасно како један временски уистину дуг сан може тако лепо и потпуно да се спакује у неколико минута РЕМ фазе.
Једино преостаје да се закључи да је време једна веома релативна појава.

Мала дигресија, а у теми: сећам се да су ми летњи школски распусти били несносно дуги и развучени, сваки дан у њима појединачно бескрајан, мада нису били ни досдадни ни једнолични.
А сада лето пролети док дланом о длан...
Hansel Hansel 23:44 23.03.2013

Re: ...

имам врло испрекидан сан, а при томе ми огранак за снове ради неуобичајено продуктивно, готово да ми се тако нешто дешава свакодневно.

Тим пре. Стално сањамо, али се не сећамо. А када сневача пробуде током РЕМ фазе, он извести да је сањао. Тако да... чешће се будиш, више снова се сећаш...

Једино преостаје да се закључи да је време једна веома релативна појава.

Из овога свакако -- да је наш доживљај времена релативан. Ја сам имао неколико заједничких доживљаја с различитим људима да причамо и да после пет сати запрепашћено констатујемо да је прошло толико много времена. С друге стране, имао сам неке ситуације које су документоване (снимљене) да ми се чинило да су неке паузе биле страшно дуге, а заправо се испоставило да никавих (бар не осетних) пауза није било -- једноставно, мозак толико брзо ради, а ваљда се и више његових делова ангажује, да ми, следећи матрицу процене времена по уобичајеној "количини" и брзини мисли, великој брзини и великој количини "доделимо" више времена, а заправо смо само били ефективнији -- отприлике, као да смо навикли да путујемо возом одређене брзине, али у неком тренутку он страшно убрза (а ми то не приметимо) и за исто време схватимо да смо много више прошли... подсећа ово и на доживљаје протока времена и брзине на путу с кривинама и без њих, па онда лошијих и бољих путева, бучнијих и тиших аутомобила... а да не причамо како процењујемо временску удаљеност неких догађаја из наших живота, па нам се неки много удаље, а неки изгледају блискији но што јесу... па нам неке године брже, а неке спорије протекну...

У вези са овом разликом у перцепцији детета и одраслих... још је друг Тито рекао обраћајући се пионирима (стварно био цитат тога да ли у некој читанци или у неком "Кекецу", "Дечјим новинама", не знам), парафразирам: "Вама, децо, време споро тече јер ви много тога новог сазнајете и јер једва чекате да постанете одрасли, а ми много тога хоћемо да урадимо и немамо довољно времена за то, па нам време брзо тече."

Јел' видите шта је психолог и физичар у једном човеку, какав Ајнштајн, какав Фехнер (отац психофизике... који се, колико знам, није бавио доживљајем времена, али му је дисциплина згодна сада за помињање. )

И, да додам да се перцепција времена мења, на различите начине, при коришћењу психоактивних супстанци (биран термин, специјално за оне који би о томе могли компетентно да говоре ).
razmisljam razmisljam 01:31 24.03.2013

Re: ...

Hansel

Тим пре. Стално сањамо, али се не сећамо. А када сневача пробуде током РЕМ фазе, он извести да је сањао. Тако да... чешће се будиш, више снова се сећаш...


Ма, јасно. И, морам ти рећи, врло узнемирујуће и напорно.
Најгоре од свега ( Један сасвим бизаран детаљ. ) често ухватим себе како покушавам да похватам све нити сна који ми се још мота по глави, не бих ли наставила да га сањам у следећем интервалу спавања, мада је сам сан најчешће бесмислен и крајње заморан за сањање.
И онда, када постанем свесна те своје тежње, потрудим се да га на ма који начин отерам што даље од себе.

Из овога свакако -- да је наш доживљај времена релативан...


Мислиш, време је апсолутно, али га ми релативизујемо својом недоследном перцепцијом истог?

-- отприлике, као да смо навикли да путујемо возом одређене брзине, али у неком тренутку он страшно убрза (а ми то не приметимо) и за исто време схватимо да смо много више прошли...


А шта ако смо у возу који стоји, а само нам се чини да се креће?
( Знаш онај чувени пример из физике о два воза од којих један стоји у станици док други управо полази из ње. )

У вези са овом разликом у перцепцији детета и одраслих... још је друг Тито рекао обраћајући се пионирима (стварно био цитат тога да ли у некој читанци или у неком "Кекецу", "Дечјим новинама", не знам), парафразирам: "Вама, децо, време споро тече јер ви много тога новог сазнајете и јер једва чекате да постанете одрасли, а ми много тога хоћемо да урадимо и немамо довољно времена за то, па нам време брзо тече."


Морам рећи да се не сећам да сам нешто претерано желела да што пре одрастем. Само сам хтела да време мало убрза корак. ( А збиља не знам који је био разлог таквог мог хтења. )

И, да додам да се перцепција времена мења, на различите начине, при коришћењу психоактивних супстанци (биран термин, специјално за оне који би о томе могли компетентно да говоре ).


Наравно, као и увек, ево Хансела где проширује и овако прешироку тему још више.
Ако, ако, пецање је дозвољено увек. Нема ловостаја и нема посебних пецарошких дозвола.
Hansel Hansel 09:41 24.03.2013

Re: ...

Не пецам ја, само сам констатовао.
Мислиш, време је апсолутно, али га ми релативизујемо својом недоследном перцепцијом истог?
Ја не мислим, ја интимно мислим да је време конструкција, оно што је по мени једино реално је да постоји само гомилање догађаја које ми реконструишемо, апстрахујемо као проток времена.

Но, заборавимо те моје конструкције (и још понечије -- сазнао сам да у таквом доживљају нисам усамљен), Ајнштајн је релативност времена (релативност мерења, ако мене питаш ) у зависности од брзине кретања и јачине гравитације уградио у формуле (које се испостављају као тачне), само сам хтео да одвојимо чисто субјективни доживљај промене брзине протока времена од оног физичке промене, која је објективно мерљива, пошто мислим да се то често меша.

И, да додам, ако би неко успео да се креће брзином светлости, за њега би (физичко) време стало (знаш за парадокс близанаца -- један остане на Земљи, други путује свемиром и врати се, а његов брат близанац сада буде старији од њега. И медицина данас каже да се кретањем продужава младост. ). Не знам шта би било с његовим мислима, тога у формулама нема.
А шта ако смо у возу који стоји, а само нам се чини да се креће?
( Знаш онај чувени пример из физике о два воза од којих један стоји у станици док други управо полази из ње. )

То је друга ствар (у односу на оно о чему сам ја причао), то илуструје релативност кретања. А може да илуструје, у другом смислу, и релативност нашег доживљаја, јер заиста може да нам се учини да се ми крећемо, а да заправо (у односу на неки референти систем) ми стојимо, а воз поред нас се креће -- не знам ко то није искусио.
Само сам хтела да време мало убрза корак. ( А збиља не знам који је био разлог таквог мог хтења. )

Можда ти је било досадно? То покушах да објасним (тј. дам своје виђење -- можда је Тито утицао на мене ) -- ако је мозак упошљен онолико колики је његов капацитет у одређеном тренутку, и ако му је та активност пријатна, неће имати потребу "да се време убрза" -- извињавам се због редукционизма у реченици (ми=мозгови).
jinks jinks 09:47 24.03.2013

Re: ...

С друге стране, имао сам неке ситуације које су документоване (снимљене) да ми се чинило да су неке паузе биле страшно дуге

Skoro je bila emisija o planini Rtanj, u kojoj su intervjuisali pilote koji su tvrdili kako im se više puta dešavalo da dok lete iznad planine Rtanj let koji bi proporcionalno brzini i kursu trebalo da traje 30 minuta u nekim neobjašnjivim okolnostima traje sat vremena.

мозак толико брзо ради, а ваљда се и више његових делова ангажује, да ми, следећи матрицу процене времена по уобичајеној "количини" и брзини мисли, великој брзини и великој количини "доделимо" више времена, а заправо смо само били ефективнији -- отприлике

Iz čega bi možda moglo da se zaključi da mozak uopšte i ne predstavlja Time sequence driven sistem (kao DOS), već Event driven sistem (kao Win). Ili možda predstavlja kombinaciju ova dva ... ili nešto sasvim novo, još uvek nepoznato po principu funkcionisanja.

Вама, децо, време споро тече јер ви много тога новог сазнајете и јер једва чекате да постанете одрасли, а ми много тога хоћемо да урадимо и немамо довољно времена за то, па нам време брзо тече.

