Pekar, lekar, apotekar...

veterinar, saobraćajac, ekonomista... Ma nema u šta se ne razumem.

U selu ima dva boga – pop i veterinar. Jedan spasava dušu, drugi stoku. A to je čoveku najvažnije. Nezgodno je kad ovaj prvi tretira duše kao stoku, a još gore kad ovaj drugi pretpostavlja da stoka nema dušu. Ovca treba da se ojagnji za par dana. Dva jagnjeta nosi koliko mogu da pipanjem procene. Pre par dana je legla i prestala da jede. Imala i temperaturu.  Zvali veterinara, kaže "čovek" – Nije joj ništa, razmutite sodu bikarbonu u vodu pa joj dajte da pije. Da dođe neće... Ovca pila, malo ustala pa opet legla. Zvali ga opet. Odbrusio – Dajte joj koštano brašno! i prekinuo vezu. Ovca leži. Ne jede, ne pije. Oni nemoćno gledaju kako će uginuti i ona i jagnjad koju nosi. Ja bih mu pretila, inspekcijom, prijavom, batinama ako treba. Navikli ljudi da ćute, da se ne zameraju. Da se ne žale. Dok ne dođe do toga da i njih ostave da umru kao stoka, bez duše... Pa i tad.

.....

Na istom mestu skoro, dvestotinak metara niže, pre recimo dva meseca bio je sudar u kojem su učestvovala dva putnička autombiila i dva autobusa, jedan gradski i jedan kraljevački. Uzrok – betoniranje šahte u levoj traci, na nizbrdici, pored autobuskog stajališta, koje je da zlo bude veće u desnoj traci, a ne izdvojeno. Beograd put je šahtu betonirao, ostavio gomilu šuta i rampu sa natpisom "beograd put" na samoj šahti. Ne 50 metara pre, ni 5 metara pre. Već na šahti. To nisu radovi na putu, to je drumska blokada. Naravno da se desilo to što se desilo. Danas, opet, sasvim ista stvar. Samo ne posle, već pre raskrsnice. Ne pored autobuskog stajališta, već između dva. Ulica je velika, jedna od najprometnijih u gradu. Kako sam već od jutra besna na veterinara i na vasceli svet, a posebno na one što ćute, rešim da ovog puta nešto uradim. Očekivala sam standardni dribling... to nije u našoj nadležnosti. U Gradskom sekretarijatu za saobraćaj me ljubazno upućuju na Direkciju za puteve.  Dakle, počelo je.. Posle dvadesetog zvonjena na broju pomenute Direkcije pomišljam da odustanem.  Ali..  Ljubazna gospođica me obaveštava da je inspektor zadužen za taj deo, Vlada, na porodiljskom.. ovaj nije na porodiljskom nego koristi onih pet dana, znate zakonskih što ima kad mu se žena porodi... (Gde ovo ide?!) Drugi kolega je tamo na terenu, to nije baš njegov reon ali evo Vam njegov broj telefona. I tako ja pozovem Ivicu. Ivica me pažljivo sasluša i kaže – Tu sam u blizini, otiću odmah da pogledam da se to ukloni ili obeleži propisno. -Hvala lepo! -Prijatno. Ostala sam zbunjenija nego da su me šetali zimski dan do popodne. Očekujem izveštaj od Žmua da li je uklonjeno. Nadam se da se u međuvremenu niko nije slupao.

...

Infostanu se možete obratiti e-mailom. Odgovor koji ćete dobiti zbunio bi i pametnije od mene. Pošaljete mail na cukarica@infostan.co.rs, a stigne vam sledeći odgovor -

"This is an automatically generated Delivery Status Notification.

Delivery to the following recipients failed.
msnezana@infostan.co.rs
Final-Recipient: rfc822;msnezana@infostan.co.rs
Action: failed
Status: 5.2.2"

Hm.. obavesti me posle koleginica da je i njoj stigao sličan odgovor sa spiskom od 4-5 primalaca koji mail nisu dobili, a posle par dana i odgovor na postavljeno pitanje od službenika Infostana koji je mail dobio. Samo nigde ne dobijete informaciju da li je i ko je mail dobio. Sistem do zla boga čudan, ako mene pitate. Da mi ona nije rekla, to što mi je rekla, ja bih im verovatno slala mailove na dnevnoj bazi i dovela nekog službenika tamo na ivicu samoubistva. (Dok sam ovo kucala stigao mi je i odgovor od službenice Infostana sa traženim objašnjenjem!)

….

Nisam ja od onih koji samo kritikuju. Umem da pohvalim. Pisala sam mail i Predškolskoj ustanovi Čukarica, da pohvalim ceo kolektiv vrtića u koji moje dete ide. Imam sve razloge da budem zadovoljna. Pažljivi su, brižni, uporni, strpljvi, voljni i vredni, topli, zainteresovani. Reći će neko – zar im nije posao da budu.. zašto bi to bilo nešto za pohvalu? Zato što jeste. Zato što ne rade svi svoj posao kao treba. Ovo nam je drugi vrtić po redu, znam i drugu stranu medalje.  Neki dan sam pročitala da će im uredbom Vlade smanjiti plate ne bi li izjednačili koeficijente na republičkom nivou. Iako plate zaposlenima u tim ustanovama isplaćuju lokalne samouprave?! Iako je cena vrtića u Beogradu skoro dvostruko veća nego u recimo mom zavičajnom gradu?! Po ovoj uredbi jedino plate zaposlenih u vrtićima na jugu Srbije (gde su bile sramotno male) biće znatno veće,  a u Beogradu (i Inđiji) znatno manje, dok su kod ostalih manje-više iste. Tako će najlošije plaćeni imati platu manju i od zakonski propisanog minimuma (koji je naravno propisala isto Vlada). Vrtići u Beogradu rade najmanje do 18h, a ponegde i duže.. U zavičaju, ako neko dođe posle 16 h po dete, hm.. ne gledaju ga baš lepo. Pri tom, ne mislim da tamo treba da budu potplaćeni. Čuvanje, odgajanje, vaspitanje i briga o deci koji ti ljudi (mahom žene) obajavljaju trebalo bi da bude adekvatno plaćena gde god. Moja mama i dve sestre zaposlene su u prvincijskom vrtiću. Ne mislim da su dovoljno plaćene.  Ali ne mislim ni da zbog toga treba smanjiti platu Milici, Ani, Mariji, Tamari i ostalima koji brinu o mom detetu.  Ovom se uredbom samo nastavlja sukob na liniji Vlada - gradske vlasti u Beogradu, a na štetu (kao i obično) običnog sveta… pod maskom dobrih namera podgreva se neprijateljstvo među ljudima koje bi struka i posao trebalo da drže skupa.  

....

A volim i da popravljam po kući.