Bravo za Vuka Jeremica!

Bas kad sam razmisljao da napisem blog sa naslovom "Pozitivne strane odluke suda u Hagu" procitah vest o GENIJALNOM potezu Vuka Jeremica koji je odlucio da iskoristi svoja ovlascenja i zakaze javnu raspravu o ulozi medjunarodnih ad hoc krivicnih tribunala u ostvarivanju pravde i pomirenju medju narodima. Evo nekoliko citata iz njegovog saopstenja (Jeremić u UN zakazao debatu o Hagu):

Одлука Жалбеног већа Хашког трибунала у вези са операцијом 'Олуја' изазвала је разумљиво огорчење у многим деловима света. Неспорна је чињеница да је око четврт милиона Срба прогнано са својих огњишта у свега неколико дана, а да је суд који је основан да би истражио оваква недела практично одлучио да за овај чин није било ни криваца нити одговорних
...
Сматрам да пуно разумевање рада Хашког трибунала и његових последица мора бити доступно широкој међународној јавности, како би се омогућило да историја о томе донесе коначни суд, и како се више никада и нигде не би десило да злодело буде амнестирано и проглашено за вредност
...
Моје лично мишљење је да је одлуком Жалбеног већа Хашког трибунала нанесен ударац угледу Уједињених нација, али дозвољавам могућност да сам, као припадник народа чије је протеривање из својих домова овим чином легализовано, по овом питању донекле субјективан. Због тога ћу дебату у Генералној скупштини УН отворити за широку јавност, и у њој дозволити учешће не само државама, већ и академској заједници, истакнутим појединцима и грађанским удружењима
...
Чврсто сам уверен да истинско помирење и окретање нове странице у односима између завађених народа није могуће заснивати на негацији и величању злочина, јер то, у суштини, представља подстицај на њихово понављање. Зато дебату, под називом Улога међународног правосуђа у остваривању помирења, заказујем за 10. април 2013. године у Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку

Moram priznati da nisam odavno procitao nesto bolje i pametnije napisano na ovu temu. Posebno bih istakao onaj deo da ce debatu "отворити за широку јавност, и у њој дозволити учешће не само државама, већ и академској заједници, истакнутим појединцима и грађанским удружењима". Ovaj deo je pre svih ostalih zasluzio onaj moj epitet "genijalan" sa pocetka teksta. Naime za razliku od prljavih i zakluisnih politickih igara u kojima se sve moze promeniti ubedjen sam da je vecini pristojnih pravnika i drugih akademskih strucnjaka i naucnika bilo gde u svetu (ukljucujuci tu i USA) preko glave ovo besramno gazenje medjunardnog prava od strane USA&NATO satelita i da ce se sigurno naci vise nego dovoljan broj uglednih pojedinaca i institucija koji ce ustati protiv karikature od suda zvanog haski Tribunal.

Da se vratim na pocetak teksta i zasto mislim da ova odluka tribunala u Hagu ima dobrih strana: tom odlukom je tribunal definitivno izgubio bilo kakav kredibilitet a sama odluka ukljucujuci obrazlozenje sudija koji se nisu slozili sa odlukom predstavlja (jos jedan) neoboriv dokaz da ona nema veze ni sa pravom ni sa pravdom. Ljudi koji misle svojom glavom su to videli mnogo ranije a sada je to toliko ocigledno da je cak i onima koji su slepo slusali i verovali svemu sto dolazi sa USA&EU strane to postalo jasno.

