Gde je granica ?

Svi su oduvek sumnjali da je granica negde u Vojvodini, zar ne ? Pa ćemo je tu i tražiti. Takođe, prvi put ćemo Vam ponuditi opcije da odredite nivo vaše osetljivosti: dokle se može ići a da to mirno progutate ? Ne morate zaokružiti odgovor. Ali ćete se u sebi na kraju odlučiti, čitali ovaj tekst ili ne.

a) Granica je u Novom Sadu. Tamo gde su je postavili porodica Bokan, Romska demokratska stranka i njihova ekipa, čiji su aktivisti nahvatani u masovnoj kupovini glasova na lokalnim izborima

Bokan, njegova porodica i njegova ekipa, nisu Romi. Oni su bivši JULovci i bivši DSSovci za koje u glavnom gradu Vojvodine kruži priča da možda nije baš najbolja ideja imati šta sa njima. Da se ne ponavljam, pisao sam o tome već, oni su na prethodnim izborima koristeći alavost polusveta i bušnost sistema dobili (ne baš dobili, više izgleda da tu ima neka konkretnija cena) 6 mandata u Skupštini grada, osvajajući 10.500 glasova umesto očekivanih 500. Tamo gde su nahvatani u, je li, izbornoj kampanji, potvrđeno je da su davali skromnu donaciju svojim glasačima u vidu 2000 dinara za glas. Više o tome sam pisao ovde, a ključna rečenica u delu teksta koji se odnosi na ovu temu je da je u pitanju masovna kupovina glasova od strane jednog novosadskog preduzetnika, sa ciljem da se na taj način zavlada nekim novosadskim javnim preduzećima
Danas, eno ih svih 6 odbornika & odbornica kako sede u skupštinskim klupama, niko ne ume tamburicu al baš ni malo da zasvira, ali zato o spomenutim javnim preduzećima vidi u ovom tekstu pod c). Policija se, koliko je poznato, ne raspituje. Ni malo, a kamoli previše.

b) Granica je u Zrenjaninu. Tamo gde su je postavili (ne baš uvek, ali trenutno da) slobodni naprednjak Goran Knežević, časni odbornik SPO Ljubomir Stanisavljev i još časnija odbornica LSV Lukrecija Ursulesku

Nakon što je SPS na visokom nivou raskinuo bračni zavet sa DS, a Bojan Pajtić poručio vojvođanskom SPS da mu nije potrebna njihova pomoć u podeli, je li, odgovornosti na nivou Pokrajine, zrenjaninski SPS je preokrenuo već postignuti dogovor o koaliciji sa DS, LSV i SVM i pridružio se svojem prirodnom okruženju u vidu DSS, SNS i NS. Problem je što na ovoj drugoj strani, sa sve SPS-om, nije bilo dovoljno odbornika za većinu; u pitanju su, naime, gubitnici prethodnih izbora, ako gledamo po ukazanom poverenju građana. No, valjda zahvaljujući posebnim talentima i znanjima stečenim tokom vremena u ustanovama u kojima je boravio kada je bio nimalo slobodni demokrata, budući gradonačelnik Goran od Zrenjanina je - a spomenuta časna Lukrecija kaže bez bilo kakvog novca - ubedio dvoje novopečenih odbornika, izabranih na listi LSV, da promene stranu. To mu je, pretpostavlja se, olakšala ideološka, jeli, bliskost naprednjaka i ligaša, pa su spomenuti odbornici (izvinjavam se za rodnu nejednakost, i odbornice) jedva i primetili da su promenili stranu. M'da. Pa kad se tako stiglo do magične cifre od potrebnih 35 mandata, nova skupštinska većina je potrpana u autobus i odvežena na nepoznatu lokaciju u Novi Sad, da tamo čeka glasanje - to mu valjda dođe nešto slično kao karantin za sportiste. A služi tome da timski duh pobedi i da nikakvih izleta, koji, jeli, nikako nisu motivisani novcem, ne bude ponovo ali ovaj put u suprotnom smeru.
Pa su onda ponovo odveženi u Zrenjanin, i u terminu u međuvremenu otkazane izborne sednice (!!!), ušli u Gradsku kuću i rekli nešto tipa "gde smo mi a naročito kada smo mi na broju to je i skupština" i međusobno se poizabirali. Za čega već treba. Kneževiću, toliko željnom da vidi osmehe na licu Zrenjaninaca, se valjda ispunila želja. Moguće je da su se neke želje ispunile i Lukreciji i Ljubomiru, časnim odbornicima.
Nema nikakvih indicija da policija ispituje da li je neko iz koalicije (u kojoj je i slučajno i SPS, čiji je šef ujedno ministar policije) ponudio, nedajbože, kakav mito spomenutim časnim odbornicima.

c) Granica je ipak u Novom Sadu. Po nadimku imitator mlađeg brata od Del Boya, a po ispitivanjima javnog mnjenja najneomiljeniji polgármester u Novom Sadu ikada, je zacementirao nove četiri godine svoje vladavine. Izgleda da čovek poseduje neke posebne veštine, u zemlji Srbiji neophodne za bavljenje politikom.

