Svetiljke... (1921 - 1988)

Danas, 17. januara 2013. navršava se 25 godina od mamine smrti. Milenija Milisavljević Mladenović je umrla u 67. godini. Čitava 1988. bila je u znaku odlazaka dragih bića. Tata je umro 10 meseci kasnije. Njihova ljubav, kao i smrt iste godine, pripadaju uzvišenim tajnama zbog kojih je život i tužan i lep.

Svetiljke...

Skrenuli smo s glavnog puta

i pošli niz Studentsku ulicu.

Studentima je mesto na ulici, zar ne?

Ali ne ovako, samo sa imenom!

Potom smo na crveno pretrčali ulicu Pariske komune.

Kakva ironija - Pariska komuna sa trobojnim semaforima!

A onda smo prošli pored IX gimnazije,

kraj uličnih svetiljki sećanja.

Sedamdesete godine, znate već:

ljubav do ušiju i kult vođe do vijuga!

Na kraju smo stigli u Pohorsku ulicu.

Detinjstvo, predškolsko i školsko...

Hod po žici iznad mreže - majke,

svetiljke u našem odlomku vremena.

Dešava se, tako, ideš ulicom,

i baš tada se svetlo iznad tebe ugasi.

Dođu onda neki ljudi, iz servisa javne rasvete,

da bi zamenili pregorelu svetiljku.

A ko će zameniti tamu u našim srcima?

Ko će osvetliti ulice u kojima još nismo bili?

Smrt ima mašte, ali ne i poezije.

                                         * * *

Kad mi se plače,

obično priljubim lice uz prozor,

dok pada kiša.

Njene kapi polako klize naniže, do zemlje.

Tako je možda bolje.

Kad i nebesa plaču, ne valja biti razmetljiv.

17. januar 1988.