Kažu da je PR ekipa koja je drugu T. pisala govore i pripremala nastupe bila neprevaziđena - desetine vrhunskih pisaca i doktora nauka iz raznih oblasti. Na kraju krajeva, bar je on mogao da odabere sve najbolje, pošto nije imao političku konkurenciju koja bi odvukla delove PR štabova ka sebi ... ako se izuzmu disidenti koji su ispali iz rotacije.
Hansel Hansel 16:22 24.03.2013

Re: ...

Где си, jinks, друже! Баш се неки дан сетих оне наше расправе о ирационалности броја пи, јер ми падоше и неки амандмани на памет.
jinks
С друге стране, имао сам неке ситуације које су документоване (снимљене) да ми се чинило да су неке паузе биле страшно дуге

Skoro je bila emisija o planini Rtanj, u kojoj su intervjuisali pilote koji su tvrdili kako im se više puta dešavalo da dok lete iznad planine Rtanj let koji bi proporcionalno brzini i kursu trebalo da traje 30 minuta u nekim neobjašnjivim okolnostima traje sat vremena.

Пази, можда нисам био скроз јасан, у делу који си цитарао ја сам искључиво причао о психолошком времену, радило се о неким ситуацијама где знаш да треба што адекватније да реагујеш, смишљаш праве речи и права питања, чини ти се (тј. мени) да то траје страшно дуго, а испостави се да није ни пола секунде. Ваљда слично, само много интензивније, доживљавају људи у случајевима велике опасности, знаш оне приче о "одмотавању филма" и сл.

Ово за Ртањ треба узети с резервом, осим ако то заиста не говоре пилоти с именом и презименом. Па и тада бих тражио неку валидацију изреченог. Пре једно 16-17 година у емисији "Црна кутија" на ТВ Политици је један контролор лета говорио о неразјашњеним феноменима на небу изнад СФРЈ, било је страшно занимљиво, толико фантастично да делује невероватно. Некад можда причамо о томе...
Iz čega bi možda moglo da se zaključi da mozak uopšte i ne predstavlja Time sequence driven sistem (kao DOS), već Event driven sistem (kao Win). Ili možda predstavlja kombinaciju ova dva ... ili nešto sasvim novo, još uvek nepoznato po principu funkcionisanja.

Слабо се разумем у детање функционисања оперативних система, мада мислим да наслућујем суштину овога што си написао. Мислим да је мозак компликована "машина", и то вишеструко, да користи више различитих стратегија, и у перцепцији и когницији... можда и о томе неком приликом.

А за Тита... најфасцинантније је можда да је он уопште имао пи-ар (нисам до сада размишљао на тај начин), с обзиром да већ није имао конкуренцију... Ако је тачно да је свом лекару, који је стално волео да чачка по његовој биографији, да је он "фауст свих Фауста" и да престане да забада нос јер неће ништа сазнати, он је можда био много већа загонетка него што је већина икада мислила...
jinks jinks 17:26 24.03.2013

Re: ...

најфасцинантније је можда да је он уопште имао пи-ар

To je i meni palo na pamet. Mada, izgleda da politicari odvajkada imaju PR timove, na jedan ili drugi nacin. Odnosno da to otkad postoji politike neizbezno ide jedno s drugim.

Mada jos interesantnije je kako je, uprkos vrhunskim strucnjacima koji su vodili racuna o njegovom marketingu, u nekim situacijama uspevao da odvali notorne ... najblaze receno nejasnoce.

Ако је тачно да је свом лекару, који је стално волео да чачка по његовој биографији, да је он "фауст свих Фауста" и да престане да забада нос јер неће ништа сазнати, он је можда био много већа загонетка него што је већина икада мислила...

Mislim da je to bio lekar koji mu je dodeljen pred sam kraj zivota, a koji se posebno interesovao za sadrzinu male kozne akten tasne od koje se drug Broz nije ni pokoju cenu odvajao po pricama nekih saboraca jos od 1941., u najmanju ruk ... pa ni u Ljubljani, poslednjih dana zivota.

Izjavu o Faustu Tito je pomenutom lekaru upravo i izrekao u trenutku kad je od osoblja u bolnici u LJubljani saznao da ovaj intenzivno pokusava da otkrije sta se u toj tasni nalazi.

Doduse, po jednoj ur. legendi, nakon Titove smrti ta tasna je komisijski otvorena, i u njoj je nadjena dokumentacija o smrti D. Paunovic, kao i hermeticki zatvorena dokumenta sa imenom Valter Vajs ili tako nesto, na kojima se nalazila fotografija nekoga ko bi mogao da lici na Tita iz mladjih dana.

Neki, na osnovu toga, veruju da je on do kraja zivota cuvao dokumenta o svom osnovnom identitetu, koga se kao agent Komintere i ko zna sve koga odrekao i preuzeo identitet J. Broza, kako bi pozavrsavao zadatke koje je dobio pre nego sto je dosao u Jugoslaviju 30-ih 40-ih godina proslog veka, a mozda cak i nakon toga. Sad da li je to istina, ko ce ga znati.
Hansel Hansel 21:43 24.03.2013

Re: ...

Овај лекар је на дужности иапк био дуже, путовао је с њим... написао књигу недавно, био фељтон у Политици, спорадично сам читао... Али, да не тролујемо овде, примећујем иовако да ме домаћица игнорише... ... ни реч коментара на оне релативитете...
razmisljam razmisljam 21:54 24.03.2013

Re: ...

Hansel
примећујем иовако да ме домаћица игнорише... ... ни реч коментара на оне релативитете...


Е, домаћица се извињава. Нешто јој се дан отео контроли, па никако да се посвети гостима како ваља.
Молим за још мало стрпљења, да бих могла озбиљно да се посветим одговарању на приспеле коментаре.
Захваљујем на разумевању.
Hansel Hansel 22:40 24.03.2013

Re: ...

Молим те најлепше да не узимаш озбиљно ово што сам написао! Најозбиљније!
razmisljam razmisljam 23:29 24.03.2013

Re: ...

Hansel
Не пецам ја, само сам констатовао.


Добро, де, немој да си на крај срца.

...само сам хтео да одвојимо чисто субјективни доживљај промене брзине протока времена од оног физичке промене, која је објективно мерљива, пошто мислим да се то често меша.


А зар ја то нисам урадила већ у иницијалном тексту?:

Bez obzira što je dogovorno sputano u jednake, lako merljive i nepromenljive intervale, ono hita po svom, ne obazirući se odveć na konvencije.


То је друга ствар (у односу на оно о чему сам ја причао), то илуструје релативност кретања. А може да илуструје, у другом смислу, и релативност нашег доживљаја, јер заиста може да нам се учини да се ми крећемо, а да заправо (у односу на неки референти систем) ми стојимо, а воз поред нас се креће -- не знам ко то није искусио.


Ма, ако само ниси сасвим дослован ( Да не кажем буквалан. ), то такође илуструје сваку релативност, с тим да је, наравно, у датом примеру основна та о кретању. Али, исти образац привида можеш применити и на кретање времена или његово заустављање, што је све, дакако, сасвим субјективна ствар. Поента је у томе да ствари, појаве, шта год, сваки појединац перципира различито, а чак и исти појединац их у различитим стањима, временима, интервалима... може перципирати различито. Дакле, све је врло, врло субјектицвно и невероватно подложно врло, врло субјективним променама у поимању и перцепцији.

Можда ти је било досадно? То покушах да објасним (тј. дам своје виђење -- можда је Тито утицао на мене ) -- ако је мозак упошљен онолико колики је његов капацитет у одређеном тренутку, и ако му је та активност пријатна, неће имати потребу "да се време убрза" -- извињавам се због редукционизма у реченици (ми=мозгови).


Не сећам се ни да ми је било досадно. Дани су ми били баш испуњени, свашта се догађало, путовало се, летовало, излетничило...Пуно сам читала, писала, цртала, дружила се...
Нешто друго је било по среди, али не могу да докучим шта.

( Мало гунђање на маргини: зар се не каже упоСлен? )
razmisljam razmisljam 23:37 24.03.2013

Re: ...

jinks

Iz čega bi možda moglo da se zaključi da mozak uopšte i ne predstavlja Time sequence driven sistem (kao DOS), već Event driven sistem (kao Win). Ili možda predstavlja kombinaciju ova dva ... ili nešto sasvim novo, još uvek nepoznato po principu funkcionisanja.


Лично сам најсклонија да се сложим са овим последњим или у твом излагању о мозгу. Мислим да је он толико мало проучен и да се тако мало зна о његовом функционисању, да је то готово невероватно с обзиром на велику брзину којом се развијају најразличитије научне методе.
Чини ми се да још није загребано ни по површини тајни његовог функционисања које јамачно у себи крије небројена изненађења за научнике, а и за нас радознале лаике .
razmisljam razmisljam 00:37 25.03.2013

Re: ...

