Kraj balade

Nego, ljudi koji su sa mnom studirali su uglavnom otišli odmah posle diplomiranja (nisu čekali poslednjih nekoliko godina) ili nikad nisu ni diplomirali (i oni su i dalje tu).

Najgora odluka o odlasku je ona koja pretpostavlja povratak. Zato, ako odes, odes sa odlukom da si otisao zauvek. To omogucava da nisi pecalbar, gastos, ili neki drugi polu-svet, nego ravnopravan clan nove sredine. Iluzija da ce(mo) se nekad vracati je pogubna za godine i godine zivota provede u novoj sredini (namerno ne pisem insotranstvu). Nijedan od ne-balkanskih naroda (na primer, norvezani, italijani, francuzi, nemci, poljaci, litvanci, itd...) koje masovno srecemo na ostrvu ne misle o sebi kao o podvrsti, ni u kontekstu Britanije, niti u kontekstu svoje originalne domovine. Samo mi sa Balkana imamo te komplekse isao-otisao-dosao-vratio se... Svako drugi vrlo dobro zna odakle je potekao, ali niko nije vezan pupcanom vrpcom za svoju zemlju. Odrasle i samostalne nacije, odrasli i samostalni ljudi.

A sto se tice nas, Srbija je odavno izasla iz faze "politickog problema". Ono sto se odigrava kod nas je, na zalost, cisto evolutivno koprcanje, sa vec unapred poznatim ishodom...

Ako su od icega bezali mladi i skolovani ljudi iz Srbije, bila je to primitivna, agresivna, militaristicka, izolacionisticka i neuka politika koju je ovde od svog osnivanja najbolje simbolizovala, propagirala i sprovodila Srpska radikalna stranka na celu sa svojim liderom Vojislavom Seseljom i njegovim do 2008 vernom pomocniku i nezamenljivom zameniku ********* ******** (autocenzurisano zbog izborne cutnje).

Svih onih 90ih, dok su bili glavni asistenti Milosevicu u sprovodjenju njegove pogubne politike redovno su bili jos radikalniji od njega ili sto se kaze "veci katolici od Pape", a dok su mladi i skolovani bezali (sto ustvari nikako nije isto sto i odlazili) oni cak ni krokodilske suze nisu prolivali, vec su najotvorenije trljali ruke jer je za ono sto su oni propagirali i sprovodili svako dodatno znanje i dokazana sposobnost rasudjivanja predstavljalo pretnju - a otvoreno su ih nazivali izdajnicima i stranim placenicima, dok su muski pripadnici sa neregulisanom vojnom obavezom (a takvi su bili vecina) casceni zvanicnim statusom dezertera (za slucaj da nekome ne bi palo na pamet da se vrati).

Voleo bi da mogu mnogo toga da kazem u odbranu ovih drugih koji su na vlast dosli posle 2000 - ali ne mogu, mada bilo je tu raznih i nisu svi bili podjednako losi. U nedelju se u drugom krugu predsednickih izbora bira izmedju dva konkretna coveka sa imenom i prezimenom i biografijama, od kojih je jedan po mom dubokom uverenju mnogo manje zlo, pogotovo sa stanovista mladih skolovanih ljudi koji bi dugorocno (uz seljake!) trebali najvise da profitiraju od nasih evropskih integracija. Izmedju ostalog i zato me nista nece spreciti da kao i u prvom krugu opet dam svoj glas manje losem kandidatu, koji je uz to jedan sasvim pristojan i normalan covek, bez obzira na brojna razocarenja koja mi je priredjivao zadnjih godina. Da mu je protivkandidat neko drugi, verovatno bi i ja pevao neku drugu pesmu sada - ali nije - i zna se tacno ko su jedina dvojica kandidata u Srbiji za funkciju predsednika koju ce obavljati sve tamo do 2017!

Ceo svoj zivot slusam o odlasku iz zemlje i gledam ljude kako odlaze. Sva sreca niko se ne vraca. Ovde nikad nece biti bolje. Jos je Dis to lepo napisao u pesmi„Pijanstvo“. Brat mi zivi u Costa Riki, pa me pita kako je sada, sta da mu kazem ? Uzivaj u egzotici, tu bar imas mogucnosti dok ovde ne.