Uopste se ne slazem ni sa onim pesimistima u Srbiji koji misle da se nista ne moze uciniti i da se istorijske lazi i manipulacije ne mogu ispraviti (u stilu "istoriju pisu pobednici"). I Turci su nekad davno bili "pobednici" nad Jermenima pa je ipak na kraju istina o tome ugledala svetlo dana. Sve dok Srbija kao drzava postoji ona se mora svim MIROLJUBIVIM sredstvima truditi da istina izadje na videlo i da ratni zlocini (koji nikad ne zastarevaju) budu primerno kaznjeni. To sto Hrvatska mozda u ovom trenutku nije u stanju da se suoci drzavnim zlocinom svojih prethodnih vlasti ne znaci da se to nece desiti u buducnosti ... kad/tad. Zato mi se ne svidja jedna druga vest (Dačić: Oslabljena pozicija Srbije) u kojoj Ivica Dacic kaze:  "da Hrvatska verovatno više neće ni smeti da ide na poravnanje, odnosno na međusobno odustajanje". Iako se covek sa ovom konstatacijom moze sloziti ono sto iz nje provejava i sa cim se apsolutno ne slazem je da bi Srbija rado odustala od uzajamnih tuzbi. Ako je to ranije mozda i bilo prihvatljivo sada nije i to bas zbog ovakve odluke tribunala u Hagu - sad je naime jos vaznije da Srbija uradi sve da bi se dokazala krivica Hrvatske drzave u etnickom ciscenju sopstvenih gradjana srpske nacionalnosti. A kakve su sanse da ta tuzba uspe? Hm to je tesko reci. Medjunrodni sud pravde je i ipak ozbiljnija i kredibilnija institucija od ovog nadri-suda zvanog Tribunal. Iako je i MSP pokazao da se i na njega itekako moze uticati, ipak ne verujem da bi potpuno oslobodio Hrvatsku. Pa cak i ako se to desi opet bi ostali dokazi "crno na belo" za neke buduce generecije.

Ako zamislimo da Srbija nije (vise) obicna banana drzava onda postoji jos mnogo drugih stvari koje bi mogla da uradi. Naprimer da insistira na placanju ratne odstete od strane NATO drzava prillikom "humanitarnog bombardovanja". I/ili da podrzi svoje gradjane, zrtve bombardovanja u trazenju odstete od recimo evropskog suda za ljudska prava. Postoji vise nego dovoljno dokaza da je NATO prekrsio zenevsku konvenciju a cak i u slucajevima "kolateralne stete" i "nenamerne greske" ne znaci da "gresnik" za to ne treba da plati niti da nevine zrtve ne budu obestecene.
Jedna od stvari koje bi Srbija trebalo da radi je i da finansira razne naucne projekte medjunarodnog karaktera kojima bi se utvrdila istina o nedavnim ratovima ali i pobile neke lazi i manipulacije natovske, tudjmanovske i izetbegoviceve istoriografije. To se posebno odnosi na kvalifikaciju zlocina u Srebrenici za sta ne postoji ni jedan razuman argument osim da je tako odlucio tribunal u Hagu (ovaj isti koji vise nema ni trunke kredibiliteta). Uporno neprihvatanje termina "genocid" od strane Tomislava Nikolica je jedan od retkih (i nedovoljnih) znakova da se u tom smislu nesto menja.

Uostalom i nezavisno od ove Jeremiceve inicijative Srbija bi morala u svim buducim prilikama i na svako pominjanje Tribunla u Hagu u UN da insistira na negativnoj oceni njegovog rada i/ili da se protivi svakom obliku priznanja toj instituciji. Sigurno je da ce u tome imati podrsku Rusije, Kine i vecine drugih zemalja koje nisu pod kontorlom USA. Sa istim pravom sa kojima je nekad taj isti tribunal insistirao i trazio od Srbije da ispuni svoje obaveze ima i obavezna je Srbija da trazi osudu tribunala za to sto nije ispunio svrhu svog osnivanja i postojanja. 

I da zavrsim sa Vukom Jeremicem. On je (jos jednom) dokazao da je jedan od najsposobnijih politicara (naj)mladje genereacije u Srbiji. Jedan od retkih koji se istakao svojom energijom, vrednocom, upornoscu i doslednoscu. To je vec vise puta dokazao i ranije, posebno u prvom delu mandata prethodne vlade. Kasnije je bio pretezno skrajnut i onemogucen od svojih partijskih kolega, sve vise kako je DS sve vise i vise skretala ka podanickom i poslucnickom stavu u odnosu na SAD i NATO. Ali uspeh koji je postigao dolazeci na sadasnju poziciju je iskljucivo njegov licni - od sopstvene partije ocigledno da nije imao ni trunke podrske. Sad ce se sigurno jos vise naci na udaru NATO zemalja i njihovih vazala - ali ce zato ce uzivati jos veci ugled i podrsku od svih ostalih. Uostalom zahvaljujuci toj podrsci najveceg dela sveta je i uspeo da dodje tu gde jeste bez obzira na protivljenje NATO silnika. Ovim potezom je vec sad usao u istoriju - sta god da se desilo kasnije.