Autoput

Na Đurđevdan 2005. godine, prešao sam Albansku granicu na prelazu Morina. Sam. Peške. Noć pre proveo sam u Manastiru Svetih Arhangela, što je bilo izuzetno duhovno iskustvo, pogotovo jutrenje na koje je došlo troje od šačice preostalih Srba iz Prizrena da osvešte slavski kolač, a onda na kratko obišao Goransku proslavu u brdima iznad Prizrena.

Carinici su me belo pogledali kada sam im dao pasoš. Pretpostavljam da sam bio jedan od veoma retkih Srba koji je tu prešao granicu, ne samo posle 1999. godine. Morali su da zovu nekoga telefonom da im da saglasnost da me puste - jednostavno nisu znali šta da rade sa mnom i kakva je procedura.

Preko me je čekao taksista koji me je vozio do Kruje. Pogledavši kartu pred put, procenio sam da tih nešto manje od 200 kilometara treba da pređemo za oko tri sata. Trebalo nam je 6! Ne samo da je put išao vrletima (kakve vrleti - vukojebinama) Severne Albanije, nego je i padala jaka kiša a povremeno smo upadali u gustu maglu, pa je na kraju majstor za mene bio heroj.

Sredinom ovog maja grupa od nas 23-je je vikend u Prizrenu iskoristila da obiđe Albaniju. Od Prizrena do Kruje trebalo nam je oko 2 sata (i to zato što nas je jedan od vozača kočio sporom vožnjom). Sećanje na jedno od najtežih putovanja iz 2005. godine skoro potpuno je izbrisao divljenje novim autoputem koji prolazi kroz Albaniju.

***

U razgovorima koje je sredinom ove sedmice u Briselu premijer Ivica Dačić obavio sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton i kosmetskim premijerom Hašimom Tačijem, dogovoreno je osnivanje zajedničke radne grupe, koja će pripremiti studiju izvodljivosti izgradnje autoputa Niš - Priština, a od EU je zatraženo da učestvuje u finansiranju projekta.

Par dana kasnije, ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je da je planirana izgradnja autoputa od Negotina preko Zaječara, Niša, Prištine i Peći do granice sa Albanijom.

Pretpostavljam da ćete se složiti sa mnom da je dobar put osnova lepog putovanja. Jeste da više volim da se vozikam van autoputa, ali kada negde treba brzo da stignem, pogotovo negde na daleko, onda je prava blagodet voziti dobrim autoputem.

Ovaj autoput, kada bude gotov, zaista će omogućiti brz i lak promet ljudi i robe Balkanom, nešto što je osnova zajedničkog napretka svih nas koji živimo na ovoj brdovitoj raskrsnici Evrope i Azije.

Na otvaranju prve deonice autoputa kroz Kosovo 12. novembra prošle godine (ha, sutra godišnjica), Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je izjavila da se izgradnjom ovakvih puteva izgrađuju mostovi saradnje i prevazilaze prepreke slobodnom kretanju građana, kao i svih ljudi koji podržavaju evropske vriednosti.

***

Autoput kroz Albaniju građen je od 2006. do 2010. godine. Počinje u dolini nešto iznad centra Albanije, u mestu Tumane (Thumanë), da bi preko Milota, Rešena (Rrëshen), Kalimaša, Kolša i Kukeša (Kukës) stigao do graničnog prelaza Morina (Morinë). Dug je 171 kilometar, sa po 3 trake u oba smera. Prolazi kroz izuzetno nepristupačne delove zemlje koja ionako na severu nije preterano naseljena). Na svom zapadnom kraju, za sada je povezan lošim, starim putevima sa Krujom i dalje Tirom i Dračom na jug, a sa Skadrom na sever. No, i ti putevi su danas sjajni u odnosu na one koje sam zatekao na svojim prvim putovanjima po "Zemlji orlova", kada se od Tirane do aerodroma (40-tak kilometara) putovalo oko sat ipo.

Pejzaž na putu nije baš tako spektakularan kao oni u Švajcarskoj ili na putu od Soluna do Igumenice, ali je zaista zanimljiv.

Deonica od Rešena i Kalimaša, dužine 61 kilometar, bila je najzahtevnija za gradnju. Kroz surovi planinski teren prokopan je tunel dugačak 5,5 kilometara, a napravljeno je 27 mostova.

Oko 3.600 ljudi radilo je na izgradnji puta, što je donosilo posebne probleme jer ih je trebalo smestiti, hraniti, prevoziti...

Ipak, ta deonica je završena godinu dana pre roka (da se Mrka postidi).

Autoput je najveći putni posao u Albaniji ikada. Od početne procene da će koštati oko 600 miliona evra, došlo se do oko cele milijarde, što je podstaklo glasine o korupciji i krađi.

Glavni izvođač radova je konzorcijum američke firme Behtel (Bechtel) i turske Enka. Oni su se već ranije dokazali gradnjom autoputeva u Turskoj, Hrvatskoj i sada Rumuniji.

Sporedan efekat ovog projekta je da je tom delu Albanije usput dovedena struja, pa je zbog prestanka korišćenja dizel generatora smanjena emisija 278.000 kilograma ugljen dioksida mesečno.

Još na nekim mestima, odmah po prelasku granice, ima suženja u dve trake. Takođe, poslednji deo prema Tirani nije gotov (začudo, pravac u dolini). Ali, opet, jednostavno je i lako stići od Prizrena do Tirane, Drača, a pogotovo Skadra.

Za sada se autoput ne naplaćuje, ali se planira da u budućnosti bude uvedena putarina.

Lep promotivni video autuputa nalazi se OVDE, a ovde je Behtelova Internet stranica Albanskog dela autoputa.

