Драган Јовановић је имао озбиљан проблем. Све је почело пре пар недеља, одмах по објављивању изборних резултата.
Реакција у највишим круговима је, како и приличи, била брза и кривац, Јован Лазаревић из Мале Иванче, општина Сопот, је одмах пронађен. Председништво је усвојило хитне мере, јер се са таквим стварима никако није шалити нити одлагати их, и одлучено је, онако како је једино и могло, строго, веома строго, али примерено пропусту, да се показана неодговорност Јована Лазаревића казни искључењем из свих управних одбора.
Драган Јовановић је био задужен за оперативни део. Кад је утврдио да Јован Лазаревић, из неког разлога (хммм, можда је и пре већ направио неко срање), није члан ниједног управног одбора, Драган није ни за тренутак био забринут, имао је он безброј полуга на располагању. Партија је уложила јако много труда, у ствари мање-више сав свој труд, у систем узајамне зависности, подмазивања и буразерштине, симбиотички подупрт на оном дебљем крају контролом, притиском, па и уценом, и више ништа ниje билo ван њеног домашаја. Прави број телефона, реч две уз пиће, неке изговорене, а неке подразумевајуће, и ствар је сређена.
* * *
Тај кантар којим се све мери и задужује, помало непојмљив и растегљив, стално шкрипи под изненађујуће тешким и необичним задацима без задовољавајућег решења. Да ли је запослење у државној агенцији вредније од операције кука плаћене преко државног здравственог осигурања или ипак није? И ако је запослење Ненадовој нећаки обезбедила Владанка, а Владанкиног оца оперисао доктор Димитрије, шта тачно сад Ненад дугује Димитријином зету? Да ли је много тражити питања за пријемни испит за поцепану пријаву за вожњу у пијаном стању? Ако је Илија послао грађевинску инспекцију Томиној конкуренцији, а пар камиона песка из Томине фирме залутало приквече на Илијину викендицу која се, за сваки случај, води на снајино име, зашто Илија очекује и вечеру? И шта да ради грађевински инспектор Ненад када утврди да Томина конкуренција има непријављене раднике, али је ожењен кћерком баш оног доктора Димитрија?
* * *
На следећем састанку Председништво је било мало затечено извештајем Драгана Јовановића, односно чињеницом да искључење из управних одбора Јована Лазаревића није могуће, али будући јако заузети важним државним пословима, нешто око неких камиона, авиона, а и неких докумената који су убрзо морали постати јако непотребни, па стога и недоступни, рекли су Јовановићу да им не траћи драгоцено време и да Лазаревићу одузме све увозне и грађевинске дозволе, а и земљиште, уступљено практично без надокнаде, да му поништи све приватизације и тендере, да уреди да се максимално отегне с плаћањем свих државних дуговања према свим његовим фирмама (нек' проба да тужи ако хоће, то би баш био добар виц), да провери како је прао новац па да се то притегне, ... и тако су неко време, оснажени један другим, добацивали идеје, и уместо да их то мало умири, необјашњиво су добијали на гневу како је казна расла, ови добри људи, смишљали и додавали гадости, ови часни људи, док се нису уморили, ови вредни људи, и поново сетили камиона, авиона, непотребних докумената, и послова, важних послова, ови заузети људи, а тако је мало времена остало и толико су већ потрошили на проклетог Лазаревића, који је сам и једини за све ово крив, па ће и добити тачно оно што је и тражио ... нану ли му нанину, одузми му и шофера обавезно, чуло се иза док је Драган Јовановић затварао врата.
* * *
Дакле, Драган је имао на располагању свакојаке препреке, дозволе, процедуре, правилнике, уверења, решења, отезања, натезања, инспекције, агенције, комисије, атесте, потврде, записнике, поступке, дажбине, пријаве, казне, одлуке, ... све је то било спремно и, употребљено у правилној комбинацији, непогрешиво доводило до жељених резултата. Своје људе на терену је обучио да користе 6ПП (шест-пе-процедуру) која је сламала сваки отпор и убијала сваку наду. Шест-пе-процедура се састојала од три дела (па су је зато неки теренци погрешно звали и три-пе-процедура), а то су, по редоследу примене,
Помени Правилник,
Потражи Потврду,
Припрети Пријавом.
