Kukuruz - traže se odgovori

Ove nedelje bi Komisija za kukuruz Ministarstva poljoprivrede trebalo da objavi prve rezultate svog rada. Želim da verujem da ti rezultati neće biti da su se sastali i da su doneli zaključak da treba raditi. Želim da verujem i da će članovima komisije prvi rezultati vanrednog inspekcijskog nadzora dati rezultate koji će moći da ih usmere na pravu stranu.

Odmah da razjasnim, nije meni stalo do toga ko će nešto da uradi. Meni je stalo do toga da uradi. Mogao bih ovo reći i u prvom licu množine. Postavljali, ne postavljali pitanja odgovori nas sve interesuju.

Ako su dozvolili da prilično uznemirujući podaci o zagađenju ovogodišnjeg roda kukuruza aflatoksinom budu toliki da bi se uznemirili i da bi se reagovalo, bio bi red da sada reaguju. Lično mogu pomoći nekim pitanjima. Pitanjima onih koji plaćaju 'državi' da preko svojih službi učini sve da bi ih zaštitila.

Pitanja

Uzmimo da je kompanija SGS analizirala, baš slučajno, samo najzagađeniji uzorak. Kolike su prave razmere zagađenja?

Ukoliko je analizirani uzorak uziman iz konkretnih skladišta/silosa da li su ta skladišta ponovo analizirana i da li je naloženo njihovo čišćenje?

Da li je zagađenje došlo iz skladišta/silosa ili sa njive?

Da li će biti izvršena inspekcija svih skladišta/silosa ili njiva?

Da li će i kako i njive biti čišćene?

Šta je sa već zagađenim količinama? Da li postoje 'tragovi' tog kukuruza? Da li je uništen, gde, da li je možda završio kao bio dizel ili etanol...?

Da li je postojala mogućnost da se zagađeni kukuruz može naći u prehrambenim artiklima?

Kakava je saradnja sa Sanitarnom inspekcijom koja je zadužena da kontroliše hranu i prehrambene proizvode?

Kolike količine kukuruza su već izvezene i da li su neke vraćene zbog povećane količine aflatoksina?

Da li je kukuruz namenjen domaćem tržištu proveren i bezbedan? Da li je u pitanju aflatoksin SAMO u kukuruzu? Mađarima je pronađen u mleku, Turcima u sušenim smokvama....

Da li postoji mehanizam provere kukuruza na samoj njivi i kod otkupa? Ako ne postoji: Da li će biti organizovan i kada? Ako postoji: Kakav sistem postoji i kako je moglo da se desi da kroz sistem prođe 10% ovogodišnjeg roda i da se ne primeti aflatoksin? Ko je odgovoran?

Pitanja postavljam, ne zbog zle namere, prema Ministarstvu, već u nadi da će na njih odgovoriti kroz komisiju ili kroz akcije koje sprovede. Ukoliko zagađeni kukuruz bude 'eliminisan' i opasnost od 'aflatoksina u tanjiru' otklonjena i ukoliko se uspostavi efikasan sistem kontrole nad rodom i kukuruza i pšenice i ostalih žitarica građani mogu steći poverenje u 'državu' koju plaćaju i verovati joj na reč da je hrana bezbedna.

Ukoliko poljoprivredu posmatramo isključivo kroz brojke i ekonomsku dobit pravovremena i brza akcija 'države' uticaće i na poverenje onih koji bi taj kukuruz i pšenicu rado uvezli. Ukoliko je problem to što ove godine neće biti toliko izvoza i što će mere koštati onda se zamislite: Da li je važnije da neko uspe da 'uvali' kukuruz napolju i da se on pokaže zagađenim ili je bolje reći da ove godine nema 'uvaljivanja' rizika ali da od sledeće rizika nema. i da 'država' stoji iza te tvrdnje.

Pozivanje na 'samokontrolu' poljoprivrednika i besni pokušaji da se zaustavi priča o zagađenju alfatoksinima čine sve samo ne zaustavljaju paniku. Podgrejavaju je.

Informacije i AKCIJE koje je 'država' dužna građanila/ljudima/narodu koji je plaća spadaju i u oblast ljudskih prava. Verovatno i radnih prava. Ukoliko je svaki poreski obveznik poslodavac 'državi' ima pravo da zahteva da ona radi. Kako god se zvao onaj koji je u ovom trenutku nadležni poslovođa.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Da probam da prepričam nešto 'dijagonalno':

Aflatoksini su produkt 'rada' gljivica. Razgovor sa ljudima koji su na selu prisutniji od mene pokazao mi je da su individualni i oni drugi poljoprivredni proizvođači upoznati sa tim šproblemom. Oni to možda ne zovu toksini ali veoma dobro znaju da se kukuruz sa 'garkom' ne koristi, 'od toga hoće i stoka da crkne'.

Što se tiče onih koji kažu da jetra, životinjska, neutrališe te toksine, i da ga nemože biti u mesu, naveo bih jedan toksin koji takođe neutrališe. Alkohol se neutrališe u jetri ali ga ipak posle ima u krvi a krv je, bar su mene tako učili na časovima biologije, 'hrana' za mišiće. Većina životinjskog mesa koje jedemo su mišići.

Prethodni tekstovi na istu temu 

Kukuruz - rizici i pitanja 

Porazi