Zelje & Pozdravi

Prvo je zvonio telefon, ( kojetosadmajkumu, nedelja zorom-ispostavilo se da je mnooogo kasnije), i svi cute u svojim krevetima, zalepljeni za jastuk  bez pomeranja, uvezbana tehnika u raznim rizicnim situacijama, cekaju da neko drugi podigne guzicu, ukljuci mozak I proba da govori.

Posle je provrila dzezva,  al je kljucanje ostalo neuhranjeno, jer se ispostavilo da nema kafe. Niko se tu nije potresao tako kao ja, jer ne idem ni u hitnu, bez sejkera i kolicine  nesa, da mogu da smuckam dozu za odrzavanje.

Al zato nema ni maleka, jogurta, hleba i za na hleba, pa su uskoro svi  u nadrdndanom iscekivanju, ko ce da se obuce, obuje, razmrlja krmelje i  ode u nabavku.

U posluzi vanredno stanje.

Dojucerasnji obicni ljudi, pos'o, platica, zena deca, mali auto na lizing, nesto para u tegli za slatko, u svadji sa komsijom odgore, jer mu curi kada pere terasu, a na kafi sa onim levo, jer im njegova zena redovno pozajmljuje, malo ulja, jaja, soli, sta zafali, utorkom loto, cetvrtkom sportska prognoza, ponekad bioskop, slava i rodjendani klincima, sve redje na more i to ono nase, crnogorsko, expetri za sve, a narocito politiku,..., sve u svemo normalni gradjani, preko noci postali histericni edziptolozi amateri i  svi u najvecim kolicima za kupovinu, uredno grade piramide od svega i svaceg, k'o da je takmicenje za najvecu.

Guranje, gazenje, na suhomesnatom red od sat i po, na hlebu, jos toliko, kasirke u totlanom frasu, traka iz kasa samo stekcu, zvrn, zvrn, zvrn,... Alo, bre, pros'o smak, bice svega i sutra i  prekosutra,...a za pare  ne garantujem.

Na pijaci jos gore.

Izmedju usko postavljenih tezgi ne mozes proci, a ako nepaznjom zastanes, pregazice te natovarenim kolicima, bez da se okrenu i  izvinu.

Tezge opustosene, k'o posle najezde skakavaca, al' mora jos ovo i  ovo, zatrebace jos i ovo.

Kod mesara kolona, kao da dzabe deli za godinu dana. Majstor ostao bez glasa, pa se gospodje nadvikuju, koja je prva i da ona hoce bas to parce, al da joj isecka na sitno.

Ja kupila jos sve za sarmu, mesano od buta, rebarca i slaninice i sa ostatkom kesa, na cijem bi broju moglo svako tovarno magare da se postidi- al nisam mogla u ovom odsutnom trenutku da reskiram neke improvizacije,( razumece me svaka zena), i krenula da se probijam kroz kohorte, slozene do izlaza.

Na ulici vriska, cika, kese, kese, KESE,...rasprodaje, pa se mora sve kupiti, da se ne propusti, nema veze da l je neophodno, treba ce jednom sigurno, pa daj jos ovo, ono, jao vidi tamo je isto popust.

Automobili nanizani na svakom semaforu, piste sirene nervoznih vlasnika, treba da stignu jos na toliko mesta, videla je snajka nesto povoljno na suprotnom karaju grada, fakat, on bi pivo uz utakmicu, al do tog cilja, mora prvo uslov, da izbegne zvocanje.

U brekcece autobuse se ulazi samo greskom i to kasikom za cipele., ne treba vam bus plus, jer ridza nema gde da stane.

Dodjem kuci, jos ispred vrata cujem telefon koji niko ne podize, udjem, a tamo opsadno stanje, invazija klinaca od ovog malog igraju neke igrice sa pucnjavom nagarene na do kraja, tako da mogu i  komsije vise spratova nize da prate, ostatak familije sa slusalicama prati neki snimak, kao da su u nekoj izdvojenoj zoni i ja taman da dreknem, ukapiram kako su za monom usli neki prijatelji, bili tu u blizini pa svratili, he, he., prelomim  ja grimasu za vrisak u osmeh-jao, pa dobrodosli!

Spustaju ovi pridosli neke kutije pored mog plena iz kupovine, a ja ponovo punim dzezvu i sabiram po glavi, je l sam ugradila i kafu u moju piramidu u posluzi.

