Dante, čemu?

Za pesničku umetnost ne važe ista pravila kao za politiku (Aristotel)

Ovo nije blog o Danteu, premda će biti reči i o njemu.

Ovo je blog, erazmovski rečeno, u pohvalu - ludosti, s tim što je ovde ludost eufemizam za - glupost. (Ponekad poverujem da je bolje biti lud nego glup).

Italijanska NVO Gherush92 (za koju se čak tvrdi "da savetuje neke organe UN po pitanju ljudskih prava") nedavno je izašla u javnost sa traženjem da se Danteova Božanstvena komedija (La Divina Commedia) izbaci iz školskih/univerzitetskih programa. Tvrdi se da je to uvredljiva i diskriminatorna knjiga, a njen autor (Dante) nazvan je rasistom, antisemitom, islamofobom, homofobom i još nekim pogrdnim imenima. 

Posebno  "neprihvatljivim" označena su pevanja XII, XIV, XV, XXIII, XXVI, XXVIII, XXXIV i još neka, ukazivanjem da se u njima iznosi mržnja prema Jevrejima, koji se nazivaju pohlepnim i bezdušnim zelenašima, ali i izdajnicima i intrigantima; da se islam opisuje kao jeres, a Muhamed naziva šizmatikom i prikazuje u torturama; da se homoseksualci, zbog neprirodnosti ponašanja, prikazuju kako gore na vatri u paklu.

"Mi ne zagovaramo cenzuru ili spaljivanje, već želimo da ukažemo, jasno i glasno, da u  Božanstvenoj komediji ima delova koji su rasistički, antisemitski, islamofobni i homofobni - a umetnost ne sme da bude izvan kritike", smatra NVO.

Bojeći se, dakle, prekora da nije dobro zabranjivati knjige u XXI veku, pomenuta NVO smatra da bi, ukoliko se Božanstvena komedija ne izbaci iz školskih institucija, trebalo uz nju dati "potrebna upozorenja", jer "mladom svetu, koji je čita, nedostaju filteri za pravilno razumevanje".

Kao što se zna, Danteovo delo slika kosmičku viziju života, smrti i života posle smrti, izražavajući misteriju srednjovekovnog hrišćanskog univerzuma u svojim pričama i slikama. Neke od tih slika ne odgovaraju modernoj orijentaciji prema pluralizmu, poštovanju tuđih religija i potrebi za međuverski dijalog, ali to ne umanjuje svekupan značaj te knjige.  

Reakcije u Italiji bile su prilično glasne («Dante antisemita, razzista  e omofobo. La Divina Commedia va tolta dai programmi scolastici»); ukazivano je "da su koristi koje čitaoci imaju studirajući Božanstvenu komediju (pilastro della letteratura italiana e pietra miliare della formazione degli studenti) mnogobrojne, te da su primedbe NVO naprosto smešne". Dodaje se i da je u pitanju još jedan pokušaj da se postigne "politička korektnost" tako što se potpuno zanemaruje istorijska dimenzija, te da se Danteovo delo mora čitati u svom istorijskom kontekstu. Smatra se da bi bilo glupo odustati od stidiranja Danteovog remek-dela, koje je umnogome doprinelo da se izgradi slika čovečanstva. S druge strane,  pored toga što je bio pesnik, Dante je, takođe, bio i filozof i preteča onoga što se danas zove lingvistika.

Usput, neki u Italiji koriste priliku  i da optuže NVO Gherush 92 da je antihrišćanska per se (u konkretnom italijanskom kontekstu - antikatolička), te da je hrišćanstvo, prema njima, odgovorno za svačiju patnju na ovom svetu, u prošlosti sve do danas. Pritom se ukazuje i da se aktivnosti te NVO reflektuju i u samom njenom nazivu (reč "gherush"  na hebrejskom znači izlaz, odnosno obeležava izgnanstvo Jevreja iz Španije 1492. godine).  

Naravno, prigovori NVO nekim velikim svetskim delima nisu nešto novo, jer se pojavljuju s vremena na vreme, a Božanstvena komedija samo je jedan primer više.

Pitam se i da li se mogu neka nesporno velika književna dela nipodaštavati zato što se u njima nađe po nešto što baš i ne odgovara današnjim kriterijima, pa i što ne odgovara tačnosti, odnosno - realnosti.

Umetničko delo se najčešće razlikuje od stvarnosti i njegova valjanost se ne može ocenjivati merilima drugih oblasti duha, uključiv i nauku. Ovo naročito važi za literaturu, pa se ne kaže slučajno da ono što je u stvarnosti  nemoguće, u romanima i poeziji -  jeste moguće. Drugim rečima, umetnost je stilizovana stvarnost koja može biti i u suprotnosti sa stvarnom stvarnošću.

Naravno, knjige mogu opisivati istorijske događaje, iznositi filozofske, moralne i političke ideje, koje odudaraju od istine, ali to ne mora umanjiti njihovu vrednost ako im je iznošenje navedenih ideja usputno. Umetnička istina se razlikuje od istine kojom se rukovode živi ljudi, pa stoga ponekad imamo suprotnosti sa moralnom, ideološkom ili ne znam već kakvom istinom.

Setimo se i da je Vajld (Wilde) s pravom govorio da nema nemoralnih knjiga, već samo dobro ili loše napisanih (There is no such thing as an immoral book. Books are well written or badly written. That is all). Ogrešenje, dakle, o moral u jednoj dobroj knjizi može biti nevažni detalj.

Navešću primer  Šekspira, koji danas uživa planetarno poštovanje kao književni genije (ako ostavimo po strani njegova osporavanja od nekih veličina kao što su Tolstoj, Žid i još neki). U njegovim knjigama ima dosta stvari koje bi mu se mogle, po današnjim merilima, prigovoriti. Ne samo da ima antisemitizma (Mletački trgovac) i rasizma (Otelo), već ima i geografskih i drugih netačnosti. Tako u Zimskoj bajci (The Winter's Tale)  on tvrdi da se Češka nalazi na moru (sic), a u mnogopoznatom Snu letnje noći (A Midsummer Night's Dream) kaže da se radnja događa u maju - a maj nije letnje doba.

Sa današnje tačke gledišta, neki uvredljivi stavovi bi se mogli naći kod mnogih velikana svetske književnosti - počev od Platona i Homera, preko Dantea, Bokača (Boccacio), Čosera (Chaucer), Dostojevskog, Balzaka, Tvena, TS Eliota do mnogih drugih.

A o svetim knjigama tri velike religije (Talmud, Biblija i Kur'an) bolje da i ne govorimo - obiluju mizoginijom i homofobijom, zatim  razumevanjem za ropstvo, mržnjom prema nevernicima, itd.

P. S.

Šale radi, navešću jednu opasku Erike Džong, fine dame koja je alive and well  (nedavno je napunila sedamdesetu  godinu), iz oblasti nekih ljudskih prava: "U moje vreme izraz 'zlostavljanje dece nije ni postojao. Kao ni 'silovanje na sastanku', 'preživela žrtva incesta' i 'politički ispravan'. Kako smo se uopšte snalazili kad smo imali na raspolaganju samo 'frojdovsku omašku", 'muvanje" i 'mamine sinove'? Mora da smo bili verbalno ugroženi. Kako sam uopšte uspevala da sprečim majku da se dere na mene kad nisam znala za izraz 'zlostavljanje dece'" ?