Hansel
Молим те најлепше да не узимаш озбиљно ово што сам написао! Најозбиљније!


Е, па сад шипак теби.
Ето.
Прво ме испрозиваш на правди Бога ( Не узимајући у обзир чињеницу што се васцели дан гризем јер нисам домаћица по ЈУС-у или како се већ то сада зове. ), а онда, као пуј-пике, не важи.

У ствари, немаш бриге. Примедбу сам узела тек полуозбиљно. Хоћу рећи, знала сам да се шалиш, али ме је гризла савест што не постизавам онако како сам желела и планирала.
Hansel Hansel 13:57 26.03.2013

Re: ...

А зар ја то нисам урадила већ у иницијалном тексту?:
Bez obzira što je dogovorno sputano u jednake, lako merljive i nepromenljive intervale, ono hita po svom, ne obazirući se odveć na konvencije.

Мислио сам на релативност времена у физици (а та релативност је, бар у смислу мерења временских интервала, објективна) и "психичку релативност времена", нисам разумео да је та разлика направљена у овом цитату.
Hansel Hansel 14:12 26.03.2013

Re: ...

( Мало гунђање на маргини: зар се не каже упоСлен? )

Нећеш веровати, исправно је и упоСлен и упоШљен.

Таман сам хтео да ти захвалим што си ми на то скренула пажњу, јер имам понеку несвесну језичку заблуду (на први поглед, све су заблуде несвесне, али мени се чини да ипак нису ). А када сам то написао, истина у журби, нисам ни имао дилему. Синоћ, када видех твоју сугестију, помислих да сигурно никад не бих написао да је нека особа упоШљена...

Свакако хвала за примедбу јер, на моје изненађење, а за сваки случај погледах код Клајна, а онда и у Речнику Матице, стоји и једно и друго. Вероватно због глагола "упошљавати" (зато и погледах Речник), а можда има и нека друга линија...
razmisljam razmisljam 23:20 26.03.2013

Re: ...

Hansel

Мислио сам на релативност времена у физици (а та релативност је, бар у смислу мерења временских интервала, објективна) и "психичку релативност времена", нисам разумео да је та разлика направљена у овом цитату.


Упс! Misunderstanding.
Нешто сам погрешно повезала у твом коментару.
Извињавам се.
razmisljam razmisljam 23:27 26.03.2013

Re: ...

Hansel
( Мало гунђање на маргини: зар се не каже упоСлен? )

Нећеш веровати, исправно је и упоСлен и упоШљен.
...


Хоћу, како нећу, кад ти то тврдиш, поткрепљујући своју тврдњу релевантним изворима.
Морам ти признати да сам изненађена. Била сам убеђена да је једини исправан облик са С. Зато се нисам ни потрудила да ја мало процуњам по литератури.
Хвала ти што си ми указао на ову моју заблуду.
( Човек учи сопствени језик док је жив. / Уз малу помоћ пријатеља. / )
Hansel Hansel 01:00 27.03.2013

Re: ...

razmisljam

Морам ти признати да сам изненађена. Била сам убеђена да је једини исправан облик са С. Зато се нисам ни потрудила да ја мало процуњам по литератури.
Хвала ти што си ми указао на ову моју заблуду.

И ја сам био изненађен! Био сам убеђен да сам направио тешку грешку (јер сам одмах направио аналогију са "запоШЉен", моментално сам се најежио и питао се како, откуд... кажем, за човека никад не бих тако рекао, овде ми некако несвесно изгледа легао нешто другачији термин... отприлике, као кад не кажемо да мозак ради, него да функционише... рецимо...

Него, сада по оној аналогији, коју сам ипак употребио као погрешан аларм, упитах се шта је, заиста, са "запоШЉен"... замисли, и то је исправно , само Клајн напомиње да је то ређи облик.

Ето, ти и ја заједно, свако са својим доприносом, упознасмо језик још малкице...

П. С. Нема потребе за извињавањем због неспоразума... био је тако... релативан.
razmisljam razmisljam 01:13 27.03.2013

Re: ...

Hansel

Него, сада по оној аналогији, коју сам ипак употребио као погрешан аларм, упитах се шта, је заиста, са "запоШЉен"... замисли, и то је исправно , само Клајн напомиње да је то ређи облик.

Ето, ти и ја заједно, свако са својим доприносом, упознасмо језик још малкице...


Ето...
Ко би рекао?
Стварно сам веровала да су оба израза сасвим некњижевна, кад оно, међутим...

П. С. Нема потребе за извињавањем због неспоразума... био је тако... релативан.


Дакле, овим твојим коментаром моје извињење постаје... ирелевантно.
nsarski nsarski 21:54 23.03.2013

Sinhronizaciju satova

koji otkucavaju vreme na dva kraja sobe prvi je primetio Kristijan Hajgens jos u 17. veku, lezeci par nedelja bolestan u krevetu. On je i prvi konstruisao sat s klatnom.




U prirodi je poznata pojava sinhronizacije kod crvcaka i svitaca.
razmisljam razmisljam 23:13 23.03.2013

Re: Sinhronizaciju satova

nsarski
koji otkucavaju vreme na dva kraja sobe prvi je primetio Kristijan Hajgens jos u 17. veku, lezeci par nedelja bolestan u krevetu. On je i prvi konstruisao sat s klatnom.


Хе...
Ја нисам открила синхронизацију сатова на тај начин, лежећи болесна у кревату ( Срећом. ). Само ми се дешавало да увече зазивам тишину по мало заморена гунгулом дана. И онда, једне вечери сам приметила како се часовници тако савршено допуњују. После сам их с времена на време ослушкивала да се уверим да то није само случајност.
А при томе, морам да признам, нисам ни чула за Хајгенса. Или сам можда некад и чула, али сам у међувремену заборавила. А можда никада нисам ни запамтила... Какогод, Шарски, хвала ти на информацији. Допада ми се чињеница да човек на овом месту увек добије прилику да нешто ново научи или се нечег подсети.

U prirodi je poznata pojava sinhronizacije kod crvcaka i svitaca.


За цврчке сам знала, за свице нисам.
Синхронизовано жмиркају?
Hansel Hansel 23:16 23.03.2013

Re: Sinhronizaciju satova

А ја сам приметио (хтедох то и горе да напишем, па се суздржах) синхронизацију жмигаваца на два аутомобила, и то два типа: када трепћу наизменично и када трепћу "у фази"... када је неко некада касније поставио питање: "Шта је љубав", мој одговор је био (уз свест да је то само један од аспеката) да је то синхронизација на један од та два начина -- неки љубав виде као један тип, а други као други тип синхронизације... С тим што, када се неки парови жмигаваца дуже посматрају, често се примети да имају фазу синхронизације једног типа, па десинхронизацију, па опет синхронизацију, али другог типа... и све тако док један аутомобил или аутобус из кога то гледам не крене. (Наравно да су у овим случајевима синронизације приближне, морам да будем научно тачан, или бар да то покушам, макар када коментаришем кроз реплику Професору). А овакви циклуси се баш виђају и код људи, у љубавима, партнерствима... што пре схватимо да је стална синхронизација (и то жељеног типа) реткост (а ваљда и није могућа), то ће нам бити лакше...

EDIT:
За цврчке сам знала, за свице нисам.
Синхронизовано жмиркају?

А ја само да додам питање да ли се установило да ови инсекти "намерно" синхронизовано емитују сигнале, или је та синхронизација само нешто што ми уочавамо, а што је случајно (као код жмигаваца које сам ја поменуо, као код сатова итд...)?
nsarski nsarski 06:54 24.03.2013

Re: Sinhronizaciju satova

Синхронизовано жмиркају?

Da. To im je deo rituala parenja.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=sC2OkCEdqU4[/youtube]
i ovo:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=a-Vy7NZTGos[/youtube]

Azijske vrste svitaca su u tome mnogo bolje. U delti Mekonga svici toliko jako i stabilno svetle da se nekad to koristu za navigaciju brodova u mracnim nocima. Evropske sorte retko pokazuju taj fenomen.

Malo detaljnije sam o tome pisao u Marite li za ples
razmisljam razmisljam 20:49 24.03.2013

Re: Sinhronizaciju satova

nsarski

Da. To im je deo rituala parenja.


Хвала на одговору.
P.S. Поправила сам тјубове да буду одмах видљиви.
Мали савет: ако остану у стању https, неће да се отворе. Зато само обришеш оно s и све одмах профункционише.



i ovo:



Azijske vrste svitaca su u tome mnogo bolje. U delti Mekonga svici toliko jako i stabilno svetle da se nekad to koristu za navigaciju brodova u mracnim nocima. Evropske sorte retko pokazuju taj fenomen.

