Mi ćemo uvek biti...

... jači od onog tko nas tlači, pjevat ćemo pjesmu pobede.

Jer to mrzim.

Svako ima svoje Idi(j)ote. Ne umem prepričavati koncerte, jednokanalne kasetofone i BASF kasete sa kojih su me hipnotisali ali znam da su dugo, dugo tu i da neće otići. Ne umem prepoznati ni jedan tren u kome nisam poželeo da skokom stignem do leta (a pre pada) a uz njihovu kombinaciju ritma, rifa, glasa i stava sam bio p(t)rilično blizu. Ne umem se setiti ni jednog trena kad je prostor u mojoj glavi ispunjavao njihov zvuk da nisam isijavao prkos i smeh. Čak i sad. Suze su tu ali smeh i zahvalnost što nisam bio sam, čak i kad sam bio usamljen. Ostaju moje tajno oružlje u borbi protiv šunda u okruženju, raznih mega hitova, bibera i barbika: kađenje prostora u kome Osmeh i Zavodljiva mogu da skaču po krevetima, da vrište, pevaju i smehom menjaju svet. Klinci su zaraženi, svesno sam ih izložio virusu. Ne žalim, ne tugujem iako plačem.  

Hvala ti Tusta što si bio za pravicu.