***

Autoput je„Ibrahim Rugova“, nazvan po bivšem kosovskom predsedniku, gradi se sada kroz Kosovo, od Prizrena do Merdara. Kada bude završen, autoput će biti ukupne dužine oko 102 kilometara.

Na putu radi 2.500 radnika već dve godine. Prošle godine završena deonica od granice sa Albanijom do malo iza Prizrena dugačka je 38 kilometara. Za to im je trebalo rekordnih 18 meseci. Uskoro se očekuje završetak druge deonice čime će autoput porasti na 64 kilometra i stići do sela do Dulja (Duhël), na nekih 10km iza Suve Reke (jedan pomalo zahtevan uspon; jedini na trasi od Prizrena do Prištine).

Autoput koji povezuje Kosovo sa Albanijom najveći je i najskuplji javni projekat u istoriji Kosova. Radi se prema najjačim kriterijumima i po međunarodnim standardima, a izvođač je isti konzorcijum koji je gradio autoput u Albaniji.

Cena celog projekta verovatno će dostići milijardu eura.  Vlada Kosova je do sada isplatila 560 miliona eura.

No, to nije jedino gradilište puta na Kosovu. Deonica od Prištine ka Mitrovici se odavno radi, doduše iz segmenata. U maju me je iznenadila lepa obilaznica na zapadu Prištine, neposredno pre autobuske stanice (ili, da kažem bolje, odmah kod višestruko oskrnavljenogh srpskog groblja). Nadalje, počele su pripreme za izgradnju drugog kraka - od Prištine do Skoplja. Biće onda mnogo lakše putovati iz Zapadne Srbije i Bosne i Hercegovine do Skoplja (pa bi zato možda naši mogli da požure sa planiranjem i gradnjom autoputa Kruševac - Užice).

Behtelova Internet stranica Albanskog dela autoputa je OVDE

***

Kao i sve i svugde na Balkanu, autoput prate razne kontraverze.

Najpre, u žargonu se ova dva autoputa nazivaju "patriotskim autoputem", što daje vetar u leđa onima koji upozoravaju na planove za stvaranje velike Albanije.

Vlada Kosova nije objavila ugovor o izgradnji autoputa. Al Džazira u svom prilogu kaže da "Autoput prema Albaniji košta 25 posto bruto domaćeg proizvoda Kosova. Da se potroši milijardu eura za jedan projekat, a da se taj ugovor ne objavi u javnosti, znači da nema nikakve transparentnosti u ovom procesu"

Da li je "faraonski projekat" nedavno otvorenog autoputa Tirana - Priština, koji je koštao milijardu evra, zapravo put ka "Velikoj Albaniji", a ne samo ka "ekonomskom povezivanju" u regionu? Da li je obilaznica oko Prištine zapravo način da se "očiste preostali Srbi" u ovom delu Kosova? Da li je ključ realizacije projekta zbog kojeg su unapred zadužene generacije i Albanaca iz Albanije, zapravo strateški interes SAD, jer autoput vezuje vojnu bazu Bondstil, jednu od najvećih baza NATO-a u Evropi i albansku obalu uz koju pristaju brodovi Pete flote? Da li su SAD insistirale da posao dobije firma "Bechtel", bliska administraciji Džordža Buša, koja je iz posla izvukla rekordne marže od 40 odsto?
Prema istraživanju dvojice francuskih novinara Žana Arnoa Derana i Lorana Žeslena, odličnih poznavalaca Balkana, na sva ova pitanja odgovor je - potvrdan. U nedavno objavljenom tekstu u uglednom francuskom mesečniku "Mond diplomatik", oni iznose niz do sada nepoznatih podataka o finansijsko-političkoj i strateškoj pozadini projekta autoputa Tirana - Priština.

Koga interesuje ceo ovaj članak, može ga naći OVDE

***

Šta nama donose ova dva autoputa?

Najpre, bez obzira šta ko mislio o političkoj, bezbedonosnoj i svakoj drugoj situaciji na Kosovu i Metohiji, ubeđen sam da će ih u doglednoj budućnosti dosta Srba koristiti. Znam, recimo, kako danas moji prijatelji Makedonci idu kroz Albaniju kada idu u Crnu Goru. Mi smo, poslednje dve godine, u par navrata išli po Kosovu sa našim tablicama. Doduše, nisu bile beogradske jer su na njih kažu lokalci najosetljiviji (mada Goranci i dan danas prelaze celo Kosovo sa beogradskim tablicama, a ja sam išao još 2002. godine od Gnjilana do Gračanice i nazad). Put sa juga Srbije (Niš, Leskovac, Vranje, Pirot) do mora biće mnogo kraći.

Put od Beograda do Skadra preko Kosova danas je dugačak 594 km, a verovatno će završetkom autoputa biti i malo kraći. Od Niša do Skadra je samo 362 km, dok se sada do Ulcinja preko Užica ide čak 526 km.

Da ne govorim o tome kako se razvija turizam u okolini Drača ili kako je tek lepa obala u Sarandi (možda jednog dana i put za Krf bude brži kroz Albaniju).

Ova magistrala, od Rumunije ili Bugarske preko Niša i Kosova do Albanije je potencijal za razvoj. Čak se govori da će Srbiji biti jeftinije i jednostavnije da jednog dana koristi Drač kao osnovnu luku umesto Bara.

Konačno, da budem i malo sentimetalan. Moj otac je iz Toplice, sa Sokolovice, blizu Kuršumlije. Kada (doduše retko) putujem Toplicom, tuga me uhvati zbog neobrađenih polja i opustelih sela. Ovaj autoput će valjda zadržati ono malo stanovništva koje je ostalo i dati im priliku za normalan život.