Malo detaljnije sam o tome pisao u Marite li za ples


Прочитала са великим занимањем. ( Захваљујем за линк. ) И текст и коментаре и испратила линкове и погледала клипове и све...
И укапирала да ми податак о синхронизованим свицима није био познат, јер сам виђала само ове домаће, који су, колико сам схватила, индивидуалци.

Мала ограда: сав овај мој труд око читања не значи да за који месец поново нећу знати ко је Хајгенс. Колико год моје памћење било добро по питању утисака и емоција, толико је лоше у памћењу имена. ( Срећом па на Блогу нема пропитивања. )
dusanovaiivanovamama dusanovaiivanovamama 22:00 23.03.2013

tik tak tik tak



Nocna tico <<<LINK -
razmisljam razmisljam 23:26 23.03.2013

Re: tik tak tik tak

dusanovaiivanovamama


Nocna tico


Та сам.
( Опрез - следи неизбежно!!! ) ( линкчић )
mirelarado mirelarado 00:39 24.03.2013

Re: tik tak tik tak

razmisljam
dusanovaiivanovamama


Nocna tico


Та сам.
( Опрез - следи неизбежно!!! ) ( линкчић )


Трећа смена ионако никад не спава. Стога, тик так се више не чује, само буум буум. ;-)
razmisljam razmisljam 01:57 24.03.2013

Re: tik tak tik tak

mirelarado

Трећа смена ионако никад не спава. Стога, тик так се више не чује, само буум буум.


Трећа смена је надалеко позната по томе што никад не спава. Та чињеница полако прераста у мит колико и у ванвремену истину.

А када се зачује буум буум сасвим лако може да се пређе и на Scooby-doo-bee-doo-bee . ( линкчић )
freehand freehand 22:40 23.03.2013

A kamo

onaj tihi, niskofrekventni a nesnosni brum čarapa, zavučenih još onomad posle fuzbala u ćošak, duboko pod krevetom?
Kamo vrištanje luka kad mu kožu dereš i belog mu brata što iz ždrela zapomaže?
A onaj dum-du-dum pasulja što polako a sigurno po podu ka tebi baulja?
Ih bre, čega sve ovde nema...
razmisljam razmisljam 23:34 23.03.2013

Re: A kamo

freehand
onaj tihi, niskofrekventni a nesnosni brum čarapa, zavučenih još onomad posle fuzbala u ćošak, duboko pod krevetom?
Kamo vrištanje luka kad mu kožu dereš i belog mu brata što iz ždrela zapomaže?
A onaj dum-du-dum pasulja što polako a sigurno po podu ka tebi baulja?
Ih bre, čega sve ovde nema...


Ех, камо...
То је за једну хорор варијанту, структурално подешену тако да иде уз нос вегетаријанцима. ( Ово, наравно, под условом да занемаримо несрећне послефузбалске чарапе. )
Дакле, неком другом приликом, кад се нарочито испизмим на неддостатак тишине. Мада, могао би и ти тиме мало опширније да се позабавиш. Добро те кренуло.

А тек да знаш чега све још осим ,,čega sve ovde nema'' овде нема!
Али, блог је ово. Људима брзо попусти пажња, те сам се уздржала...
jedi-knight jedi-knight 22:57 23.03.2013

...

Mišljenja sam da vreme ne postoji, bar ne u poeziji.
Da, čuje se TIK, dok slušam graju ispod prozora, pomešanu sa nekim dubokim bluzom koji se čuje odnekud. Setih se na tren galebova i valensijanse obale i mekog šuma talasa koji prevrću kamenčiće i školjke i vraćaju ih nazad sebi. Odakle li dolaze, mislio sam, more je ogromno, ali je konačno. Kada baciš kamen u vodu, krugovi se šire dokle se prostire voda. Gde li je to pao kamen, pa mi voda zapljuskuje stopala?
Sve to vreme, lice mi je obasjano suncem, baš kao jednog moskovskog prepodneva kada mi se na minus 27 smrzavalo sve osim lica. Da li sunce ima neku tajnu vezu sa licima, pa ih pretvara u osmehe čim se susretnu? Da li sunce ima neke veze sa životom. Kako bujaju boje u Provansi. Kako su šarene ptice na južnim morima. Kako su ružna bića koja žive u mraku.
A vetar, nejak, ali postojan, sklanja taj zanos; rasteruje čak i misao, skreće je ka nekim daljinama koje su još neuhvatljive, nedostižne. Ali misao se probija uporno kao planinar, koji vrh ne vidi, ali zna da je tamo negde. Treba samo ići uzbrdo. Da, u tome je tajna, stalno se penjati, jer to je jedini sigurni put koji vodi ka vrhu...Ne vredi. Ni tu jednu jedinu misao ne mogu celu da sročim jer mi nedostaje večnosti. Umesto da ga čekam, objaviću ga sam.
TAK
Hansel Hansel 23:56 23.03.2013

Re: ...

Kako su ružna bića koja žive u mraku

Та бића немају разлога да буду лепа.
Mišljenja sam da vreme ne postoji

И ја, што сам више пута и овде скромно истицао.
freehand freehand 00:05 24.03.2013

Re: ...

Kako su ružna bića koja žive u mraku

Та бића немају разлога да буду лепа

I siguran sam da bi vam obojici uzvratila komplimentom.
razmisljam razmisljam 00:21 24.03.2013

Re: ...

jedi-knight
TIK...
...
TAK


Уф, витеже...
Одакле да кренем, с ког краја да почнем. ( А лепо си ово срочио. )

Mišljenja sam da vreme ne postoji, bar ne u poeziji.


А може и овако, сасвим прихватљиво: време не постоји нигде, уопште. Ми смо га измислили да бисмо се лакше сналазили у њему. А онда га је поезија поново негирала, за сваки случај, да се не заносимо сувише и да научимо да уживамо у својим сновима.

Da li sunce ima neku tajnu vezu sa licima, pa ih pretvara u osmehe čim se susretnu?


Камо среће. Онда бисмо сви били сунцокрети, а свет једно непрегледно жуто и зелено поље.
Али, довољно је да нека тајна веза ипак с времена на време буде успостављена између сунца и барем неких лица. И то је доста за почетак.

Kako bujaju boje u Provansi


И фијуууу... Након ове реченице у мислима сам у Андалузији, а да не знам како. Сетила сам се само на час Беле Гриве и Камарге, онако, у хипу, а онда су ми замирисале наранџе из Лоркиних песама и зазвецкале циганске даире и распрсле се као зрео нар све боје југа.
Речи су чудо.

Kako su ružna bića koja žive u mraku.


Не слажем се. Нису.
Само мрак не да да се види њихова унутрашња лепота.
Зато таква бића најчешће и светлуцају флуоресцентно.
Јер, није мрак крив што су она ружна.
Или, нису она ружна зато што су у мраку.
Само су погрешно схваћена од нас свиклих на дање светло.

A vetar, nejak, ali postojan, sklanja taj zanos...


Може.
Али и не мора.
Ветрови доносе заносе, разносе их на све стране, умножавају их... Тако ја гледам на улогу ветра у некој причи о вечности која не постоји, јер је ограничена сопственом дефиницијом.

Da, u tome je tajna, stalno se penjati, jer to je jedini sigurni put koji vodi ka vrhu..


Сад цепидлачим, да...
Али, сваки планинар би ти рекао да пут до врха спорадично води и низбрдо, бар с времена на време и на сасвим ограниченим етапама пута ка врху. Што, наравно, не мења чињеницу да врху треба стремити. Успут, научи се много тога: како бити јак, и стрпљив, и упоран, и доследан...

****************

Извини што сам ти овако исцепкала текст.
Просто, морала сам да прокоментаришем понаособ сваку реченицу која ме је натерала да покрај ње мало застанем, размислим и одлутам у асоцијације. Надам се да ми не замераш.
Hansel Hansel 00:24 24.03.2013

Re: ...

I siguran sam da bi vam obojici uzvratila komplimentom.

Управо.

(Да ли да објашњавам шта сам хтео да кажем? У сваком случају, има врло шарених неких риба и чега већ и на дубинама где не допире светлост (давно некад гледах у неком документарцу), баш сам се питао када сам то видео -- откуд толика разноликост, која је сврха те шареноликости... ако ћемо да гледамо кроз еволуционистичке наочари... или су то само колатералне особине? Или су се само из горњих слојева океана те врсте спустиле ниже?
jedi-knight jedi-knight 00:32 24.03.2013

Re: ...

Надам се да ми не замераш.


