PLIŠANE MEDE, SUPRUGE FABRIKANTKINJE I DRUGE MIMIKRIJE

Људи којима су хашки богови надгласавањем опростили злочине над другим људима и тако их овластили да на нашим атарима наставе по своме, приредили су нам изненађење. Из затвора не излазе крвавих чељусти, какве су их тамо увели, него као доброћудне, плишане меде. Пљуште поруке мира и позиви на праштање и помирење. И ето знака за узбуну: надају се статусу очева својих нација.

Изгледи су им велики, јер један јужњак директно из Хага ускоро седа у премијерску фотељу своје новокомпоноване државе, док западњаку спремају кандидатуру за председника. Неправедно и тужно, али ништа необично. Ма колико им руке биле окрвављене, победници су увек исписивали странице историје, макар им и у победи и у писању обилато помагали други, моћнији, са далеко нечистијим рукама.

Нешто ме је на тим плишаним медама подсетило на бивше српске опозиционаре који су, док су по занимању били противници власти, исијавали варнице и махали огњеним мачем према свакој сили и неправди. А онда су, изненада, сви кренули у школу за краљице-мајке и украшени новим лентама пуштају низ воду све што би могло да им поквари имиџ плишаних меда. Више не виде разлоге за замерање било коме. Очевима нације то просто не приличи.

За то време, један прилично недефинисан, али упоран човек изборио се за шефовску позицију у странци коју, откад није на власти, оптужују за много тога лошег. Понајвише за беспоштедно черупање државне златне коке. Афере се нижу, истраге се покрећу, а неки, додуше ретки, остадоше с оне стране браве.

И, шта бива? Нови шеф странке окреће нови лист тако што у руководство поново уводи свима позната лица, због којих је и најавио реформе. Логично закључивање у овом случају није пожељно јер, судећи по бесмислености потеза, реформатор изгледа зна и нешто што ми не знамо.

Пошто је и сам успешан бизнисмен, није искључено да је тајну свог успеха поверио свом заменику на велегрдском нивоу власти, чији су џип фотографисали неки дрски новинари. Испоставило се тако да је менаџер српске престонице нај-штедиша и човек коме би на скромном животу могле да позавиде и највеће аскете. Није познато чиме се хранио нити шта је облачио када му је државна плата била довољна да себи приушти џип од 100.000 евра. Зато се претпоставља да и њега издржава супруга, као и многе друге политичаре којима, док су на функцијама, приватне фирме веома успешно воде њихове лепше половине.

Ако је судити по скупим возним парковима и другим сличним пасијама господе мужева, испоставља се да су госпође супруге не само сјајни бизнисмени, него и издашни донатори својих скромних партнера. И све то у паузама између прања, чишћења, кувања, вођења и одвођења деце, пијаце, касапнице, фризерке, козметичарке, фитнеса, Сулејмана и Гранд параде. И, ето у чему је тајна ових складних бракова. Зато их о томе више не питајте, алергични су.