Po šablonu - caru carevo

preotimanje vlasti

Nekako se sve uklapa prema očekivanju i sve postaje savršeno logično. Podigla se velika prašina oko čoveka po imenu Dejan Carević. Naime, ta zvečarka iz zloglasnog DB odeljenja se, eto, deset godina pritajila u nekoj rupi/radnom mestu gde nije bio „vidljiv“ javnosti kao što je sada. Kada je buknula ta vest da je postavljen na mesto šefa kabineta ministra pravde, prvo što mi je palo na pamet jesu oni silni komentari (kojima sam se smejao i ismevao ih) na društvenim mrežama, a nakon pobede T. Nikolića na predsedničkim izborima – „selim se iz Srbije“. Ti komentari su se toliko puta ponavljali da sam sledeće jutro napisao – jesu li se sve pičkice već iselile iz Srbije? Ili tako nešto.

A zašto je sve postalo sasvim logično?

Dolaskom tih i takvih ljudi na važne državne funkcije, stvorena je klima i vetar u leđa su dobili nitkovi koji bez ikakvog straha i pardona mogu da dođu u centar novosadskog studentskog grada i bez problema skidaju table ulica i pišu po fasadama zgrada: „Pavličiću ustašo. Gotov je. Vojvodina je sledeća“. Ovi natpisi predstavljaju otvorene pretnje jer to – gotov je, ne može nikako da se poredi sa onim vezano za okončavanje Miloševićeve vladavine. Znači, važan je kontekst, koji je u ovom slučaju pojašnjenj sa tim – ustašo. „Vojvodina je sledeća“, predstavlja osvajanje, a ti kad nešto osvojiš to i ekspoatišeš.

Uvek sam se pitao – gde hiberniraju ti neviđeno hrabri ljudi tolike godine, da bi se onda samo najedanput pojavili – jaki, glasni i odmorni? I to je šablon koji se ponavlja periodično, kroz sva zla vremena to jest vremena koja ne obećavaju u pogledu vladavine prava. Evo, navešću vam jedan, po meni, zanimljiv primer.

Imao sam želju da saznam nešto više o Petrovaradinu za vreme Drugog svetskog rata te sam otišao u arhiv na petrovaradinskoj tvrđavi i tamo prelistavao stara dokumenta. Budući da su sva iz komunističke ere, čitao sam ih sa rezervom. Da skratim priču koliko god mogu, na tom prostoru je odmah uspostavljena NDH a ustaška vlast je formirana od HSS (Hrvatska seljačka stranka) koja je sasvim normalno i legalno radila za vreme kraljevine Jugoslavije i važili su za umerenu struju. U vlasti je još participirao i nemački kulturbung, manjinski, kao predstavnik Rajha. U Petrovaradinu je postojalo i Novosadsko krilo – pokret Karađorđe, koje se odmah i ugasilo. Znači samo su preleteli u nova obeležja kako bi lokalna vlast nastavila da funkcioniše. Tada je Petrovaradin brojao 2000 duša od kojih je nešto ispod 200 bilo Srba. Elem, sva ta mirnodopija u NDH u početku okupacije mi je bila malo sumnjiva dok nisam upoznao jednog sedog čoveka koji mi je sve to i potvrdio. Potvrdio je da je manje-više bilo tako – bez odmazdi. Čak mi je rekao da je kod njega u kuću, njegovom ocu, dolazio prvi čovek petrovaradinskog pokreta otpora – Dalibor Francisti (pokret otpora bio je uglavnom zadužen za krađu oružja i municije sa tvrđave i snabdevanja partizana na Fruškoj Gori. Sastojao se većinski od Hrvata koji su se svi deklarisali kao Jugosloveni i svi su streljani kod Vukovara, u jesen ’41. Otkucao ih je lik sa nadimkom Rus. I on je streljan). Dakle, koja je to „zanimljivost“ koja spaja 1941. i 2012. godinu?

Kada je formirana NDH i ustaška vlast u Petrovaradinu, odmah se javila šaka ljudi koja je zahtevala da se srpskim pekarima ne daje brašno. Znači, u tom, koliko toliko skladnom životu do početka Aprila, prvom prilikom promene vlasti – govna su odmah isplivala na površinu. To su ti „spavači“ koji dignu glas i rasane zlo u sebi u trenucima kada na scenu stupi totalitarizam. Pri toj promeni vlasti tadašnji „škrabači fasada“ su odmah skočili, rasanjeni i glasni, šta to sve treba da se uradi to jest šta dolazi sledeće.

I sada 2012. god. , kao što je mnogima taj Carević i promena vlasti vetar u leđa da rade šta god im je volja, i onda 1941. isto je tako bilo. A najveća sranja, kao po običaju, radio je neko sa strane. Tako da me ne bi čudilo da je te grafite na Filozofskom fakultetu pisao neko ko je ko zna odakle. Ne znam, možda grešim, ali to – Vojvodina je sledeća, može biti cilj samo za onoga ko živi van nje. Kao što je i Knin bio sledeći, kao i Slavonija, i Bosna je bila sledeće itd. Meni je ona – tu, kao i Srbija, zajedno.

Jer šablon je isti što se tiče „patriotskog/unutrašnjeg faktora“ pri promenama vlasti koje idu ka tom totalitarističkom uređenju. Daću vam još jedan primer a vezano za Petrovaradin, NDH i ’41. koja se lako povezuje sa varvarstvom i pretećim grafitima iz ove 2012. godine.

Naime, u jednom od dokumenata koje sam listao piše da su se najedanput na ulicama Petrovaradina(noću) pojavile grupice naoružanih ljudi, odevenih u crno. Nisu bili lokalci a ustaška vlast iz Osjeka i Vukovara još nije došla da „overi“ petrovaradinsku vlast kao legalnu i legitimnu, te su ovi, samim tim, bili divljačke i banditske horde. A ne represivno-zločinački aparat koju je vlast kontrolisala. Neuki i bahati, što je najgore, upali su u nekoliko kuća. Jedan dan su zaustavili konje i kola sa senom koje su terali neki Srbi i rekli im – silazite dole! Ovi, Srbi, zbunjeni su se usprotivili i pitali ih ko su oni uopšte? Na šta su „man in black“ odgovorili – mi smo sutaše! Vi ste šta?, pitao je čovek sa konjske zaprege, a ovi odgovorili – pa, sutaše. Na šta mu je ovaj odgovorio – misliš vi ste ustaše?

Dalje ispod toga u arhivskom dokumentu piše: nije vredno komentara.

Dakle, postavlja se pitanje: da li novopridošla generacija škrabatora fasade fakulteta uopšte zna koga i šta zastupa i predstavlja? Kakvi im to Carevići formiraju sistem vrednosti? Šta im to sve nova vlast dopušta, ili su se toliko oslobodili da misle da promenom vlasti u Novom Sadu oni to i smeju, i da li je to sasvim normalno i prihvatljivo?