Прво се, онако успут, помене Правилник (нема везе да ли постоји Правилник, чак је и боље кад га нема, јер јебена странка никако не може доказати да не постоји правило у правилнику кога нема). Ако само помињање Правилника није довољно, потражи се Потврда. На пример, каже се да Правилник предвиђа да тачно две сијалице, од којих је једна од 113, а друга од 87 вати, морају да стоје изнад фискалне касе у радњи. Замислимо да, неким чудом, баш такве две сијалице стоје изнад касе. Кад јебена странка укаже на ту чињеницу, лежерно се потражи Потврда да је то заиста тако (извините, није важно што ми видимо те сијалице, нама треба написмено званичан документ да би комплетирали записник). Верујте ми на реч, мало ко има такву потврду код себе и онда се лепо припрети Пријавом и неком произвољном казном.
* * *
Судбина Јована Лазаревића је била запечаћена кад га је Трифун Стојковић, комшија, запослен у Ласти, ситни партијски агитатор и доушник задужен за Малу Иванчу, општина Сопот, уредно, још у недељу увече, непун сат по затварању гласачких места, пријавио да уопште није изашао на гласање.
Оно што се показало као велики проблем за Драгана Јовановића, оперативца без премца, ломитеља отпора и наде, изумитеља сијалица од 113 вати и потврда о очишћеном лањском снегу испред кућа и радњи (потврда не сме бити старија од три месеца), великог љубитеља пргавих паса, је да Лазаревић није имао никакве тендере, ни грађевинске ни увозне дозволе, ни уступљено грађевинско земљиште, ни приватизације, ни фирме, ни жиро рачуне, ... укратко, Лазаревић није имао ни за шта да га пас уједе, пргав или не, а камо ли нешто што дугује Драгану Јовановићу и његовим газдама.
После почетне збуњености (па, забога, како онда тај Јован Лазаревић пере паре?) Драган Јовановић је схватио да је практично немоћан пред овим бедником и обузео га је очај. Механизам и јесте замишљен да одузме било какву имовину, моћ, шансу (било којим редом) од ванпартијских никоговића, али је Драган управо разумео да је баш та потпуна успешност тог савршеног механизма истовремено и потпуно ослобађајућа за Лазаревића. Шта сад тог успешно обрађеног, испљунутог и презреног створа може покренути да оде, заокружује тамо нешто и бира са листе
1 ДРП / Домовински Ројалистички Покрет
2 ЛАП / Либерал-Анархистичка Партија
3 зДиП / За Демократију и Прогрес
4 КРАД / Коалиција за Регионалну Акцију у Друштву
5 ГРАБ / Грађанско-Радничка Асоцијација Бољитак
Није лако убедити човека да је у његовом интересу да изабере паразита који ће га дотући.
* * *
Да је бар Лазаревић члан било које партије, потпуно је неважно које, лако би му се доакало. Клупко у којем су умотана запослења по државним агенцијама, операције кукова, питања за пријемне испите, поцепане пријаве за пијану вожњу, грађевинске инспекције, залутали камиони песка, вечере, све те нећаке, Ненади, Владанке, њихови очеви, Димитрије, њихови зетови, Илије, Томе, снаје, ћерке, цео тај шкрипави кантар непојмљивих задуживања и тешких и необичних задатака без доброг решења, сав тај замршени систем узајамне зависности, подмазивања и буразерштине, правих бројева телефона, пића и неизговорених речи лако премрежује и укључује све.
Све осим проклетог Лазаревића, који је сам и једини за све ово крив, нану ли му нанину, одузми му и шофера обавезно!
* * *
И тако је на крају, не нашавши ишта друго чиме би могао да казни проклетог Лазаревића, Драган Јовановић издејствовао да се аутобус за Малу Иванчу, општина Сопот, укине. Е, нећеш ми, вала, Лазаревићу, више ти имати шофера!