Nipošto. Jedna misao se samo produžila i umnožila.



freehand freehand 00:44 24.03.2013

Re: ...

Hansel
I siguran sam da bi vam obojici uzvratila komplimentom.

Управо.

(Да ли да објашњавам шта сам хтео да кажем? У сваком случају, има врло шарених неких риба и чега већ и на дубинама где не допире светлост (давно некад гледах у неком документарцу), баш сам се питао када сам то видео -- откуд толика разноликост, која је сврха те шареноликости... ако ћемо да гледамо кроз еволуционистичке наочари... или су то само колатералне особине? Или су се само из горњих слојева океана те врсте спустиле ниже?

Brkaš stvari: život je svuda, a evolucionizam je plićak (u skladu sa čovekovim kapacitetom),m mera dometa ljudskog intelekta u pokušaju objašnjavanja nečeg tako veličanstvenog.
Te se ništa nije spustilo, nego samo svako biće ima svoje dvorište. Pa i oni cevasti crvi koji "žive" kilometrima ispod donje granice poslednjeg traga svetlosti, i to na temperaturama od nekoliko stotina stepeni "hraneći se" amonijačnim i sumpornim isparenjima koje Gea izbacuje u svojimvatrenim grčevima.
I nema svrhe, niti je ta svrha ikome potrebna, sem našoj racionalizaciji. Život je svrha sam sebi.

Bar ja to tako mislim.

Edit:
Razmišljam
Не слажем се. Нису.
Само мрак не да да се види њихова унутрашња лепота.
Зато таква бића најчешће и светлуцају флуоресцентно.
Јер, није мрак крив што су она ружна.
Или, нису она ружна зато што су у мраку.
Само су погрешно схваћена од нас свиклих на дање светло.

Nebre. Nije problem u svetlu, no u definiciji lepote.
Ko se lako laća reči ružno taj nema ogledalo.
Ili ima ogledalce.
jedi-knight jedi-knight 00:56 24.03.2013

Re: ...

I nema svrhe, niti je ta svrha ikome potrebna, sem našoj racionalizaciji. Život je svrha sam sebi.

Bar ja to tako mislim.


Pa dobro, niko nije ni tragao za istinom ili svrhom, ( bar ne ja ) , već sam pratio sopstvenu misao na skromno poetičan način. Upravo se klonim racionalizacije.
Mrak je višeznačan. Lepota je lični doživljaj.
I obojica ste u pravu
razmisljam razmisljam 01:38 24.03.2013

Re: ...

Hansel
Kako su ružna bića koja žive u mraku

Та бића немају разлога да буду лепа.


'Ајд' сад и ја мало да досолим, иако је Фри већ поделио пацке ( Прилично заслужене, што се мене тиче. )

Некако ми разлог и лепота не иду у истој реченици. Свако је онакав какав је природом дат - мозаик састављен од гена ко зна којих предака, које су му, у сасвим насумичном низу, предали родитељи.
Уосталом, дефиниши ми лепоту.
Дај ми њену константу кроз време, кроз различите расе и народе, кроз модне диктате... кроз коју год призму хоћеш.
Немогућа мисија зар не?

( ,,Аждаја свом чеду тепа:
наказице моја лепа.
''

Љ. Ршумовић )
razmisljam razmisljam 01:40 24.03.2013

Re: ...

jedi-knight

Nipošto. Jedna misao se samo produžila i umnožila.


Благодарим на разумевању.
razmisljam razmisljam 02:09 24.03.2013

Re: ...

freehand

I nema svrhe, niti je ta svrha ikome potrebna, sem našoj racionalizaciji. Život je svrha sam sebi.

Bar ja to tako mislim.


Имаш за ово позитивно даштање с моје стране.


Edit:

Nebre. Nije problem u svetlu, no u definiciji lepote.
Ko se lako laća reči ružno taj nema ogledalo.
Ili ima ogledalce.


Па то.
Хајде да проширим мисао. Ми, као бића светлости, имамо благи атавистички зорт од мрака, те смо у њега сместили све своје страхове и зебње обликујући их у којекакве караконџуле, вештице, дрекавце, вампире, духове, чупакабре, и остале аветиње.
Али, то су бића из наше маште и логично је што су ружна, јер живе у мраку наших незнања и празноверица. Стога другачија и не могу бити.
Но, ако је реч о правим живим створовима настањеним по разноврсним правим мраковима ове наше планете, ту ствари стоје сасвим другачије.
Зато сам и рекла да не пристајем на то да су ружна.
Само су другачија.
Наша, светлом обасјана страна, има своју перцепцију лепоте.
Њихова, ушушкана у таму, сасвим сам сигурна, има своју.
Различите су, јамачно.
Али, из тога не произилази да је ма ко нужно ружан само зато што неко други има такву идеју.
Дакле, хтедох рећи да је део проблема ипак у светлу, а део, пак, у мраку, дочим је цео проблем свакако у дефиницији лепоте.
razmisljam razmisljam 02:11 24.03.2013

Re: ...

jedi-knight

Mrak je višeznačan. Lepota je lični doživljaj.


Неспорно. ( И једно и друго, подједнако. )

freehand freehand 03:16 24.03.2013

Re: ...

Дакле, хтедох рећи да је део проблема ипак у светлу, а део, пак, у мраку, дочим је цео проблем свакако у дефиницији лепоте.

Khm... Ona (prelepa stvorenja) umeju sebi da svetle.



"Plavu planetu" sam gledao nekoliko puta, i najtoplije preporučujem!
Hansel Hansel 09:07 24.03.2013

Re: ...

freehand
Brkaš stvari: život je svuda, a evolucionizam je plićak (u skladu sa čovekovim kapacitetom), mera dometa ljudskog intelekta u pokušaju objašnjavanja nečeg tako veličanstvenog.Te se ništa nije spustilo, nego samo svako biće ima svoje dvorište. Pa i oni cevasti crvi koji "žive" kilometrima ispod donje granice poslednjeg traga svetlosti, i to na temperaturama od nekoliko stotina stepeni "hraneći se" amonijačnim i sumpornim isparenjima koje Gea izbacuje u svojimvatrenim grčevima. I nema svrhe, niti je ta svrha ikome potrebna, sem našoj racionalizaciji. Život je svrha sam sebi.Bar ja to tako mislim.

Прво, као дан је јасно да је естетика субјективна категорија, нисам ни помислио да је jedi-knight имао идеју да његов коментар има некакво апсолутно значење. Нама су ружна та бића, наши и њихови обрасци нису компатибилни, нису нам лепи, нисмо ми њима, шта ту има још да се дода. Опет би неки билогистички усмерени типови рекли да се естетика своди на некакву компатибилност -- да ли се своди, не знам, али да има нешто и у томе, чини се да има.

А ово о "спуштању"... па, не знам, можда се нису ни спустиле, када се ниво мора подигао (било таквих периода), оне само остале где су и биле? (Имаш оне реконструкције о миграцији врста из океана на копно и обрнуто.) Али, нема везе то... "Живот је сврха сам по себи" -- можда, али унутар њега ипак постоје неки механизми, а ја сам о њима нешто натукнуо, не о животу самом... Те механизме ми можда можемо да уочимо (и рационализујемо), а питања "опште сврхе" највероватније ће остати у домену филозофије, религије и личног доживљаја.
razmisljam razmisljam 20:27 24.03.2013

Re: ...

freehand

Khm... Ona (prelepa stvorenja) umeju sebi da svetle.


Кхм... и теби.
Да шта сам ја рекла већ у свом иницијалном коментару о лепоти/ружноћи бића која живе у мраку?

Само мрак не да да се види њихова унутрашња лепота.
Зато таква бића најчешће и светлуцају флуоресцентно.


"Plavu planetu" sam gledao nekoliko puta, i najtoplije preporučujem!




EDIT:
Буден Монеу ( линкчић ):
,,...Све је тако лепо, море, небо, животиње, људи, дрвеће, такви какве их је природа створила, са њиховим особеностима и аутентичним начином бивствовања, на светлости, у ваздуху, такви какви јесу.''

myredneckself myredneckself 21:39 24.03.2013

Re: ...

razmisljam
И фијуууу... Након ове реченице у мислима сам у Андалузији, а да не знам како. Сетила сам се само на час Беле Гриве и Камарге, онако, у хипу, а онда су ми замирисале наранџе из Лоркиних песама и зазвецкале циганске даире и распрсле се као зрео нар све боје југа.
Речи су чудо.

Ah, što volim i cenim ovu veštinu, da budeš i ovde, i tamo, istovremeno.
Mogu da obiđem ceo svet za čas, ništa mi nije daleko.