Pogledam kroz prozor pored sporeta, i ugledam jasan topao zrak, koji pokusava da udje kroz musavo staklo, kako bi otkrio svu jos ne obrisanu prasinu unaokolo I shvatim u tom trenutku prosvetljenja, da nema nista od prenovogodisnje nedeljne dremke, samo krpa, k'o sudbina.

Evo ga opet telefon,...a neko zvoni i na vratima,...

‘ajd da prodje i ova Nova, pa da se sve vrati u normalu, ako tako moze da se zove ovo sto je zaselo kod nas!

Umesto najlepsih zelja:

 Душан Радовић 
(1922-1984) 
Данас ће бити лепо свима онима који не траже много. 
*** 
Тата му пуца од здравља, елеганције и успеха. Мама му је такође дивна, прогресивна и активна. Њему није било нимало тешко да постане наркоман и пробисвет. 
*** 
Пре него што кренете да тражите срећу, проверите - можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде. 
*** 
Ми много волимо да имамо, али не умемо да живимо од онога што имамо. Ништа што имамо не може нас учинити толико срећним колико нас може учинити несрећним оно што немамо. 
*** 
Ми смо мрве на Земљи. Земља је мрва у космосу. То се може разумети и прихватити све док вас не заболи зуб, мрвине мрве мрва. 
*** 
Родитељи се запрепасте кад чују да им се деца дрогирају. Не могу да верују. Кад су их последњи пут видели, нису се дрогирала. 
*** 
Кад чујемо да неко није остварио оно што је желео, увек прво помислимо да је желео оно што није могао остварити. Почетак сваке среће је у срећном избору жеља. 
*** 
Увек је боље тамо него овде и увек је лепше оно него ово. Немамо среће са оним што имамо и што јесмо. Нашу срећу уживају други а да то можда и не знају. 
*** 
Шта нам вреди то што имамо оно што други немају кад они све то више воле од нас. 
*** 
Нема више нормалних. Сви смо мање-више луди. Неки краду као луди, неки ждеру као луди, неки пију као луди, а неки раде као луди, и они су најлуђи од свих. 
*** 
Лепо је живети лепо, а није лоше ни живети ружно јер и од тога има горе. 
*** 
Неки људи су паметни само толико да живе скромно и лепо. За нешто више, веће и компликованије, они памети немају. 
*** 
Да ли сте задовољни данашњим јутром или мислите да би и оно могло бити лепше и топлије? Сем нас, ништа није толико добро да не би могло бити боље. 
*** 
На стаблу сујете цветају инфаркти. 
*** 
Чувајте срце! Срце не страда ни од рада, ни од здраве људске муке и невоље, већ од самољубља и повређене сујете. За срце нема тежег напора него кад се много бавимо собом. 
*** 
Једном од наших несрећних суграђана није најпре ваљао ПЕ-КА-БЕ. Затим се жалио на ПЕ-ТЕ-ТЕ. Па му се покварио У-КА-ТЕ. Кад су га прегледали, утврдили су да му није у реду ни Е-КА-ГЕ. 
*** 
Мало пара квари тело а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе? 
*** 
Ко нема у глави има у ногама, ко нема у ногама има у банци, ко нема у банци има нешто у Гроцкој, ко нема ни у Гроцкој - наћи ће му се нешто у мокраћи. Нико баш није да нема нигде и ништа. 
*** 
Човек није савршен. У случају мале нужде још и може да потрчи. А у случају велике, кад би било најпотребније, то је ризично и скоро немогуће. 
*** 
Чињеница је да ћемо сви умрети. Међутим питање је - шта ћемо дотле радити. Јер ко зна када ће то бити. 
*** 
Ко не зна шта му је, нека погледа где му је. Па ако га нађе - то му је! 
*** 
Родио се нови дан. Пробудио се цео Београд да га види. Честитајте једни другима. Радовали сте се и мањим успесима. 
*** 
Можда је ипак боље да будете дебели. Блажи је раствор сваке муке, невоље и киселине кад се сипа у тело од сто килограма него у тело од педесет килограма. 
*** 
Многи људи живе скромно и спокојно. Не узнемирава их то што други живе много боље. И они су могли живети боље али их је било срамота. 
*** 
Дошла су друга времена. Деце је све мање, а паса све више... Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља. 
*** 
Како постати срећан или бар спокојан? Питајте =D