Ko je zaboravio, neka ponovo pročita predlog granice pod a). Jer, šta se tamo desilo ? Rekli smo da je Romska demokratska partija, a bez ijednog Roma, dobila šest odborničkih mesta u Novom Sadu. Rekli smo i da postoje značajne sumnje, bazirane na nahvatanim primercima, da je to učinila donirajući svoje birače sa po 2000 dinara glas uz visokotehnološku kontrolu glasanja sprovedenu (nemojte se držati za stomak, mnogi su jadnici taj dan poverovali u to) hemijskim olovkama sa ugrađenim kamerama. E sad: to je, zvanično, izazvalo gnušanje čitave političke scene u Novom Sadu i opšta javna zaklinjanja da sa njima takvima niko neće praviti nikakvu koaliciju. Doduše, najviše su se u to busali DSSovci, o čijim se bivšim članovima u ovoj ekipi pretežno radi, a i JULovci bi se verovatno i iz istog razloga drali - samo da kojim slučajem postoje. Sa druge strane, SNS je najavljivala tvorbu neke svoje skupštinske većine, koja bi matematički gledano morala da obuhvati i DSS i Rome i ine, čim SPS pređe na njihovu stranu - a ovo iz istog razloga kao i ono u Zrenjaninu, pošto su DSS i SNS u Novom Sadu poražene snage pa nemaju mogućnost drugačije većine.
I tako, došla je ta konstitutivna sednica. Mnogo je trzavica bilo pre nje; DS (čitaj Pavličić) je navodno ucenjivao Ligu da će formirati većinu sa Radikalima i Dverima i DSS-om i svima, nimalo navodno Dveri su ga javno otresle pa je ucena propala, i onda je došlo glasanje: DS, LSV, SPS i SVM su sačinili zvaničnu koaliciju sa 41 od 78 odbornika.
I izglasani su sa, o iznanađenja u ovo doba pobesnelih opozicija, 47 glasova "za".
Pogodite čijih šest odbornika je podržalo vladajuću koaliciju ? I pogodite čiji je sedmi sa odborničke liste - Slaviša Đekić - preuzeo mesto direktora SPENSa, koje je zvanično preduzeće iz DSove kvote, i dalje: a šta se koga tiče kome DS daje vd direktorsko mesto, zar ne, baba im je to ostavio...
Kupovina desetak hiljada glasova sa svom potrebnom logistikom, kažu neki ozbiljni ljudi koji se navodno u to razumeju (to nisam ja, da ne bude zabune), košta 25-30 miliona dinara. A to je, kako trenutno stoje stvari, najisplativije uloženi novac u ovogodišnjoj lokalnoj kampanji u Novom Sadu, ali ga ipak i takvog treba vratiti: prevashodno i pored svega su u pitanju biznismeni, koliko god možda i kontroverzni, a ne političari. Od tih jadnih šest odborničkih dnevnica i plata bi trebalo baš mnogo vremena da sve to vrati, a valja od nečega lepo živeti i u međuvremenu. A SPENS je lep objekat sa mnogo prostora za sport koji se može donirati iz budžeta, i sa mnogo kvalitetnog poslovnog prostora koji se trenutno zbog krize teško izdaje ali i to će da prođe... Tako da je interes sa strane manjinske partije jasan. A tek je sa druge strane sve jasno: u pitanju je tehnologija stabilizacije vlasti kroz pacifikovanje koalicionih partnera (a ne opozicije, ako ste takvo šta pomislili), koju je DS još u prošlom mandatu primenjivao sve do formiranja URS - doduše u to vreme preko Maje Gojković i njene GG. Jasno je i kako to funkcioniše: ako neki partner neće da glasa za nešto, ili previše traži za nešto drugo, pojavi se neko iz opozicije ko glasa umesto njega. I ko je za to plaćen unapred, dok je cena niža.
Već se, odmah na startu, vidi uspešnost ove tehnike: SPS pognute glave javno izjavljuje da neće napuštati postojeću gradsku koaliciju, bez obzira što je iznenađen Pajtićevom najavom da ih neće pripustiti u upravljanje Pokrajinom. Što, dakako, nema baš nikakve veze sa time da drugde sem u principijelnu ali sirotinjsku opoziciju ni ne mogu otići. A lepa Nana, ligašica i spikerka novosadske Skupštine, se vadi (preterujem, jer maltene me je sramota da prepričavam njeno originalno obraćanje javnosti) skoro pa na boju svoje kose kada objašnjava zašto materijal dostavlja samo dan pred sednicu, umesto da je zakaže za nekoliko dana kasnije a da materijal bude javan; a onaj bivši košarkaš se samo smejulji gledajući nju kako se koprca u onome u čega ju je gurnuo a iz čega se čist (pardon, čista) ne izvlačiš; za njegovo tumačenje položaja izvršne vlasti Skupština je samo nepotreban skup dokonih i nebitnih likova, kao što je to bilo i sve prethodne četiri godine.
Tako, neki kupuju po par odbornika, a neki čitavu stranku. A o ceni koju onda svi plaćamo se policija, čiji je ministar, ponoviću to - šef SPS, stranke koja je deo opisane većine - izgleda ne raspituje. Ni u ovom slučaju, ni u bilo kom drugom.

Dragi čitaoče, Vaše glasanje na ovu temu je slobodno i tajno, a naše hemijske olovke nemaju kamere. Glasove ne sabiramo i ne kupujemo, jedino što se ni nas ne tiče na šta ste zaista mislili dok ste glasali.

p.s. Srećan vam ustanački sedmi juli, dragi političari. Dok iznova cedite koru isceđenog limuna.