Edit:
Lepota lutanja, i muzika. Oš gitaru, oš violinu, daire, naravno, ili kastanjete...? Ovde ima sve.

razmisljam razmisljam 23:11 24.03.2013

Re: ...

Hansel

Прво, као дан је јасно да је естетика субјективна категорија, нисам ни помислио да је jedi-knight имао идеју да његов коментар има некакво апсолутно значење. Нама су ружна та бића, наши и њихови обрасци нису компатибилни, нису нам лепи, нисмо ми њима, шта ту има још да се дода. Опет би неки билогистички усмерени типови рекли да се естетика своди на некакву компатибилност -- да ли се своди, не знам, али да има нешто и у томе, чини се да има.


Пази, опет ја непрозвана и нецитирана. Ал' кад морам.
Дефиниши ми компатибилност у естетици, молим те. Шта тачно под тиме подразумеваш? Ко се коме или чему допада или не и због чега и у односу на шта? Да ли жабе гаталинке и ми имамо исте обрасце лепоте? Или, зашто се мени жаба гаталинка допада, али крастача не? И зашто су неком другом обе симпатичне, а неком трећем, опет, обе бљак? Или, због чега се ја не допадам жабама као таквим, рецимо?
Мислим, ствари се компликују.
jedi-knight jedi-knight 00:07 25.03.2013

Re: ...

Мислим, ствари се компликују.


Veoma.
Kompatibilnost u estetici u tom smislu postoji koliko i u etici.
Lepota mora da postoji, kao i dobro. Logicki, inace ne postoji ni zlo, ne postoji ni ruzno, pa mi ne bi imali o cemu da pricamo sada. Pa ukoliko postoji, postoji i obrazac, druga je stvar sto niko jos nije bio u stanju da nam ga da, pa smo sve sveli na licne dozivljaje, koji su istiniti koliko i svi ostali licni dozivljaji.
Sentenca: Kako su ruzna bica koja zive u mraku, izazvala je nepotrebnu konfuziju. Niti je potrebno dokazivati suprotno, niti je potrebno uopste ulaziti u sukob misljenja na nivou poetike. Jer poetika postoji da bi izazvala asocijacije i nove licne dozivljaje, ne da bi se analizirala ili tumacila. Nema konflikta. Nema neslaganja. Samo sopstveni dozivljaj.
Posle tacke tek pocinje prica.
razmisljam razmisljam 00:28 25.03.2013

Re: ...

myredneckself

Ah, što volim i cenim ovu veštinu, da budeš i ovde, i tamo, istovremeno.
Mogu da obiđem ceo svet za čas, ništa mi nije daleko.


А знаш, ја умем да уђем у ове стихове које сам цитирала испод. Да осетим, омиришем, дотакнем, одболујем, обрадујем се... све...

Oh!

Jauk ostavlja na vetru
senku čempresa.

(Ostavite me ovde u polju
da plačem.)

Sve je na svetu slomljeno.
Ostalo je samo ćutanje.

(Ostavite me ovde u polju
da plačem.)

Horizont bez svetlosti
nagrizaju ognjevi.

(Rekao sam već, ostavite me
ovde u polju
da plačem.)

F.G.Lorka


Oprostaj

Kad umrem,
ostavite balkon otvoren.

Dete jedne narandže.
(Gledam ga sa balkona)

Kosac žito žanje.
(Čujem ga sa balkona)

Kad umrem,
ostavite balkon otvoren.

F.G.Lorka


А умем да уђем и у неку слику која ми се свиди, и у књигу.
Дакле, фијууукнути часкицом у Андалузију преко Провансе и Камарге је за мене мачји кашаљ, такорећи.

Edit:
Lepota lutanja, i muzika. Oš gitaru, oš violinu, daire, naravno, ili kastanjete...? Ovde ima sve.


Има.
А овде има нешто...


razmisljam razmisljam 01:01 25.03.2013

Re: ...

jedi-knight

Veoma.
Kompatibilnost u estetici u tom smislu postoji koliko i u etici.
Lepota mora da postoji, kao i dobro. Logicki, inace ne postoji ni zlo, ne postoji ni ruzno, pa mi ne bi imali o cemu da pricamo sada. Pa ukoliko postoji, postoji i obrazac, druga je stvar sto niko jos nije bio u stanju da nam ga da, pa smo sve sveli na licne dozivljaje, koji su istiniti koliko i svi ostali licni dozivljaji.


Наравно да постоји. То није спорно. Али, спорна је дефиниција те компатибилности. Она није ни приближно тако чврста и јасна као када се разграничавају добро и зло, мудрост и глупост, или већ не знам које друге етичке категорије.
У естетици је то много магловитије, крајње непрецизних граница, подложно личним интерпретацијама, субјективним виђењима, диктатима моде...
О томе сам говорила.
Просто ми не иде да се повуче паралела између добра и зла с једне и лепоте и ружноће с друге стране. Једноставно то није мерљиво на исти начин и по истим принципима.
Дакле, и лепо и ружно постоји ( Наравно, овом приликом говорим кроз призму естетике - у етици то двоје стоје сасвим другачије. ), али је немогуће стрпати их у калупе. По томе што су толико субјективни, у ствари су прилично неухватљиви и незгодни за дефинисање.
При томе, наравно, не пада ми ни на крај памети да спорим истинитост личног доживљаја лепог и ружног. Ту се ствари своде на питање укуса, као и у уметности, уосталом.

Sentenca: Kako su ruzna bica koja zive u mraku, izazvala je nepotrebnu konfuziju. Niti je potrebno dokazivati suprotno, niti je potrebno uopste ulaziti u sukob misljenja na nivou poetike. Jer poetika postoji da bi izazvala asocijacije i nove licne dozivljaje, ne da bi se analizirala ili tumacila. Nema konflikta. Nema neslaganja. Samo sopstveni dozivljaj.
Posle tacke tek pocinje prica.


Наравно.
Када сам прочитала ту реченицу, осетила сам тугу, сажаљење према тим бићима... Порив да не пристанем да су ружна јер живе у мраку. И објаснила сам то већ негде у одговору Фрију: ружна су чудовишта која смо као врста измаштали и населили у мрак, јер се мрака плашимо, а ова друга бића, која су стварна и живе по мраковима наше планете су само другачија.
Просто, ето, тако је ишао мој низ асоцијација и мој лични доживљај.

А ово...
Што да не, и анализирати и тумачити... Опет ствар личног избора. Ја лично нисам љубитељ примене таквих техника при читању поетских дела, али бих оставила слободу свакоме да га апсолвира како жели.
Наравно, за конфликтима нема потребе.
За неслагањима, пак, има. Јер, допустићеш, управо је ту кључ читаве заврзламе - лични доживљај. А када се два лична доживљаја разликују, сасвим је нормално да ће доћи до неслагања.
При томе, у реду је мало, овако, као сада ми, гимнастичити мале сиве ћелије на стварима које су недоказиве. Не свађамо се, не вређамо се, износимо личне ставове, асоцијације, размишљања...
Можда и изведемо некакав закључак са којим бисмо се сви могли сложити.

Узгред, а не мање важно од свега претходног: веома ми се свидео твој поетски прилог.
jedi-knight jedi-knight 01:14 25.03.2013

Re: ...

За неслагањима, пак, има. Јер, допустићеш, управо је ту кључ читаве заврзламе - лични доживљај. А када се два лична доживљаја разликују, сасвим је нормално да ће доћи до неслагања.


Samo ukoliko se jedan pretpostavi drugom. Ovako je dozivljaj samo jedan od.
Konflikt je teska rec i neadekvatna komunikaciji na tvojim blogovima.
Citiras Lorku, pa ga sada trazim po secanju.
razmisljam razmisljam 01:46 25.03.2013

Re: ...

jedi-knight

Samo ukoliko se jedan pretpostavi drugom. Ovako je dozivljaj samo jedan od.
Konflikt je teska rec i neadekvatna komunikaciji na tvojim blogovima.
Citiras Lorku, pa ga sada trazim po secanju.


Прво . Као осмех, велики...
Не знам зашто, нисам ни сумњала да ћемо се некако разумети.
А разумели смо се.

Да, сваки је доживљај само један од...
Знаш, ја некако читавог живота више живим осећајући и упијајући слике из спољног света ( Био он реалан, био преточен у уметничка дела - књиге, музику, слике, фотографије, филмове... ) него размишљајући строго академски.
Отуд имам порив да неспоразуме изгладим, да неслагања прихватим смирено и без једа, да конфликте избегавам ( Сама не желим да их изазивам, а ако неко други покуша да их изазове, бегам главом без обзира. ), да мишљење образложим пажљиво, да ставове конфронтирам не конфронтирајући се са оним са којим их размењујем...
Их, сад, што би рекла моја бака: ,,Уста моја, хвалите ме сама.''
Али, нисам то хтела.
Хтедох рећи да ми је веома драго што си и сам неконфликтна личност и што си разумео баш како треба комуникацију на мојим блоговима.

