Pismo iz Čikaga

Postoje bliskosti koje nadmašuju sve intimne brodolome i sva društvena posrnuća, kao i neminovnu prolaznost.
Tanja Gajić je jedna od važnih ljudskih bića u mom životu. Tanja je poput mnogih umnih i obrazovanih diplomaca morala da ode iz Srbije, najpre u Španiju, a potom u SAD, gde je uspela da ostvari respektibilnu univerzitetsku karijeru.
Njena povremena pisma, najpre iz Atlante, a sada iz Čikaga, pravi su mali biseri epistolarne proze. U njima se prelama toliko toga, i nostalgija, i bes, i nadmoćnost duha, i ljubav, i svetost, i lucidnost, i ...

Jutros mi je Tanja napisala:

Filipe, dragi,

Čitam danas poeziju španskog, katalonskog pesnika koji se zove Salvador Espriú i koji je 1962. objavio zbirku pesama pod nazivom "Bikova koža". Naslov zbirke se odnosi na metaforu, koju je rimski geograf Estragon upotrebio da bi opisao oblik Iberijskog poluostrva.

Kada Espriu govori o Španiji nekoristi reč "Španija", nego Sefarad, ime koje su koristili španski
Jevreji kao naziv za svoju zemlju, pre nego što su bili prognani iz nje, a i kasnije, iz izgnanstva. Nemoguće mi je da prevedem ono što bi zaista vredelo prevesti od Esprijeve poezije, ali ne mogu da se uzdržim da ti ne pošaljem bar par primera u kojima je uspeo da sintetizuje svoj bes, revolt i bol za Španijom, mitskim Sefaradom, dok posmatra kako san izgubljene i nikada nađene zemlje treperi, živi i gasi se pred njegovim očima. Iz pozadine svih njegovih opisa šture španske zemlje - prašina, dim, so, sunce - nazire se iskeženo lice frankizma.

S tobom iz daljine,

T

Primeri slede:

- Buena tierra de odios, empapada en sangre/que es fuente de nuestra sed de eternidad.
"Plodna zemlja mržnje, natopljena krvlju koja je izvor naše žeđi za večnošću."

- Sin embargo, mientras los elohim/juegan a comiditas,/tú tan humilde y
sufrido,/te consuelas/tragándote una a una/las gordas palabras/que te
ofrecen casi de balde/los periodicos./ĄOh, el caldo alimenticio, la
alegría/de esta letra impresa a la sartén/ sin aceite y sin el fuego.
"I, dok se sveštenici igraju gozbi, ti, tako skroman i napaćen,tešiš se gutajući jednu po jednu debelu reč, ponuđenu skoro za džabe u dnevnoj štampi. Ah, ta hranljiva supa, ta radost reči ištampanih u tiganju bez ulja i bez vatre!"

- Sí, comprende y haz tuya, también/(...)/la alta y sencilla verdad de la
voz prisionera del viento:/"Diversas son las hablas y diversos los
hombres,/y convendrán muchos nombres a un solo amor.
"Da, shvati i učini svojom, svojom takođe, uzvišenu i jednostavnu istinu glasa zatočenog u vetru: 'Različiti su jezici i različiti ljudi, i izmisliće mnogo imena za jednu jedinu ljubav."