састав на тему . . .осмеју
ловарни малтези ,а притом и мудри, улажу у земљу те некретнине.е у таквој једној поменутој ( вили са припадајућим басеном те парком повећим ) проведох скорашњу ноћ.наиме наведени малтези изнајмљују такве виле за прославе венчања,те 1 зеема који овде састави деценију рада иначе ми пајташ са тениса удавао своју јединицу и ето и мене међу шароликим по годинама званицама. подоста са нашег говорног подручја па се сити издиванисмо. нас пар и још неки упролазу узесмо за тему смех јер он представља израз неке врсте пријатног ,радосног, веселог осећања те супротност људском плачу ,којега смо сведоци како по теве екранима тако и штампи, будући да нам је однекуд досуђено да живимо у овим ,садашњим смутним,горким и суморним,да некажем несрећним те притом и тужним временима глобализма,тероризма,транзиције те надасве неизвесне будућности ,стога нетреба да чуди констатација да нас је све мање радосних, веселих, раздраганих.
уствари коме је данас ,нормалном, још стало до смеха?
било је питање на чијем одговору изукрштасмо одговоре но не закључисмо ништа вредно сем да је човечанство у новом миленијуму очигледно изгубило једно своје драгоцено својство које га је одвајало од осталих живих бића ,по мишљењу филозофа - заборавили смо да се смејемо.
касние, након исхране сроштиља и ти ствари ,заливени спићем те пуним стомацима други један кружок којем се примакнух ,крај базена, наче тему о душевности и духовности у хришћанству,где надасве елоквентан цркви очигледно окренут указа да се ниједан догађај не може разумети ако се пре тога не схвати дух хришћанске вере из које црпе своје значење,одводећи оног ко га посматра у више пределе смисла ,у близину саме тајне.наиме насупрот цикличном посматрању времена хришћанство је понудило линеарно схватање времена тјст као кретање према крајњем циљу ,то јест спасењу јер вера је понуда а не принуда ,позив који очекује одзив . . .
размишљам касние и намоменат се слудих. није да се не смејем и није да религију не поштујем наравно у границама потрошачког менталитета но ако човек погледа шта му нуде световни системи идеја веровања и вредности - филозофија ,наука ,уметност ,онда се може уверити да ће само наићи на сумње ,вредносне неутралности те субјективизам ,а када упореди шта му нуди хришћанска вера моћиће дати предност истини откровења пред филозофском сумњом, те нади (?), пред ништавилом.ето прилике да мало преиспитамо савест која је ,незаборавимо, могућа само под претпоставком слободе те искључивањем судбине.и док смо тако у дилеми чему се прилагодити предлажем макар се смешкајмо личној неодлучности.Јер. . . . итоје нешто. набасах где рекоше мудри:етичко почиње на муци избора .између човека судбине и човека избора води се спор који зовемо историја.