А Лорка?
Моја велика љубав још од детињства.
Отуд и сасвим ирационална љубав према Андалузији, у коју бих тако желела да одем.
Ако те занима, био је недавно један веома леп текст у Политикином Забавнику:

Лорка или хроника најављене смрти ( линкчић )

Што се Лоркине поезије тиче, била је некад једна мала црвена књижица у издању ,,Рада'' у меком повезу са најлепшим преводима икад. Куповала сам доцније и друге књиге, имам и сабрана дела, али, нигде нисам осетила Лоркину поезију као у том прпеву. На жалост, не знам име преводиоца, али, када цуњам по нету, мало је његових превода.
Ова два што сам цитирала су његова. Видећеш, разликују се од осталих.
Hansel Hansel 14:43 26.03.2013

Re: ...

razmisljam

Дефиниши ми компатибилност у естетици, молим те. Шта тачно под тиме подразумеваш? Ко се коме или чему допада или не и због чега и у односу на шта? Да ли жабе гаталинке и ми имамо исте обрасце лепоте? Или, зашто се мени жаба гаталинка допада, али крастача не? И зашто су неком другом обе симпатичне, а неком трећем, опет, обе бљак? Или, због чега се ја не допадам жабама као таквим, рецимо?

Не могу да ти дефинишем правила компатибилности, она су вероватно на нивоу неких унутрашњих образаца, архетипа, ко зна чега све не. Али можда могу да индиректно дефинишем појам естетске компатибилности, како сковах израз... просто, субјективно препознавање нечега као лепог, а што не мора да од стране другог субјекта да буде препознато на исти начин (а у односу на исти "објекат", објекат естетске процене).

А када је двоје субјеката обострано естетски (па још на друге начине) компатибилно... ето... пролећа! (Али, да се не задржимо само на проценама људи... не бих да мислим шта се дешава када ајкула процени да је неко сладак... сложићеш се да је за тог неког здравије да мисли да је ружна ма колико се она због тога вређала... да не уплићемо опет законе еволуције и у естетско процењивање... али рећи ћу ти да су чак рађена истраживања и да су нађене неке законитости код људи... тако је нпр. потврђено да "златна средина" није произвољна.)
razmisljam razmisljam 00:03 27.03.2013

Re: ...

Hansel

... али рећи ћу ти да су чак рађена истраживања и да су нађене неке законитости код људи... тако је нпр. потврђено да "златна средина" није произвољна.)


ОК. То је сасвим јасно. И не може бити произвољна, али ми се чини да је и даље у већој мери условљена субјективним него објективним критеријумима. Просто се направи договор око ње и онда га се држимо. У смислу успостављања некаквог поретка, чему смо као врста склони.

А о ајкулама не бих. Слатке су ми, издалека. И док не крену да се хране.
Наравно, не бих да проверавам да ли сам ја слатка њима.
И ту си негде мало побркао лончиће. Не морам да мислим да су ајкуле ружне да бих избегавала блиске сусрете са њима, сопствене сигурности ради. Јер, већина ће се сложити да је тигар баш лепа велика маца, али ће тек понеком ко је адреналински зависник или оперисан од памети пасти на памет да покуша да га помилује. Дакле, ружно није подразумевајуће опасно или зло. Нити је лепо подразумевајуће безопасно и добро.

А што се пролећа тиче, да, ту си у праву. Немам примедби.

Hansel Hansel 01:15 27.03.2013

Re: ...

И ту си негде мало побркао лончиће. Не морам да мислим да су ајкуле ружне да бих избегавала блиске сусрете са њима, сопствене сигурности ради.


Само сам покушао да илуструјем како се смисао за естетику гради, што еволуцијски, што културом -- шта каже мајка детету када радознало крене ка нечем прљавом, опасном... можда не увек да је ружно, али да је одвратно, на пример... па "какано" и сл... А ово о неподразумевању наравно да стоји...

... али рећи ћу ти да су чак рађена истраживања и да су нађене неке законитости код људи... тако је нпр. потврђено да "златна средина" није произвољна.)

ОК. То је сасвим јасно. И не може бити произвољна, али ми се чини да је и даље у већој мери условљена субјективним него објективним критеријумима. Просто се направи договор око ње и онда га се држимо. У смислу успостављања некаквог поретка, чему смо као врста склони.

Мислим да се опет нисмо разумели. Говорио сам о златној средини у геометрији. Експериментима је утврђено (Фехнер, јесам ли га на овом блогу већ поменуо, или неком другом, другачијим поводом?) да људи као леп (згодан, пријемчив...) најчешће бирају онај правоугаоник чија се мања страница односи према већој као већа према збиру страница. Ако једну дуж поделиш према овом принципу, добићеш "златни пресек", или "златну средину".

Хтео сам да кажем да, иако су естетске процене умногоме субјективне, иза њих изгледа често стоје неки заједнички обрасци, па су тако нађене нпр. идеалне пропорције (за већину) лепог лица итд. итд.

Је л' сам сада био јасан? И непобркан?
razmisljam razmisljam 15:01 27.03.2013

Re: 99

Hansel


Само сам покушао да илуструјем како се смисао за естетику гради, што еволуцијски, што културом -- шта каже мајка детету када радознало крене ка нечем прљавом, опасном... можда не увек да је ружно, али да је одвратно, на пример... па "какано" и сл... А ово о неподразумевању наравно да стоји...


Хтедох још синоћ да ти одговорим, али ме овај толико забавио и насмејао, да нисам могла да се сконцентришем на настављање иоле озбиљног дијалога.
Мооого је сладак док бесни.

А око овог: ,,-- шта каже мајка детету када радознало крене ка нечем прљавом, опасном... '', е, тек ту постоје варијације на тему. Све зависи од мајке, од тога на који начин жели да постигне да дете научи да се клони потенцијално опасних ситуација. Неке то решавају са ружно, прљаво, какано, а неке се потруде да објасне последице које могу да произађу из неких дечјих акција. Наравно, када је дете сасвим мало, има и мало простора за објашњавања, али, опет, уместо фуј и бљак може да се каже пец, боц или јој, што је много конкретије, а не залази у естетске критеријуме.

Мислим да се опет нисмо разумели. Говорио сам о златној средини у геометрији. ...
...
... Хтео сам да кажем да, иако су естетске процене умногоме субјективне, иза њих изгледа често стоје неки заједнички обрасци, па су тако нађене нпр. идеалне пропорције (за већину) лепог лица итд. итд.


Наравно да се нисмо разумели, када ниси напоменуо на коју златну средину мислиш. Оно, можда сам требала некако да погодим о чему се ради, али, мислим да си преценио моје прекогнитивне, да не кажем видовњачке, способности.

Је л' сам сада био јасан? И непобркан?


Апсолутно и потпуно и сасвим.

P.S. Сада чекамо Милисава да покупи стотку.
Hansel Hansel 15:23 27.03.2013

100

Апсолутно и потпуно и сасвим.

Невероватно!

Хтедох још синоћ да ти одговорим, али ме овај толико забавио и насмејао, да нисам могла да се сконцентришем на настављање иоле озбиљног дијалога.
Мнооого је сладак док бесни.

Хех, добро је, ја се опет плашио да ме се не схвати озбиљно. А стварно је смешан, кад испратиш цео "филм"!

P.S. Сада чекамо Милисава да покупи стотку.

Е, вала, ја ћу!

Па и ред је, када сам био први, и то не "на празно"...
razmisljam razmisljam 16:46 27.03.2013

Re: 100

Hansel

Невероватно!


Али истинито.

Хех, добро је, ја се опет плашио да ме се не схвати озбиљно. А стварно је смешан, кад испратиш цео "филм"!


Их, ниси ваљда стварно?
А да је смешан, смешан је онолико. Не бих то ни приметила да се нисам загледала у њега док сам размишљала како да ти формулишем одговор. И онда сам видела како маше ручицама и пени и галами и сасвим ме је опчинио. Забављао ме је све у круг неколико наредних минута.
Хвала ти за то искуство. Признајем, обично не обраћам превише пажње на гестикулирајуће смајлиће. Само им дефинишем основну намену и кренем даље.
Али синоћ...

Е, вала, ја ћу!

Па и ред је, када сам био први, и то не "на празно"...


Е, и вала нека си.
Ред је, није да није.

