Poziv na međunarodno prvenstvo blogera u pečenju hleba

Neoprezni posetilac bloga Ivane Knežević je mogao da bude vrlo-iznenađeni svedok njenog neočekivaog okretanja novog lista i prelaska u ofanzivu pre neko veče.

Ivana se našla u oblaku egzistencijalne, savetodavne ekspertize čitalaca pa zavrnula blog-rukave i prešla u ofanzivu, tako da je ovo još jedan dokaz da je svako spreman na sve samo ako joj ili mu ponudimo dovoljno kvalitetnih i besplatnih saveta  :-)

Naime, ona je predložila ovo takmičenje, virtuelno, a mi što nemamo problema sa brzopotezim mudrolisanjem pred proizvoljnim publikumom možemo sad da širimo dalje i elaboriramo. Ja predlažem i nabacujem:

1. Flexibility, extensibility, scalability, resilience - na književnom srpskom: bilo kakvi timovi iz bilo kojih zemalja, čak mešani, muško-ženski, pristojno obučeni a i sportski itd.

2. Timovi moraju da imaju inspirativna imena i listu igrača, samo sa nadimcima, iako su dozvoljene i iscrpne biografije, puna imena itd. Ok, moža "Ealing Tornados" zvuči pomalo amerikanzovano klasičnom blogeru, ali busanje u grudi vuče korene od pre više od 100,000 godina.

3. Akciju koristimo i za skupljanje para za neko sirotište, gladne itd. Kako možemo da skupljamo novac - recimo meni ćerka bude sponzor i obeća 2 funte po hlebu - 5 hlebova i 10 sponzora je 100 funti). Pojedinačne sponzore i priloge ne moramo da listamo, a možemo, neka ekipe odluče svaka za sebe. Pošto je pitanje toga za koga „boksujemo" eksplozivno ja se ne bih upuštao mnogo u diskusiju, nego zamolio nekog od blogera da odluči. Ima dosta blogera koje mogi znaju i kojima veruju. Evo jurimo jednu blogerku, nisam je nikad upoznao uživo, ali ne sećam se da ima prirodnog nepreijatelja na blogu).

     a. Po svoj logici bi bilo dobro da odmah znamo za šta radimo. Problem i dva polurešenja su sledeći:
            i. Ne znamo da li ćemo skupiti 300 evra ili 30,000
            ii. Akcija zvuči zabavno čak i da nema tu dimenziju skupljanja priloga (bar sam ja uvek voleo da se pomalo takmičim ili navijam).
            iii. Možemo svi da „trčimo", kao u maratonima, u ime dobročinske akcije po izboru.

4. Svaki tim pravi do 5 hlebova.

5. Svaki tim pošteno izabere lokalni ocenjivački žiri koji nije učestvovao u pečenju

6. Profesionalce smemo da imamo samo kao savetodavce, dok amateri mese i peku.

7. Uopšte, ovo su osnovne ideje, sve može da se menja.

Vrlodobrodošli su i predlozi pa ohrabrivanja ružnih pačića među nama da se uključi.

Iako je akcija dobrotvorna, uz zezanje, možda bi najbolji trebali da dobiju neke kreativne nagrade. Primer: ja predlažem da pobednik dobije 30-minutne konsultacije kod Gorštaka na temu zašto su zadnji točkovi kod traktora, i koliko, veći od prednjih.

Ovo je sve flexibilno, molim vas da svi uredno stanemo u red:
    - Prijavimo timove, ovo je najvažnije
    - Ustoličimo oranizatore - pravilnici, statuti, uravni odbori, manifesti, govori itd....pa sve iznova ako nam se zalomi gramatička greška negde u materijalu.

Izvinjavam se na šaljivom stilu, iz mog iskustva mi se čini da nema potrebe da zezanje podriva paralelnu, ozbiljnu akciju, nego je često čini još interesantnijom.

EDIT - DODATAK ČETRTKOM:

- Takmičenje je deo za zezanje. Ja predlažem osnovno upustvo za ocenjivanje hleba:

     - Ispod 50 poena: Ovo neću da jedem, može da mi kompromituje zdravlje

     - 50-60: Jestiv, ali vrlo amaterski trud tipa "Ša je ovo? WTF is this?"

     - 60-70: Ko dugotrajni hleb iz prodavnice

     - 70-80: Svež hleb iz većine pekara

     - 80-90: Izuzetan hleb, vredi utrošiti vreme na odlazak do specijalne prodavice

     - 90-100: Ko najbolji Francuzi

 Tako, biće zabavni i veseli i hlebovi onih sa kraćim ili nikakvim minulim stažom.

Dok su angažman i ohrabrivanje okoline da nam da neku kintu za trud, koju ćeo mi prebaciti u dobrotvorne svrhe, ozbiljniji deo, pogotovo ako u igru uvučemo i klince, što je ovde u UK čest slučaj.