Дакле, за јединицу и стотку:



( Чисто да и овде испоштујемо шкоЦке навијаче. )
stefan.hauzer stefan.hauzer 10:58 24.03.2013

.

u takvim sobama,punih kakofonije se najbolje *snalazim.osmeh mase/mah mah
razmisljam razmisljam 00:03 25.03.2013

Re: .

stefan.hauzer


Па где си ти? 'Ајде што те нема у мом блогодворишту - никакве обавезе свраћања немаш, али те нигде нема у последње време. Искрено се надам да си имао ваљане и добре ( у смислу: лепе, позитивне ) разлоге за одсуство.
Видех код МРНС да си читао, писао...
Ако. Надам се да си у томе и уживао.

u takvim sobama,punih kakofonije se najbolje *snalazim.


Благо теби.
Морам ти признати да ти је овога пута избор музике био казна за моје уши. Но, не се секирај. И тако смо већ овде апсолвирали да је перцепција лепоте и угодности врло субјективна, тако да је све под контролом.

osmeh mase/mah mah


Осмех изазвао осмех.
Мах, мах се претвара у одјек и враћа се пошиљаоцу као мах, мах са друге стране.
stefan.hauzer stefan.hauzer 17:09 26.03.2013

Re: .

uh
uvek bacim pogled kod tebe razmišljalice
...samo sam bio lenj za komentarisanje.znam neoprostivo,
ali nemoj se brineš,volim ovde da svratim.baš baš

a i muziku lepu i osmeh za tebe *imam:)
razmisljam razmisljam 22:34 26.03.2013

Re: .

stefan.hauzer
uh
uvek bacim pogled kod tebe razmišljalice
...samo sam bio lenj za komentarisanje.znam neoprostivo,
ali nemoj se brineš,volim ovde da svratim.baš baš




Али, ја уопште нисам желела да изнудим овако нешто, ни похвале, ни оправдања.
Само сам желела да ти кажем да сам приметила да те нема и да си недостајао. Ништа друго и ништа више од тога.
Сад ми је непријатно...

Опет, баш ми је драго што си ми све ово рекао. Прија, онолико.

И да ти кажем: лењост је неправедно сврстана у мане. Ја мислим да је она, ако није хронично стање, само одбрамбени механизам од вишка стреса. Тако да знаш и да те то не оптерећује. Потпуно те разумем. Ако ће ти бити лакше, ево, признајем: и сама сам се била улењила у последње време када је моја лична коресподенција у питању. Дакле, ниси једини. ( Или, у препеву: сасвим је опростиво. )

a i muziku lepu i osmeh za tebe *imam:)




Таман.
loader loader 01:43 25.03.2013

:)

Škripuće belina bloga, krckaju slova na njemu i 100 nepoznatih gluvih čestica sedi unaokolo i netremice posmatra šta će se zbiti

Blogić po meri
razmisljam razmisljam 01:59 25.03.2013

Re: :)

loader
Škripuće belina bloga, krckaju slova na njemu i 100 nepoznatih gluvih čestica sedi unaokolo i netremice posmatra šta će se zbiti


Белина, mr loader? Ви, канда, нисте чули за Максине чаролије ( линкчић ) које уносе ведрину и боје у неподношљиву бљештавост основне блогоодеће?

Но, невезано. Леп допринос теми. Пун звукова, таман како треба. Види се да сте обратили пажњу и унели се у основну радњу.

Е, да. Сад ме подсетисте. Пре неку ноћ ми је скитала по екрану једна танана, вретенаста бубица крила тако прозрачних да сам могла да читам кроз њих. Али, нисам читала. Уживала сам посматрајући је како пажљиво прати обрисе слова, наизглед сасвим насумично, али, могла бих се заклети, само њој знаним, прецизним редоследом.

Blogić po meri



Драго ми је.
loader loader 08:30 25.03.2013

Re: :)

Уживала сам посматрајући је како пажљиво прати обрисе слова, наизглед сасвим насумично, али, могла бих се заклети, само њој знаним, прецизним редоследом.

Suština. Svaki stvor zna da čita. A mi mislimo da smo to samo mi



Mudrac šeta kroz biblioteku:

razmisljam razmisljam 14:45 25.03.2013

Re: :)

loader

Suština. Svaki stvor zna da čita. A mi mislimo da smo to samo mi






Mudrac šeta kroz biblioteku:




А ево како је отприлике изгледала моја буба-читалац:

loader loader 02:45 26.03.2013

Re: :)

А ево како је отприлике изгледала моја буба-читалац:

Što se mene tiče, skoro da i niste morali da je "kačite" ovde,
jer sam baš na tu sorticu pomislio čitajući txt.

Slatka je.
Sva od hlorofila :)
Hansel Hansel 13:21 26.03.2013

Re: :)

А што се мене тиче, ја само да упозорим да та буба уме ужасно да смрди (не увек, а можда постоји и више подврста), нарочито у фази када је браонкаста.

Само немојте да ми кажете да је смрад релативан, да су то можда њени феромони који њихов супротни пол обожава, и да можда и ми њима смрдимо!
razmisljam razmisljam 22:01 26.03.2013

Re: :)

loader

Slatka je.
Sva od hlorofila :)



razmisljam razmisljam 22:08 26.03.2013

Re: :)

Hansel
А што се мене тиче, ја само да упозорим да та буба уме ужасно да смрди (не увек, а можда постоји и више подврста), нарочито у фази када је браонкаста.


Их, а где ти је смисао за романтику, за фасцинацију малим стварима, ситним детаљима...?
Уосталом, знаш ли да су штипаљке одавно измишљене.

P.S. Ова бубица није смрдела. Или бар ја нисам то осетила. А и нестала је у току ноћи. Нисам је више видела.

Само немојте да ми кажете да је смрад релативан, да су то можда њени феромони који њихов супротни пол обожава, и да можда и ми њима смрдимо!


Добро, нећемо.
Jelica Greganović Jelica Greganović 12:23 25.03.2013

Moja mašina...

Gorenje, kupljena zbog retko velike gornje površine, a ne nacionalne svesnosti radi, ispušta takve zvuke da ja reči nemam...uvod u centrifugu je ravan uzletanju lovačkog aviona...
razmisljam razmisljam 14:54 25.03.2013

Re: Moja mašina...

Jelica Greganović
Gorenje, kupljena zbog retko velike gornje površine, a ne nacionalne svesnosti radi, ispušta takve zvuke da ja reči nemam...uvod u centrifugu je ravan uzletanju lovačkog aviona...


Не могу да верујем!
Моја машина Горење купљена стога што је претходна, а исте марке, уредно радила пуних тридесет и о-хо-хо година стрпљиво перући све што је могло у њу да се нагура, пре него што је издахнула у дубокој старости, а након неколико врло успешних реанимација, ради баш онако како сам описала.

Бука се чује само када се онај неки пластични додатак на крају разноврсних учкура који искачу из појединих одевних предмета намести тако да буде уз врата машине о која онда бесомучно удара, што је, морам да признам, редовна појава, коју ја лаконски подводим под Марфијеве законе, па се не потресам превише.
kick68 kick68 02:04 26.03.2013

Muzika za zurku:)

Hi, hi,hi čuje se iz sobe u kojoj devojke imaju pidžama parti.

Pesma koja se sastoji iz mnostva nelogicnih zvukova i nepoznate dosad onomatopeje:))
razmisljam razmisljam 22:23 26.03.2013

Re: Muzika za zurku:)

kick68

Pesma koja se sastoji iz mnostva nelogicnih zvukova i nepoznate dosad onomatopeje:))




Права музика за журку.

Него, да не знаш можда ко је компоновао или одсвирао мелодију?
Мене невероватно подсећа на звуке Гуче и нашу народну музику. Али, баш.
dusanovaiivanovamama dusanovaiivanovamama 22:39 26.03.2013

Re: Muzika za zurku:)

Мене невероватно подсећа на звуке Гуче и нашу народну музику. Али, баш.


Jos
razmisljam razmisljam 22:46 26.03.2013

Re: Muzika za zurku:)

dusanovaiivanovamama
Мене невероватно подсећа на звуке Гуче и нашу народну музику. Али, баш.


Jos



ДИИМ, брза и ефикасна. Хвала.

Слушам их. Добри су. Имају богат звук.

А да приложим и ово? ( линкчић )
kick68 kick68 23:02 26.03.2013

Re: Muzika za zurku:)

Мене невероватно подсећа на звуке Гуче и нашу народну музику. Али, баш.

Da, da, to je nasa muzika, a nijedan clan benda nije naseg porekla. A posle kazu Srbi se jedini loze na turbo folk:))

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana